Uz solidnu organizaciju, promet ideja, ljudi i novca, ponovo su događajima ove vrste vratili neophodno dostojanstvo
Kad sam bio mali pa sanjario šta bih voleo da postanem, često sam zamišljao sebe kako radim u disko-kući. Dok sam odrastao posao me srećom vodio pored domaćih izdavača nosača zvuka ka zapadnoevropskim diskografskim kompanijama. Nažalost, i pre nego što postadoh veliki, diskografija je u ovoj zemlji jurila putem propasti. Tako je u XXI vek bubnula kao grdna sramota: monopol državne produkcije (pod olovnim okriljem RTV-a) u toj oblasti modernizovao je razvigoreni „Pink“, zatvorivši potrošački krug svojom etiketom „City“; zvučnu sliku gotovo do samog okvira popunili su diskografi koji su od muzike brže-bolje „napredovali“ u filmove i pranje para preko grane, i oni što zaštitnički mladim izvođačima (od rokenrola do turboa, svejedno) naplaćuju i snimanje, i štampanje, i promocije, sve što se da zamisliti… Da bi tipično balkansko „objašnjenje“ glasilo „Kad su ovce, što da i’ ne šišamo?“ Zaista.
Prelazak ispod stare vlasti ka novoj, u već godinama duboko truloj (ne)poslovnoj situaciji mnogi od njih dočekali su neslavno: grcajući među piratima prelomili su da piratizuju i sami sebe, izbegavajući tako deo troškova, autorske/izvođačke honorare, poreze i slične trice. I, uz sporadične samizdate, da li je išta ostalo/uskrslo na nivou, očuvavši bar smisao ove vrste masovnog izdavaštva?
Sudeći po petodnevnom festivalu „Stars…“ u beogradskom Studentskom kulturnom centru/SKC, ipak.
CRVENI MESEC: Slobodan Nešović Loka u diskografiju je ušao kao gitarista pank trija Defektno efektni, koji je uvršten na trendovsku („drugi naraštaj Novog talasa“) LP-kompilaciju Artistička radna akcija (ARA) – Beograd ’81 (Jugoton), a zatim bio član još jednog nižerazrednog sastava, Berliner Strasse. Početkom 90-ih u malom timu je koji je proizvodio popularni „Videodrom“ – začetak samostalnih/privatnih TV produkcija u ovim krajevima – za NTV Studio B. Kao i tolike druge njegovog kova, ratna stanja izgurala su ga u inostranstvo, pa na Kipru osniva disko-kuću Red Luna jasno usmerenu ka srpskoj (ali i mlađoj, obrazovanijoj) dijaspori. Među prvim izdanjima su CD kompilacije Bajage, BG Madrigalista, P.G. Cuneta…
Po povratku u Beograd, ’96. kao deo firme „MasCom/Masovne komunikacije“ Nešović pokreće diskografsku etiketu Automatik i u prve dve sezone uspešno izbacuje na tržište dobre albume svežeg, ozbiljnog popa već afirmisanih grupa kao Eva Braun i Oružjem protivu otmičara, ali i debitanata Veliki prezir i Popcycle. Sticajem okolnosti ovi bendovi dolaze iz Vojvodine (Zrenjanina i Bečeja), te su i međusobno povezani na više od jednog načina; takođe, pre ili posle neki od njih (bili) su i štićenici izdavaštva Radija B92 – uostalom, kao i Vlada Divljan – gde je Loka znatno ranije radio kao muzički saradnik.
Manje je zapaženo da je, među nekolicinom diskografa u Srbiji koji su i posle raspada prethodne Jugoslavije upirali da nastave licencnu produkciju, Automatik za partnere imao svetske gigante BMG i Warner Bros, pri čemu su kompakt-diskovi naravno uvoženi, ali su audio-kasete BMG proizvođene ovde. I, sve je stalo ’98.
INTERNET JASLE: A onda opet, ne čekajući politički prevrat a još manje preporod ekonomije, Automatik se oglasio novim setom izdanja i još novijim marketingom. Iako pokušaj uspostavljanja trgovine elektronskom poštom (E-commerce) sada u Srbiji deluje suludo – dok je preko pola sveta to grana s najvećim bumom – ipak nije rano. Imajući šta da ponudi, a znajući da se obraća mladoj, školovanoj publici koja se svežom krvlju masovne kulture u znatnoj meri napaja s interneta, te jasno zna čime je sve mame svetski izdavači, ova kuća započela je optimalnu komunikaciju sa svojim (mogućim) kupcima. Redovne elektronske poruke prevazilaze tekuće informacije o Automatikovim nosačima zvuka i delovanju njegovih izvođača, i nutkanje prigodnim suvenirima: tu su popusti, nabavka ulaznica za koncerte, kvizovi, nagradne igre, glasanja, fotke, plakati… Pravi cyber-shop.
Korak dalje je ispunjavanje tradicionalne, važne, a kod nas odavno zamrle uloge singla: kako broj radio/TV-stanica i novinskih redakcija u našoj zemlji ionako uveliko prevazilazi broj prodatih (originalnih, legalnih) primeraka bilo kog domaćeg nenarodnjačkog CD-a, naučnici su, eto, izmislili način da se izdavač ratosilja silnih „grebatora“ o promotivne/besplatne primerke; radijski servis na Automatikovom sajtu u popularnom audio-formatu MP3 na slobodnu upotrebu izneo je probrane snimke (za hitove?) njegovih izvođača/albuma. Kompjuterska pismenost, priključivanje na internet i sl. u medijima se podrazumevaju u današnje vreme, čak i na brdovitom Balkanu.
I tako je Automatik dogurao do hrabre/riskantne ideje da svoje bendove (uključujući i novostečene, odranije dobro poznate) kolektivno predstavi. SKC u Beogradu opet je pravo mesto za takve stvari, ali pri stanju stvari u kome je sve preko npr. 100 din. zaista skupo za koncertnu ulaznicu, bilo je neizvesno kakav ce biti odziv tokom pet uzastopnih večeri po ceni 180/200 din.
POČETNI UDARAC: No, očigledno je ova kuća već dostigla i „kritičnu masu“ popularnih izvođača pa je njen „Stars festival“ naišao na veoma dobar odziv medija i brojne, starosno i stilski šarene publike. Zvezde tih večeri bili su Negative predvođeni pevačicom Ivanom Pavlović (ex Tap 011), Ritam nereda, te pridošlice „pod etiketu“ Del Arno Band, Atheist Rap i srpsko-istočna verzija Elvis J. Kurtovića. Doprinos predgrupa/zagrevanja bio je takođe osmišljen, pa su se među njima našli i bendovi s albumima (Totalna destrukcija, Doghouse). Uz solidnu organizaciju, promet ideja, ljudi i novca, ponovo su događajima ove vrste vratili neophodno dostojanstvo.
Automatikova praksa da poznato ime pod svoje okrilje primi obnavljajući njegova izdanja kojih više na regularnom tržištu nema svakako će doprineti popunjavanju niza rupa u domaćoj diskografiji, a i učvršćivanju karijera tih sastava. Uz to i danas kroz R. nereda, T. destrukciju, ranije Generaciju bez budućnosti/G.B.B. (opet pregršt grupa iz Vojvodine) odjekuje pank kao „početni udarac“ Nešovićeve pop-muzičke karijere, koja odnedavno obuhvata i funkciju potpredsednika Udruženja diskografa.
Povrh svega, odgovarajući tretman žanrova – npr. rege s Del Arno Bendom – otvara razna niskobudžetna vrata u svet, što su Ritam nereda već koristili. A vreme je i da se obnavlja saradnja s licencnim partnerima.
Osim razgranavanja saradnje sa specijalizovanim muzičkim/omladinskim magazinima i odgovarajućim trgovinama, Automatik i svoje izdavaštvo proširuje na manje konvencionalne načine. Za film Milutina Petrovića Zemlja istine, ljubavi & slobode urađen je promotivni original soundtrack CD (bendove predvodi izvođač ove kuće, Doghouse), a na prošlom beogradskom Sajmu knjiga predstavljen je CD Beograde, dobro jutro Duška Radovića s njegovim „ranoranilačkim pozdravima Beograđanima i obližnjem svetu“ emitovanim s vrha palate Beograđanka, na talasima Studija B.
Poetika i aforizmi besmrtno spojeni u ovu čuvenu, svakodnevnu kratku radijsku formu neretko zaprepašćuju svojom svežinom i aktuelnošću i danas; nije čudo, ako se setite da su toliko ljudski i velegradski. Možete se potpuno sami smejati i/ili plakati slušajući brundavi glas našeg divnog „medijskog dede“, iz doba pre nego što je M. Bećković stihovima počeo da nam tumači vekovno prozaičnije stvari.
Ovaj CD je zapravo reizdanje LP ploče koju je još ’78. objavio Jugoton iz Zagreba, a njegov „pravni naslednik“ Croatia Records ustupio je snimak; uostalom, šta bi s njim posle ’91? PGP RTB, (pomenuta na početku ovog teksta) u čijem je studiju svojevremeno ovo i snimljeno, ustupila je muzičku podlogu (revijalno orkestrirane starogradske pesme, nezaobilazne radi štimunga za Radovićevo toplo, zajedljivo mudrijanje), a Automatiku su u ovom poduhvatu pomogli i beogradski Sekretarijat za kulturu, i Studio B gde je Duško Radović (preminuo ’84) godinama bio urednik.
Previše je očekivati da Studio B ponovo ima sopstvenu diskografsku kuću kao nekad nakratko, ali verovatno još uvek čuva mnoge Radovićeve snimke; dobro bi došlo i obnavljanje knjiških izdanja „Beograde, dobro jutro“.
Bijeljina planira restauraciju zapuštene nemačke Evangelističke crkve, dajući tako primer drugima u regionu kako se štiti kulturna baština i ako pripada narodu koji više tu ne živi
Mislim da je Generalštab nešto što bi trebalo da nas ujedini, jer to je posao za sve - kaže Ćuta povodom inicijative da se sudbina ovog kulturnog dobra odluči referendumom
Reflektor je regionalni festival društveno angažovanog pozorišnog izraza, , prestavlja pet predstava o temama rata i mira, odgovarajući na pitanje da li nam je Dejtonski sporazum doneo mir
Ovogodišnji Dan Narodnog pozorišta se obeležava kao ni jedan prethodni, bez umetnika na sceni i publike u gledalištu - kažu umetnici. Pa šta – kaže Uprava njihovog pozorišta. Skupština svih Srba u rasejanju im poručuje: sa kulturom izlazimo pred istoriju
Zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da se povinuju zahtevima leks specijalisa i izbrišu kompleks Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije, iako im se preti otkazima. Osim baštine brane i integritet svojih institucija i svoju struku
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
