Energija i trud
koreograf i reditelj: Dimitrije Parlić; koreografiju prenela: Višnja Đorđević; igraju: Ana Pavlović i Konstantin Tešea; Mila Dragičević i Denis Kasatkin ;Narodno pozorište
Osamnaest godina od poslednje baletske predstave Romeo i Julija koreografa Dimitrija Parlića u Narodnom pozorištu, kada je predstava ukinuta (!?) zbog opasnosti izazvane padom mača na orkestar, na nedavnoj premijeri ovog obnovljenog baleta dogodilo se isto. Mač je završio u orkestru na sav cinizam ponovljene istorije.
Vraćanjem na repertoar jednog od Parlićevih kapitalnih dela Romeo i Julija, čiju je koreografiju prenela Višnja Đorđević, direktor Baleta Narodnog pozorišta, ova kuća najzad ispravlja dugogodišnju grešku i, prema mišljenju poznavalaca Parlićeve umetnosti, verno prenosi čuveno delo prikazano 1979. godine. Trasiranjem puta tradiciji našeg baleta, jer Parlićeve kreacije su već duže od deceniju uklonjene sa repertoara, na najbolji mogući način bi se moglo otpočeti sa uvažavanjem prošlosti, što i jeste jedno od očekivanih postignuća sadašnje uprave Baleta. Interesantno je da zamisao koju D. Parlić sprovodi u ovoj koreografiji uveliko zaobilazi šekspirovsku težinu, atmosferu mračnu i duboku, i više je prilagođava baroknoj raskoši i razigranosti, temperamentu ovog podneblja, vatrenoj ekspresivnosti, prožimajući je elementima nacionalne igre. Sve je mnogo razumljivije kada se ima u vidu profil vremena sedamdesetih, tadašnja stvaralačka klima, kao i Parlićev koreografski potencijal i namera, pri čemu bi ukus prevaziđenosti ove predstave mogao biti prihvaćen s pravom merom. Iz današnje perspektive gledano, njegov očigledan zahtev za izrazitom individualnošću članova ansambla svakako je vredan i koristan, neočekivani efekti najbolji su odraz njegovog originalnog duha, kao i lakoća vladanja situacijom. S druge strane, srećemo se sa staromodnim rešenjima, nepotrebnom gužvom u masovnim scenama, statičnim, gotovo lutkarskim mačevanjem, dok nas je drugi čin, scenom smrti Merkucija, usled razvučenosti i agresivne glume, vratio decenijama unazad. Nije pomogao ni izvrsni i takoreći nezamenljivi Svetozar Adamović koji je ipak dozvolio da u smrti Merkucija, bolnoj i potresnoj, očigledno prema zahtevima koreografije, prikaže pregestikuliranu ekspresivnost. Ipak, bez dileme, repertoarskoj koncepciji Baleta Narodnog pozorišta svakako je neophodno Parlićevo stvaralaštvo, ali u još većoj meri i protivteža, u vidu savremenije koreografske leksike.
Kao hendikep ovog prikaza primetiće se, nažalost, izostanak informacije i doživljaja sa prve premijere, u kojoj su nosioci glavnih uloga prvaci beogradskog baleta Ana Pavlović i Konstantin Tešea. S obzirom na pristigli kraj pozorišne sezone, o njihovim igračkim kreacijama, kao i umeću ostalih učesnika u ovoj postavci, biće reči kada se ovaj balet bude ponovo izvodio.
Preostaje nam druga premijera. Pođimo od glavnih uloga, Julije i Romea, u interpretacijama Mile Dragičević i Denisa Kasatkina koji su se pokazali kao veoma skladan igrački par i po intenzitetu emocija i po senzibilnosti igre. Za Juliju, Mile Dragičević, možemo reći da, iako nema težište u ljubavnoj strasti i stradanju, vešto nosi nežnost, detinjasti zanos i čednost, što daje pozitivan utisak o korektnosti interpretacije i o svojevrsnom pomaku u izražajnosti ove balerine. Denis Kasatkin, opredeljujući se za ne previše dramatizovan ton, nego finu dozu romantike i osećajnosti, kako smo i očekivali sasvim uspešno se pozicionirao u liku Romea. Preterana dramatizacija eskalirala je u glumi Drine Durić (Ledi Kapulet), dok je Olga Olćan (Julijina dadilja) pokazala primamljivu kombinaciju jednostavnosti, šarma i, naravno, opet, jake mimike. Nasuprot njima, pamtimo ledeno hladnog Parisa, Stevana Hadži-Slavkovića. Igrača koji obećava nalazimo u Aleksandru Iliću (Benvolio), specifičnog potencijala, ali s kojim se mora raditi na tehničkom usavršavanju i, pod obavezno, na muževnijoj karakterizaciji pokreta. Najzad, ceo baletski ansambl i pored svih manjkavosti doneo je osveženje oličeno u vidljivom pomaku energije, živosti i truda, pa su stoga zaslužili mnogo više od jedne premijere u sezoni, kao i šansu za otvaranje prema novijim stilskim izazovima.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
