Moments in time. Vojnici u slovenačkoj šumi, on kaže, oni kao hoće da se osamostale, a mi im kao branimo. Srušeni helikopter, prve slike leševa. Avioni JNA koji bombarduju domaći teren. Skrivena kamera u Slavoniji, Špegelj i JNA. Vukovar, leševi na gomilama. Onda se slika ubrzava sa sve više krvi u kadru. Počinje u Bosni, snajperi pred Holidej inom. Povlačenje iz Tuzle, Srebrenica, Kravica, Foča, Štrpci, rokanje po Sarajevu, rušenje Starog mosta u Mostaru, zenge, bojovnici, mudžahedini, logori oko Prijedora, Markale, Sadako Ogata, Satiš Nambijar, Jasuši Akaši, Mazovjetski, Kosovo, Račak, kolone i bombardovanje Srbije. Paralelno teče putujući cirkus – rahmetli Alija, Franjo i Sloba, svađe, dilovi, trgovina i kobajagi buđenje demokratije. Više od 16 godina intenzivne TV agonije koja se završava vatrometom sa zgrade Vlade Crne Gore. Srbija je ostala sama i treba početi samostalan život, a preuzela je, po automatizmu, sve pomenute trenutke. Lepo je kada pod sukcesijom podrazumevate samo kintu iz Narodne banke i ambasade po belom svetu. A šta da radimo sa svim ovim leševima, TV momentima koji su se urezali u sećanje svih gledalaca. Bivša Jugoslavija se raspadala dugo i krvavo uz domaću i stranu asistenciju, ali zaista nisam očekivao da će kraj biti apsurdan. Kao u onom vicu o šumskom požaru, koji su gasile životinje, pa stignu vartogasci, pa priskoči i vojska, pa kanaderi – ništa. Na kraju, (prema bosanskoj verziji) Mujo popljuvači prste i ugasi požar ko svijeću – utuli je!
SFRJ je zvanično ukinuo izvesni gospodin Jelić (ko da je iz YU grupe) po zanimanju Domaćin Zgrade Skupštine Srbije, koji je izaš’o kroz prozor i cvikcanglama precvik’o sajlu i time uklonio zastavu zajednice SCG sa Skupštinske zgrade. Domar u poslednjem kadru, a odozdo ga bodri šačica poslanika G17 plus sa Mićom Albijanićem na čelu. Pre toga još jedna istorijska najava Predraga Markovića o belom danu, jinu i jangu, smrti i rađanju, stidu i ponosu. Kada smo očekivali barem formalni igrokaz „Zajednica je mrtva, živela Srbija“, gledali smo kratki film o cvikcanglama. Jedan radi, a deset pametuje sa rukama u džepovima. Međutim, kako kažu u reklamama za sniženje cena nameštaja – I to nije sve! U Skupštini se odluka o vaskrsu Srbije usvojila tek iz drugog navrata, Toma Nikolić smatra da još postoji zajednica, a gospodin Aligrudić 5. jun vidi kao bilo koji drugi dan. Naša zemlja se sada zvanično zove: SRBIJA I CRNA GORA KOJA JE OSTALA BEZ JEDNOG DELA SVOJE TERITORIJE. Skraćenica trenutno ne postoji.
Bilo je veselo i pred Ministarstvom odbrane. Prvo ona koračnica i Hej Sloveni, pa skinu zajednicu, pa je slože na kapu, pa ministar cmok. Onda gardistima dodaju zastavu sa krunom, opet cmok, počinje Bože pravde, pa Marš na Drinu, eto nove zastave. Presvlačenje zmijske košuljice.
Mnogo više medijske pažnje privukao je drugi Sajam erotike u Beogradu. Kod Timofejeva smo čuli direktora Anđelka Trpkovića koji je objasnio nameru da ljudi odu sa Sajma razdragani, a Keti Barakuda je predstavila sindikat stiptizeta Srbije. Čast da otvori Sajam pripala je Branki koja je oživela poznate bajke dajući im erotsku dimenziju. Ujahala je na konju i odradila Ali babu, drugog dana bila je Crvenkapa, skidala se pored lutke vuka, a on je štrcao jogurt. Trećeg dana bila je Mala sirena. Žena se spremala, a sajamski štandovi donosili su bisere ovdašnje ponude. Sanja Tigrica (voditeljka TV Mosta) proslavila se po striptizu na dan Slobine smrti, pa je njena tačka u narodu poznata kao Sanjin parastos. Frojd bi uživao u ovoj potvrdi preplitanja erosa i tanatosa. Da je bar uradila slično sa rahmetli Jugoslavijom i Srbijom i Crnom Gorom. Da geopolitika ima svoje paralele na Sajmu, potvrdilo se kada je prikazan štand sa delovima ženskog tela. Možete da kupite na kilo, butku, bedreni deo, grudi, vitalne organe, materijal ko prirodan.
To je kao zajednica bez dela teritorije. Šta li je onda magare na naduvavanje koje njače dok se bavite veštačkom oplodnjom. Bilo je tu i štandova sa sado-mazo priborom, kako reče devojčica sa pulta – znači, za one kupce kojima su to prioriteti radimo vezivanje i bičeve i programe, znači, od kože.
No, šta gledaocima ostaje kad top pukne i Sajam prođe. Spusti se zastava, Srbijica utone u mrak, a pored autoputa delovi zemunskog klana, seckani pa pečeni. Znači, ekipa je i dalje tu, a mi smo mislili da je serija završena. Beogradska arena i spaljeni „audi“, ponovo slike sa početka ovog teksta, kao u danu mrmota. Zarobljeni u magičnom krugu slika silikona i leševa, koji se reprizno emituju godinama. Daj nekog majstora sa cvikcanglama da precvika kabel.
Ova predstava sasvim odgovara trenutnoj duhovnoj klimi ne samo Novog Sada već cele Srbije (a možda i regiona). Postoji taj snažan osećaj otuđenosti od krupnih političkih promena i osećanje da običan čovek u tim velikim previranjima može biti samo žrtva i da običan građanin na političke smene ne može nikako da utiče, kao što ne može da utiče na to da li će padati kiša ili sneg
Ukupno uzev, Izolacija je sasvim funkcionalan kamerni triler, do izvesne mere osujećen ograničenim budžetom, ali sa konceptom koji ta ograničenja pokušava da premosti
Kristian Novak: Slučaj vlastite pogibelji; Književna radionica Rašić, Beograd, 2023.
Opraštajući se od nas, The Cure su snimili album koji predstavlja emotivni klimaks njihove karijere
Vodeća evropska mreža civilnog društva za kulturno nasleđe Evropa Nostra kandidovala je kompleks Generalštaba za program „7 Najugroženijih“, zbog planova srpske vlasti da ga sruši
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
