Razlog da se ovaj klupski nastup pojavi u rubrici za prikaze koncerata nije što su mi Kal – još više nego Jamiroquai i Šerbedžija – pomogli da se oporavim od Kraftwerka, nego jer oni i po beogradskim lokalima (Gaučos, Flert…) izvode neobičan, koncertni program. Po povratku sa još jedne turnejice po Evropi, gde nastupaju pod firmom Night of the Gypsies – Balkan Fest, bez redovnog angažmana u našoj metropoli Kal su upravo obnovili svoj serijal u Zemunu, ali ovog puta petkom. Mala sala pod tribinama Hale Pinki, ne baš prijatan betonski ambijent, najzad je očovečen renoviranjem ali i redovnijim rokerskim programima poslednjih sezona otkad se to zove Klub „Fest“. I, vredi potegnuti čak tamo radi najboljeg malog benda u gradu.
Osnovani ‘96, poreklom od Valjeva i prvobitno uglavnom porodični (Ristić–Vasić), Kal su obično sekstet koji predvodi gitarista/pevač Dragan Ristić, odgovoran za skat-vokale i povremeno manuš-svingovanje. Kontrabas i te kako ume da zamasti soul-liniju tu-i-tamo, klavirska harmonika i dugmetara u tandemu dišu i ponekim uzdahom tanga, pa i fada, bubnjar za malim kompletom udaraljki nije ništa manji virtuoz a preko svega beskrajno plete violina, obično jedini njihov instrument „na struju“. Sama reč Kal vuče značenja od sanskrta do grčke mitologije, a istoimeni sastav tesno je povezan sa školom Amala (romska muzika, ples, jezik…) gde članovi rade kao instruktori. To vam je odličan ulaz u kulturu koju više nije ni politički korektno zvati ciganska – www.galbeno.co.yu
Ovaj širi kontekst nije čudan iz ugla za pozorište obrazovanog Dragana Ristića, inače kompozitora/aranžera većine Kalovog sopstvenog materijala, nedavno zapaženog u spotu Dikh Tu Kava Ramba Amadeusa, koji to repovanje uzvraća na predstojećem albumu Kala. No iako im svirka zvuči brzo i precizno kao zmija, a uticaji od makedonskih i vlaških do latino uklopljeni akademskom veštinom, Kal nikada ne deluju hladno. Pravi odnos improvizacije i aranžmana, urenebesno variranje tempa i dinamike i znalački probran repertoar uredno zapale i urbane, bele Cigane i slučajne prolaznike. I tu stupa na delo pravi šmek Kala: od srpskih tradicionala i romskih evergrina preko Šabana B. sve do Clandestino Manu Chao, ova grupa izvodi razmerno više instrumentalnog od bilo koje slične zaleđine, pa tako i zicere poput Đelem, đelem primetno uspori. Kao Bog iznad poslovičnog šeširdžije, u odnosu na prekobrojne ofrlje kafanjerose čiji je vrhunac igraj mala na stolove.
Dodajte tome da klupski program Kala obično čine tri bloka duža od po sat i znaćete kako prijatno možete biti iscrpljeni posle njihove svirke; svaka koreografija dozvoljena. A izvesno zadovoljstvo donosi i mudri, ironični preokret kojim bend isporučuje izvorne verzije onih Bregovićevih radova za Čolića; a-ha, možda ćete reći, tako je to znači trebalo, dok majstor nije pokvario. Samo, tok misli će vam lako izmestiti briljantne numere kao što je Eklektika u kojima Kal suknu preko onih granica koje dele folk, džez, rokenrol… i lebde u apsolutnom muziciranju. Ovog puta posetili su ih i dobro pečeni rok-svirači, a na maloj bini pridružila im se perkusionistkinja Maja Klisinski demonstrirajući i svoj ples.
Nije čudo ni da Kal uspešno zalaze i tamo gde nema naših gastarbajtera, čak u Britaniju (2verovatno najbolji romski orkestar istočno od Pariza“, „Tajms“), pa Češku, a o live-paketima sa mađarskim ispisnicima da i ne govorimo. Od festivala uknjižili su već Pepsi Sziget, evo sad će EXIT, ali diskografski nisu tako srećni: CD Balkan Ambience ‘98. ostao je na slepom koloseku u Bugarskoj, do 2000. učestvovali su na kompilacijama World Rhythms (United One, Nemačka) i A Zenne Unneppe (sa Muzsikas, Francuska). U Srbiji, pojavili su se na šlager-festu Budva ‘97. i najzad na odličnom albumu Rromano suno – Gypsy Music From The Balkans (2003, Ring Ring/B92) sa Esmom, Ferusom, Bobanom, Fanfare Ciocarlia, Taraf de Haidouks… Jedini ovde objavljeni album Kala je istoimeni, takoreći samizdat 2002. za Galbeno: odličan, ali ih predstavlja samo u svetlu uobičajenom za romske bendove. Tome valja stati u kraj, a novi CD snimljen za Asphalt Records valjda će naći i domaćeg diskografa. Iz Novog Sada, Olah Vince i njegov dugovečni Earth, Wheel & Sky već su uspeli tako.
Kad Goran B. uzvikne Cigani, juriš! na sceni ne da nema nijednog romskog muzičara, nego se uglavnom čuju bezočna krađa i surogati. Ne čekajte da Kal postane sledeća velika stvar, to je već veoma kul.
