Izložba fotografija „Staro sajmište 1941 – 1944“ Marije Janković u Galeriji Artget je rekonstrukcija nacističkih zločina i poziv da u ovo vreme aktuelnih revizionizama, o počinjenom, sudimo na osnovu autentičnih poruka i retkih dokumenata
Izložba „Staro sajmište 1941 – 1944“ Marije Janković , urednice fotogafije u „Vremenu“, biće prva u novoj izlagačkoj sezoni Galerije Artget u selekciji ovogodišnjeg umetničkog direktora Aleksandra Kujučeva.
Izložba se otvara u četvrtak, u 19 časova.
Kako objašnjavaju u Kulturnom centru Beograda, metod rada Marije Janković na ovoj izložbi je najava i predstojećeg programa u njihovoj Galeriji Artget.
Lutke u ulozi žrtve
Na izložbi je 31 fotografija. Marija Janković je rekonstruisala zločine iz prošlosti, piše u katalogu izložbe Filip Bertašon, na osnovu pisanih podataka. Scenografija i dekori su od kartona, a figurice su nađene na buvljacima na četiri kraja Evrope. Scene papirnog teatra napravljene su od komadića stakla, bodljikavih žica, blata, dunavskih algi i delića krečnjaka. Reciklirani predmeti, organski materijali i vatra u kontrastu su sa realističnim figurinama vojnika. Tu su još tekst i glasovi. Fotografije oživljavaju mesto zločina. Marija Janković fotografiše rekonstruisane scene, njihove protagoniste, izoštrava objektiv na jednoj lutki, nešto postaje neko, i u očima jedne igračke učitava se celokupna budućnost žena i muškaraca.
„O logoru Sajmištu nije pronađen ni jedan film, iako su nacisti imali običaj da snimaju zločine, a sačuvano je neverovatno malo bilo kakvih drugih dokumenata, najviše ima poruka žrtava“, kaže za portal „Vremena“ Marija Janković. „Dok sam ih istraživala u Jevrejskom muzeju, zamišljala sam ih kao slike, zamišljala sam te ljude dok su pisali svoje poslednje poruke… Držala sam u ruci i pisma Hilde Dajč… potrebna je velika snaga da se čovek suoči sa tom neopisivom mukom…Eto, ova izložba je posledica tih slika, te emocije.“
Zataškavanje istine
Na fotografijama su, kao što je rečeno, lutke. „Meni, kao fotoreporteru, u priči o tom logoru nedostaju fotografije kao dokazni materijal na osnovu kog bi se ispričale priče tih ljudi. Zato sam ih, koristeći lutke, napravila na osnovu poruka žrtava i uspomena svedoka. Dok sam fotografisala te rekonstrukcije, trudila sam se da to radim kao fotoreporter koji dokumentuje priču, njenu atmosferu, njene glasove“, objašnjava Marija Janković.
Izložba je dugo nastajala, od 2008. do 2011. godine. Sad je, kaže Marija Janković, zbog pojačanog revizionizma prema zločinima, njena priča još glasnija.
„Jugoslavija se nije bavila žrtvama, bavila se obnovom, pa je taj logor pretvoren u umetnička ateljea. Slike koje su tamo stvarane sadrže neku muku, ne znam da li ste to primetili. Kao da se u njima oseća trag muke logoraša. Sadašnja država je na Starom sajmištu obnovila Kulu , to je jedna savremena građevina, bez ikakve asocijacije na logorašku Kulu. Kad se prelazi Brankov most vidi se da je sve uz nasip, tamo gde su nekad bili prilazi ka Starom Sajmištu, raskopano. Aktuelni revizionizam i sva ova kopanja i prepravljanja govore o tome koliko se i kako poštuje uspomena na žrtve. U tom kontekstu, ova izložba zvuči kao poziv da oslušnemo žrtve i već jednom shvatimo šta nam poručuju.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Izdavači kažu da im nikad nije bilo teže da odluče da li da učestvuju na Sajmu knjiga i svesno rizikuju gubitak novca, ili da odustanu zato što znaju šta ih čeka
I Zemun se pridružio Zaječaru i Zrenjaninu: dva dana pre početka, Zemun Fest je objavio da otkazuje sve koncerte i da će umesto Mileta Kekina, Who See, Zoster i Osvajači puštati klasične filmove. Kako su objasnili, ka tome ih je vodila briga za zajednicu
Dvadeset godina rada, izdavačka kuća „Heliks“ obeležava Festivalom savremene skandinavske književnosti predstavljajući autore koji spajaju književnost i nauku, pričajući o antropocenu – našem dobu
Kako „Vreme“ saznaje, Vladimir Vasiljević je podneo ostavku na mesto izvršnog direktora NAFFIT-a na Zlatiboru zato što ne želi da učestvuje „u projektu koji od države dobija sredstva na štetu svega ostalog“
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
