3. oktobar 2005, Dom omladine Beograda
Bivši članovi velikih bendova, kad zabasaju „trnovitim stazama solo-karijere“ nisu premija ni za vatrene a zabačene obožavaoce matičnih im sastava, u to su se čak i fanatici Rolingstonsi (dalje: RS) uverili pre deset godina kad je mutna voda ovuda pronela olupinu Mika Tejlora. No, među kvartetom Klasičnog Kamenja srećom postoji drugačija podela: pevačka zvezda i gitarsko čudovište svojim samostalnim radovima i ispadima izlivaju se iz aktuelnog toka RS-a, a smireni (vele)građani ritam-sekcije znalački se usredsređuju na sve ono što su kao nasleđe prvobitno i uneli u svoju životnu i žilavu grupu. Imao sam tokom osamdesetih zadovoljstvo da i uživo osetim ’pod-Stonse’ kao Ričard(s)ove New Barbarians sa Ronom Vudom, ali i „skraćeni big bend“ Rocket 88 Čarlija Votsa i retro Willie & The Poor Boys Bila Vajmana. Znači, džez, sving i bugi-vugi kod bubnjara, a rokabili i rani rok kod basiste RS-a, ujedno njihovog arhivara i biografa.
Pošto je posle 30 više nego pošteno odrađenih godina napustio RS krajem ’92, diskretni restorater (Sticky Fingers! u Londonu), investitor, fotograf i bluz-publicista Vajman sredinom te decenije ipak se zaželeo žive svirke pa je na delu repertoara i članova Willie & The Poor Boys izgradio takođe „protočnu“ zvezdanu postavu Rhythm Kings sa urednom diskografijom i isključivo evropskim radijusom turiranja. Tako se i dogodilo da nam nenametljivo dođe bas-gitarista zlatnim slovima upisan u svaku istoriju rokenrola, ako ni zbog čega drugog onda jer neprevaziđenu Satisfaction od ’65. zapravo vozi njegova jednostavna a teško primetna linija koju ni ovdašnji „skidači“ hitova nikad nisu ukapirali. U međuvremenu je stameni Bil imao najredovnija solo-izdanja među RS-kolegama: prvi LP Monkey Grip još ’74, cenjeni Stone Alone ’76…a ’81. i najveći hit-singl među njima, šarmantni (Si Si) Je Suis Un Rock Star! Tada je stoički otrpeo i vodopad lupetanja Hot Stuff Adanje-Polak: „Opšte je poznato da se vi nikad ne smejete…“, na šta se, normalno, on iskreno nasmejao; a RTS nastavio svoje zločine.
Posle gotovo pedofilske bruke, Bil Vajman je postao diskretni gospodin kao i Č. Vots, a uz arheologiju britanskog ostrvlja među njegovim hobijima je i ritam-i-bluz revija kakvima je ovde šira publika najbliže došla kroz soundtrek Blues Brothers, još jedan staritet iz doba Novog talasa. Posle gostovanja brojnih velikana, i u ovoj postavi Rhythm Kings zadržan je visok nivo zdravih veterana i zvezdanih saradnika. Štaviše, iz prestižne Kleptonove pratnje tu su klavijaturista Kris Steinton, apsolutni gitar-virtuoz Albert Li i pevačka (pa i gitaristička) neizbežna mirođija u svakoj ol star/humanitarnoj čorbi, Endi Ferueder-Lou. Biografije i sešn-reference njih trojice već su pola toma Ko je ko… britanske pop–muzike, slično važi i za ostale u devetočlanoj, odlično uigranoj ekipi, pa najviše podsećaju na redovne dobrotvorne koncerte Prince’s Trust u Royal Albert Hallu.
Velika/bioskopska sala Doma omladine Beograda i uz 1750 din. po ulaznici bila je puna i vruća; zbir godina prisutnih veći nego i onomad kod osnivača stranaka u istom prostoru. Pod naslovom Let The Good Times Roll (njihov DVD, 2004) stari psi & Englezi sa svojom opremom i osobljem dva sata (uključujući bis) zabavljali su nas i opuštali svojim očiglednim uživanjem u tradiciji. Jackie Wilson i Louis Prima (a ne Bega!), jitterbug, jive, jump–blues i Chicago–blues, gospel znalački prerušen u R’n’B, rani R’n’R… oduševljenje publike, a natapirani čilager palcem samo čupka crveni bas dok mu kod kuće već mese 69. rođendansku tortu. Deka Bil je otpevao jednu cajun, a posle i Berijevu C’est La Vie/You Never Can Tell, sigurno se ne kajući što je u sastavu koji ne mora da animira krcate stadione. Čak nam se i obratio par puta, konferansu džentlmenski prepuštajući ostalim pevačima a koreografiju paru višenamenskih duvača.
Specijalni gost čija je karijera osvežena s Blues Brothers 2000, impozantni Edi Flojd (70), takođe je u odličnoj formi a izveo je svoj klasični soul-hit Knock On Wood te 634 5789/Soulsville, USA (koautorstvo za Piketa) i Raise Your Hand, Stax-standarde sredine 60-ih. Takođe crna, ali najmlađa na bini, Beverli Skit, kao jedino žensko sledovala je pretežno balade i umekšane tačke, kao i upečatljivu obradu Taxman (Bitls-varijacija naše Kad sam Mlađan Dinkić bio jaaa…). Komični Ferueder-Lou (eks-Amen Corner) držao je bluz i beli/plavooki soul, Bilov prijatelj Teri Tejlor oštri rokenrol, a Albert Li – redak engleski guitar picker koji je uspeo u SAD – briljirao u kantri-zaraznim brzacima. Kuriozitet je bio i Harlem Shuffle (Bob & Earl, ’63), koji su pre 20 godina u svoj repertoar stavili i RS.
Za bis, publika je divno pevala rif Satisfaction, starci/udarci su malo preglumeli I Put A Spell On You ali ne mari, svi smo podmlađeni. Lep je osećaj imati čemu se vratiti, da čovek nije zaludno slavan i bogat. Mi doduše ništa od toga, to i nije muzika naših mladosti – ali će nam prijati i u ostatku života.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
