Ronjenje ispod minimuma

Nedavno je objavljeno da Srbija još neko vreme neće dobiti Strategiju razvoja kulture, mada je trebalo da bude gotova još pre dve godine. Podsetimo, to je ona Strategija čiji je Predlog na javnim raspravama oštro kritikovan zbog načina izrade, metodološkog pristupa, neoliberalnog principa na kome je zasnovan, i ideološkog okvira koji je ocenjen kao etno-nacionalistički. Tekst tog Predloga je sada na doradi, a za taj posao angažovani su inostrani konsultanti. U Ministarstvu kulture i informisanja kažu da se može očekivati da će se novi tekst Strategije razvoja kulture odnositi na period 2020. do 2030. godine.

U tom kontekstu, a podstaknuti činjenicom da Srbija izdvaja za kulturu nedopustivo mali procenat svog budžeta, najniži u regionu („Vreme“ 1481, 1484), Nezavisna kulturna scena Srbije pokrenula je letos kampanju „1% za kulturu“. Jedan posto iz državnog budžeta je procenat koji UNESKO podrazumeva kao najmanji s kojim kultura neke zemlje može da funkcioniše. Nezavisnoj kulturnoj sceni se do sada pridružilo nekoliko reprezentativnih umetničkih udruženja i organizacija kulture. Cilj ovih aktera kulturne scene je da pomenuti problem učine vidljivim i da tako utiču na donosioce odluka od kojih zavisi raspodela državnog budžeta.

Na tribini kojom je 1. novembra počela realizacija ove kampanje, čulo se objašnjenje da Ministarstvo kulture i informisanja, od koga se očekuje da rešava ovakvu vrstu problema, nije u stanju da bitno utiče da Srbija dostigne taj jedan odsto za kulturu zato što su prioriteti države novi putevi, bolnice i ostalo bez čega se ne može. Pa ipak, Ministarstvo kulture i informisanja smatra da za kulturu godišnje treba odvojiti jedan i po odsto a ne samo jedan. U pomenutom Predlogu Strategije, Ministarstvo je predložilo da se taj procenat dostigne za deset godina, godišnjim povećanjem budžeta za 0,1 odsto. Postepeno povećanje budžeta za kulturu bilo je verovatno jedini deo Predloga Strategije koji nije pretrpeo kritike.

U odsustvu Strategije, prilikom raspodele novca koji dobije od države, Ministarstvo kulture mora da poštuje instrukcije zato što su „prioriteti utvrđeni na višem nivou“, kako je rečeno na pomenutoj tribini. Kao prioriteti, navedeni su Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2021, infrastrukturne investicije, zgrada Radio-televizije Vojvodine… Očekuje se da će kada budu završene ranije planirane investicije i kada prestane finansiranje RTS-a, moći lakše da se diše. Inicijatori kampanje ne spore da prioriteti imaju prednost, ali bi bilo poželjno da se preispita da li su svi u toj kategoriji zaslužili status prioriteta, na primer TV Pink i njegove 1,4 milijarde poreskog duga. Problem je, kažu, raspodela a ne visina budžeta, pogotovo što se taj problem godinama ponavlja i podsećaju da je za obeležavanje jubileja Milanskog edikta i Prvog svetskog rata te godine potrošeno koliko i za rekonstrukciju Muzeja savremene umetnosti. Zato, kampanja „1% za kulturu“ želi da utiče i na uvođenje jasnih i transparentnih procedura koje bi omogućile odgovorno upravljanje i distribuciju javnih sredstava u kulturi.

Ovogodišnji budžet za kulturu je za 17 miliona veći u odnosu na prethodni, ali to nije smanjilo problem zato što je povećanje namenjeno infrastrukturi, što znači da ga umetnici nisu ni osetili. Od budžeta za kulturu, koji iznosi 65 odsto ukupnog budžeta Ministarstva kulture i informisanja, na kulturnu baštinu odlazi 11 odsto, na međunarodnu saradnju 7 odsto, na savremenu kulturnu produkciju 6 odsto, dok se 4 odsto izdvaja za samo Ministarstvo, a 2 odsto za takozvane nacionalne penzije. Tokom poslednjih pet godina povećana su sredstva za međunarodnu saradnju i za zaštitu kulturne baštine, ali uglavnom nauštrb savremene kulturne produkcije. S tim u vezi, kampanja „1% za kulturu“ želi da podstakne rešavanje problema vezanih za konkurse za sufinansiranje savremenog stvaralaštva, naročito beogradske. Naime, Grad Beograd godinama sufinansira projekte organizacija koje su osnovane neposredno pre i tokom konkursnog roka. Osim što je to krivično delo, ovaj postupak utiče na raspodelu budžeta. Tako su organizacije civilnog društva (OCD) ove godine dobile oko 1 odsto budžeta predviđenog za pomenuti konkurs, od čega su članice Nezavisne kulturne scene Srbije dobile oko 0,2 odsto. U prevodu na dinare, a prema istraživanju od pre tri godine, OCD dobijaju prosečno godišnje 5000 evra, a same obezbeđuju od međunarodnih donatora oko 30.000 evra. To znači da više daju državi za PDV, porez i doprinose nego što od nje dobijaju.

Nepostojanje Strategije razvoja kulture je opravdanje za pomenute i za sve ostale probleme i nepravilnosti u vezi s budžetom kojim raspolaže Ministarstvo kulture i informisanja. Prema Zakonu o kulturi iz 2009. godine, Strategija razvoja kulture trebalo je da bude usvojena godinu dana kasnije. Možemo se nadati da će stići iduće godine, na desetogodišnjicu.

karikatura: vladimir stankovski