U radionici se uz učenje i snimalo, pa je dobijen nukleus buduće, mini festivalske produkcije
Filmski festivali već nekoliko sezona, tačnije u poslednjoj prokazanoj deceniji, predmet su rasprava u kinematografiji i van nje zbog toga što njihov broj nadmašuje broj filmova nacionalne produkcije. Suštinska zamerka ljudi iz produkcije jeste da festivali „otimaju“ deo budžetskog kolača, a oni koji ih opravdavaju kažu da su to jedine prilike za promociju domaće filmske proizvodnje i susretanje onih koji se bave filmom. Naravno, drži vodu i teza o demetropolizaciji kulture, pa je to prilika da unutrašnjost bar na nekoliko dana bude u fokusu medija koji se bave filmom. Zlobnici će festivale nazvati turističkim manifestacijama, ali ako se bavimo etimologijom same reči, festival i jeste mesto za slavlje onih koji vole film.
Jedan od onih koji već četvrtinu veka nije zapadao u krizu identiteta jeste Festival filmskog scenarija (FFS) u Vrnjačkoj Banji. Fokusiranjem na jedan od najvažnijih aspekata filmskog stvaralaštva, ovaj i ovakav festival unikatan je i u evropskom filmskom prostoru. Jedan od segmenata festivala je i letnja filmska škola, koja nosi ime po nekadašnjem medijatoru Slobodanu Stojanoviću, dramskom piscu, scenaristi i dramaturgu. Na čelu škole je njegov nekadašnji student, scenarista i dramaturg Srđan Koljević, a zahvaljujući podršci Gete instituta iz Beograda škola je prvi put ove godine bila međunarodna, sa studentima iz Češke, Hrvatske, Nemačke… Gostujući predavači bili su profesor sa Visoke filmske škole u Minhenu Valter Lengsfeld i scenarista i reditelj Kristijan Vagner. Zanimljiv je detalj da Lengsfeld svojevremeno na filmsku školu u Minhenu nije primio Vagnera. Ovo je bilo zabavno za polaznike škole, koji su iz ovog primera mogli da se uvere da je filmski akademizam specifičan, i da diploma škole nije automatska ulaznica za kinematografiju.
Scenaristička radionica, ili srpski woorkshop, pažljivo je pripremljena pa su scenarističke ideje polaznika bile već ranije prevedene na zvanični jezik škole – engleski. Sa studentima su osim moderatora radili i gosti, scenaristi i reditelji, a paralelno su rađena i snimanja koja su nukleus buduće, mini festivalske produkcije.
Kao šlag na radnu atmosferu došla je i ponuda već pominjanog Kristijana Vagnera za konkurs za scenario njegovog budućeg filma na osnovu postojećeg sinopsisa.
Iako su rezultati već opipljivi (štampani zbornik radova), tek će budućnost pokazati koliko je ovaj model efikasan.
Ovaj festival je, uz prateći simpozijum sa štampanim zbornikom radova, nesumnjivo našao formulu koja nije iscrpljena samo u prikazivanju filmova, i hrani i piću koje prati ovakve svetkovine.
Aleksandra Zantaki specijalna izvestiteljka UN za oblast kulturnih prava, tražila je od Vlade Srbije odgovore povodom zabrinjavajućih informacija o Generalštabu, Savskom mostu, Sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
