Izložba fotografija „Staro sajmište 1941 – 1944“ Marije Janković u Galeriji Artget je rekonstrukcija nacističkih zločina i poziv da u ovo vreme aktuelnih revizionizama, o počinjenom, sudimo na osnovu autentičnih poruka i retkih dokumenata
Izložba „Staro sajmište 1941 – 1944“ Marije Janković , urednice fotogafije u „Vremenu“, biće prva u novoj izlagačkoj sezoni Galerije Artget u selekciji ovogodišnjeg umetničkog direktora Aleksandra Kujučeva.
Izložba se otvara u četvrtak, u 19 časova.
Kako objašnjavaju u Kulturnom centru Beograda, metod rada Marije Janković na ovoj izložbi je najava i predstojećeg programa u njihovoj Galeriji Artget.
Lutke u ulozi žrtve
Na izložbi je 31 fotografija. Marija Janković je rekonstruisala zločine iz prošlosti, piše u katalogu izložbe Filip Bertašon, na osnovu pisanih podataka. Scenografija i dekori su od kartona, a figurice su nađene na buvljacima na četiri kraja Evrope. Scene papirnog teatra napravljene su od komadića stakla, bodljikavih žica, blata, dunavskih algi i delića krečnjaka. Reciklirani predmeti, organski materijali i vatra u kontrastu su sa realističnim figurinama vojnika. Tu su još tekst i glasovi. Fotografije oživljavaju mesto zločina. Marija Janković fotografiše rekonstruisane scene, njihove protagoniste, izoštrava objektiv na jednoj lutki, nešto postaje neko, i u očima jedne igračke učitava se celokupna budućnost žena i muškaraca.
„O logoru Sajmištu nije pronađen ni jedan film, iako su nacisti imali običaj da snimaju zločine, a sačuvano je neverovatno malo bilo kakvih drugih dokumenata, najviše ima poruka žrtava“, kaže za portal „Vremena“ Marija Janković. „Dok sam ih istraživala u Jevrejskom muzeju, zamišljala sam ih kao slike, zamišljala sam te ljude dok su pisali svoje poslednje poruke… Držala sam u ruci i pisma Hilde Dajč… potrebna je velika snaga da se čovek suoči sa tom neopisivom mukom…Eto, ova izložba je posledica tih slika, te emocije.“
Zataškavanje istine
Na fotografijama su, kao što je rečeno, lutke. „Meni, kao fotoreporteru, u priči o tom logoru nedostaju fotografije kao dokazni materijal na osnovu kog bi se ispričale priče tih ljudi. Zato sam ih, koristeći lutke, napravila na osnovu poruka žrtava i uspomena svedoka. Dok sam fotografisala te rekonstrukcije, trudila sam se da to radim kao fotoreporter koji dokumentuje priču, njenu atmosferu, njene glasove“, objašnjava Marija Janković.
Izložba je dugo nastajala, od 2008. do 2011. godine. Sad je, kaže Marija Janković, zbog pojačanog revizionizma prema zločinima, njena priča još glasnija.
„Jugoslavija se nije bavila žrtvama, bavila se obnovom, pa je taj logor pretvoren u umetnička ateljea. Slike koje su tamo stvarane sadrže neku muku, ne znam da li ste to primetili. Kao da se u njima oseća trag muke logoraša. Sadašnja država je na Starom sajmištu obnovila Kulu , to je jedna savremena građevina, bez ikakve asocijacije na logorašku Kulu. Kad se prelazi Brankov most vidi se da je sve uz nasip, tamo gde su nekad bili prilazi ka Starom Sajmištu, raskopano. Aktuelni revizionizam i sva ova kopanja i prepravljanja govore o tome koliko se i kako poštuje uspomena na žrtve. U tom kontekstu, ova izložba zvuči kao poziv da oslušnemo žrtve i već jednom shvatimo šta nam poručuju.“
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
