3. oktobar 2005, Dom omladine Beograda
Bivši članovi velikih bendova, kad zabasaju „trnovitim stazama solo-karijere“ nisu premija ni za vatrene a zabačene obožavaoce matičnih im sastava, u to su se čak i fanatici Rolingstonsi (dalje: RS) uverili pre deset godina kad je mutna voda ovuda pronela olupinu Mika Tejlora. No, među kvartetom Klasičnog Kamenja srećom postoji drugačija podela: pevačka zvezda i gitarsko čudovište svojim samostalnim radovima i ispadima izlivaju se iz aktuelnog toka RS-a, a smireni (vele)građani ritam-sekcije znalački se usredsređuju na sve ono što su kao nasleđe prvobitno i uneli u svoju životnu i žilavu grupu. Imao sam tokom osamdesetih zadovoljstvo da i uživo osetim ’pod-Stonse’ kao Ričard(s)ove New Barbarians sa Ronom Vudom, ali i „skraćeni big bend“ Rocket 88 Čarlija Votsa i retro Willie & The Poor Boys Bila Vajmana. Znači, džez, sving i bugi-vugi kod bubnjara, a rokabili i rani rok kod basiste RS-a, ujedno njihovog arhivara i biografa.
Pošto je posle 30 više nego pošteno odrađenih godina napustio RS krajem ’92, diskretni restorater (Sticky Fingers! u Londonu), investitor, fotograf i bluz-publicista Vajman sredinom te decenije ipak se zaželeo žive svirke pa je na delu repertoara i članova Willie & The Poor Boys izgradio takođe „protočnu“ zvezdanu postavu Rhythm Kings sa urednom diskografijom i isključivo evropskim radijusom turiranja. Tako se i dogodilo da nam nenametljivo dođe bas-gitarista zlatnim slovima upisan u svaku istoriju rokenrola, ako ni zbog čega drugog onda jer neprevaziđenu Satisfaction od ’65. zapravo vozi njegova jednostavna a teško primetna linija koju ni ovdašnji „skidači“ hitova nikad nisu ukapirali. U međuvremenu je stameni Bil imao najredovnija solo-izdanja među RS-kolegama: prvi LP Monkey Grip još ’74, cenjeni Stone Alone ’76…a ’81. i najveći hit-singl među njima, šarmantni (Si Si) Je Suis Un Rock Star! Tada je stoički otrpeo i vodopad lupetanja Hot Stuff Adanje-Polak: „Opšte je poznato da se vi nikad ne smejete…“, na šta se, normalno, on iskreno nasmejao; a RTS nastavio svoje zločine.
Posle gotovo pedofilske bruke, Bil Vajman je postao diskretni gospodin kao i Č. Vots, a uz arheologiju britanskog ostrvlja među njegovim hobijima je i ritam-i-bluz revija kakvima je ovde šira publika najbliže došla kroz soundtrek Blues Brothers, još jedan staritet iz doba Novog talasa. Posle gostovanja brojnih velikana, i u ovoj postavi Rhythm Kings zadržan je visok nivo zdravih veterana i zvezdanih saradnika. Štaviše, iz prestižne Kleptonove pratnje tu su klavijaturista Kris Steinton, apsolutni gitar-virtuoz Albert Li i pevačka (pa i gitaristička) neizbežna mirođija u svakoj ol star/humanitarnoj čorbi, Endi Ferueder-Lou. Biografije i sešn-reference njih trojice već su pola toma Ko je ko… britanske pop–muzike, slično važi i za ostale u devetočlanoj, odlično uigranoj ekipi, pa najviše podsećaju na redovne dobrotvorne koncerte Prince’s Trust u Royal Albert Hallu.
Velika/bioskopska sala Doma omladine Beograda i uz 1750 din. po ulaznici bila je puna i vruća; zbir godina prisutnih veći nego i onomad kod osnivača stranaka u istom prostoru. Pod naslovom Let The Good Times Roll (njihov DVD, 2004) stari psi & Englezi sa svojom opremom i osobljem dva sata (uključujući bis) zabavljali su nas i opuštali svojim očiglednim uživanjem u tradiciji. Jackie Wilson i Louis Prima (a ne Bega!), jitterbug, jive, jump–blues i Chicago–blues, gospel znalački prerušen u R’n’B, rani R’n’R… oduševljenje publike, a natapirani čilager palcem samo čupka crveni bas dok mu kod kuće već mese 69. rođendansku tortu. Deka Bil je otpevao jednu cajun, a posle i Berijevu C’est La Vie/You Never Can Tell, sigurno se ne kajući što je u sastavu koji ne mora da animira krcate stadione. Čak nam se i obratio par puta, konferansu džentlmenski prepuštajući ostalim pevačima a koreografiju paru višenamenskih duvača.
Specijalni gost čija je karijera osvežena s Blues Brothers 2000, impozantni Edi Flojd (70), takođe je u odličnoj formi a izveo je svoj klasični soul-hit Knock On Wood te 634 5789/Soulsville, USA (koautorstvo za Piketa) i Raise Your Hand, Stax-standarde sredine 60-ih. Takođe crna, ali najmlađa na bini, Beverli Skit, kao jedino žensko sledovala je pretežno balade i umekšane tačke, kao i upečatljivu obradu Taxman (Bitls-varijacija naše Kad sam Mlađan Dinkić bio jaaa…). Komični Ferueder-Lou (eks-Amen Corner) držao je bluz i beli/plavooki soul, Bilov prijatelj Teri Tejlor oštri rokenrol, a Albert Li – redak engleski guitar picker koji je uspeo u SAD – briljirao u kantri-zaraznim brzacima. Kuriozitet je bio i Harlem Shuffle (Bob & Earl, ’63), koji su pre 20 godina u svoj repertoar stavili i RS.
Za bis, publika je divno pevala rif Satisfaction, starci/udarci su malo preglumeli I Put A Spell On You ali ne mari, svi smo podmlađeni. Lep je osećaj imati čemu se vratiti, da čovek nije zaludno slavan i bogat. Mi doduše ništa od toga, to i nije muzika naših mladosti – ali će nam prijati i u ostatku života.
Ministar kulture Nikola Selaković je predložio da četiri muzejska predmeta dobiju status zaštite, a optužio konzervatore da su ga oduzeli Žiči, te da su kočničari zaštite naše baštine. Konzervatori RZZSK imaju dokaze da je sve suprotno
Dramaturg Spasoje Ž. Marković, novi je predsednik Odbora Bitefa. Voli brzu vožnju, pa Narodno pozorište u Nišu gde je do skora bio direktor, mora da plati kaznu
Beogradska filharmonija je koncertima u Indiji otvorila svetsku proslavu rođendana maestra Zubina Mehte. Jedno od iznenađenja na proslavi bio je i ajvar
Aleksandar Stamatović i Milan Stojković imenovani su za v.d. direktore Pozorišta na Terazijama i Teatra Vuk
Ne zna se ko je birao kandidate za nacionalnu penziju, ali ni još mnogo toga u vezi ovog priznanja kojim se država zahvaljuje umetnicima za vrhunski doprinos kulturi
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
