img
Loader
Beograd, 21°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Knjige

Pusto rusko

23. maj 2001, 21:54 Teofil Pančić
Copied

Viktor Jerofejev: Enciklopedija ruske duše (Geopoetika, Beograd 2001; prevela Draginja Ramadanski)

Oko 75% stanovništva Rusije čini narod.

Dobro, ali šta je sa ostalima, neraspoređenima? Čini se da je Viktor Jerofejev, pisac „romana sa enciklopedijom“, kako je ova knjiga podnaslovljena, jedan od njih: neko ko o Rusiji piše u potpunosti operisan od svih „boljih obzira“, baš kao da je stranac, ali zapravo s onom vrstom prisne surovosti iliti surove prisnosti s kakvom se može (i jedino sme) pisati samo o nečemu što je, svemu uprkos, „tvoje“. Otuda ne iznenađuje da je gornja tvrdnja jedna od tipičnih, naizgled „zaumnih“, a zapravo posve lucidnih i logičnih tvrdnji kakvima vrvi „Enciklopedija ruske duše“, osebujni roman-leksikon (molim, bez aluzija na Hazarski rečnik, ovde se ipak radi o dobroj i intrigantnoj knjizi!; pre bi se, u tipično geopoetičkom maniru, moglo govoriti o makar i podalekoj srodnosti s Američkim fikcionarom Dubravke Ugrešić) ruskog postmoderniste Viktora Jerofejeva, jednog od najznačajnijih prozaika „trećeg talasa“, i jedne od svakako najvažnijih pojava u ruskoj književnosti poslednjih decenija. „Narod“ je, ovako ili onako, glavni junak ove bespoštedne esejističke vivisekcije „ruskog duha“ i istorijske zaglibljenosti jedne velike, ama malo dezorijentisane zemlje. Jerofejev-pripovedač se igra, zavodi čitaoca raspusnom, nelinearnom narativnom tekstualnošću koja ponekad – kako to u ovoj vrsti literature već biva – ide do i preko granice preterane fabulacijske proizvoljnosti proizvodeći tako, neretko bez pravog razloga i smisla, komunikacijski „šum“ koji permanentno preti raspadom (ionako „rastresite“) strukture knjige, ali se svaki put vraća s ruba novim krugom sve produbljenijih i sve duhovitijih – to i te kako ide zajedno – uvida u polimorfni „ruski element“, politički i „duhovni“ podjednako („Ako je konfuzija duhovnost – onda smo mi duhovni“, kaže pisac). Jerofejev-esejista ipak je onaj koji dominira ovom knjigom: on kombinuje, pastišira i minuciozno slaže zaplet-bez-zapleta, tj. iščašenu potragu za Surim, amorfnim ili pak sveobličnim, virtuelnim likom (Suri = Rusi?!), sa bezbrojnim esejističkim fragmentima i opiljcima, ponekad tek aforizmima, složenim naizgled bez ikakvog „reda“ – a svakako bez poštovanja azbuke ili abecede, ili nekakve hronologije – ali tako da zapravo zaokružuju jednu drastično iskrenu (samo)analizu pustog ruskog u njegovim, pre svega, savremenim ospoljenjima. Pošto je, dakle, tri četvrt Rusa smestio u „narod“, Jerofejev primećuje da se „Naš narod, za razliku od francuskog, nije odnarodio“. Ponovo tipičan jerofejevljevski kalambur-bez-humorne-završnice: više nešto kao ruski zen–koan; u svakom slučaju, rečenica koja o civilizacijskom – i estetskom, uostalom – srazu razbarušenog i neizdizajniranog Istoka i uređenog i oplevljenog Zapada govori koliko i mnoge zamašne studije. Slično je i s ovim domaćim zadatkom iz mišljenja: „Ako naroda ima više nego ostalog stanovništva, mora da postoji narodna vlast.“ Teško da se može reći nešto sažetije a tačnije o onom duboko „kulturološkom“ (ovakvu reč, hvala Bogu, teško ćete naći kod Jerofejeva!) korenu jedne viševekovne tradicije samodržavlja, koje je boljševizam bio samo redizajn za XX vek, originalan ruski derivat jednog zapadnjačkog „emancipatorskog“ sistema mišljenja.

Na dvestotinak stranica „Enciklopedije ruske duše“ Viktor Jerofejev posejao je nepregledan niz briljantno pronicljivih, skandalozno surovih a opet „insajderski“ toplih zapažanja o „ruskoj nesreći“ – što bi rekla Elen Karer d’Ankos – a da se pri tome u potpunosti sačuvao stereotipnih, banalnih i površnih politikantskih zanovetanja, bezveznih ideologizacija ili metafizičarskih („duhovnih“, jelte) trućanja koja obično predstavljaju potuljeno, ciljano racionalizovanje istorijskih neuspeha tako da za njih na kraju ispadne kriv Neko Drugi. Jerofejeva ostavlja ravnodušnim ceo površinski sloj mišljenja-na-prvu-loptu: on se radije služi zavidnom književnom imaginacijom i nesumnjivim esejističkim darom, darujući tako obdarenije čitaoce stotinama mini ogleda i drugih priča o ruskom, majstorski baratajući formom enciklopedijske odrednice; ilustracije radi, evo nekih od pojmova iz njegovog ruskog fikcionara: matrjoške, teta Njura, ruska pravda, istorija nacionalnog fudbala, emigracija, Lenjin, despot, gaće, kafanska Moskva, soc-art, američki špijun, Jevreji, crkva, Tatari, ruski evropejac, Rus i Sovjet, Poljska etc.

Na razvalinama nakaradne „sovjetske civilizacije“, na gorkom talogu odvajkadašnjeg iskustva samodržavlja i bede i podjednake okrutnosti „prirode i društva“, Jerofejev kroz svoju superiornu, vanredno osmišljenu hulu podiže ironični, rezignirani spomenik jednoj civilizaciji čiji su gigantski paradoksi tako podsticajni za mišljenje, a tako nepodnošljivi za preživljavanje. Na to je valjda mislio i Jerofejev kada je napisao da je „Rusija raj za pisce, ali pakao za čitaoce“. Ovo već zvuči isuviše poznato!

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Kultura

In memoriam

30.avgust 2025. S.Ć.

Preminuo je šef-dirigent Beogradske filharmonije Gbrijel Felc

Preminuo je Gabrijel Felc, koji je prethodnih osam godina bio šef-dirigent Beogradske filharmonije i učinio da ovaj orkestar stupi u novu razvojnu etapu

Staro i novo

29.avgust 2025. S.Ć.

Izložba ikona: Spoj vizantijske tradicije i savremenih traganja

Izložba ikona savremenih autora iz 12 zemalja otkriva da savremeni i vizantijski umetnički pogledi, spojeni, daju nov nivo ove tradicionalne i pre svega crkvene umetnosti

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

„Vreme“ saznaje: Za srpskog kandidata za Oskara javila se samo dva filma

Selekciona komisija za odabir srpskog kandidata za nagradu Oskar ove godine odlučivaće samo o dva kandidata. Tako nešto se još nikad nije desilo, a govori o opštem bojkotu u kulturi prema pravilima i uslovima koje nameće vlast

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

Otkazan festival „Sedam veličanstvenih“: Gost u Beogradu više nije bezbedan

Ovog septembra neće biti održani 21. „Sedam veličanstvenih“ zato što, kažu osnivači ovog filmskog festivala Svetlana i Zoran Popović, ne žele da daju legitimitet lažnoj normalnosti, i ne žele da gosti vide Beograd kakav je sad

Muzika

28.avgust 2025. S.Ć.

BEMUS je okupio nacionalne orkestre

Bemus će biti održan po starom, od 16. do 25. oktobra, i prvi put na muzičkoj sceni okupiće nacionalne orkestre Srbije

Komentar

Komentar

Vučić piše pisma čitalaca: Dragi Bravo…

Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati

Jovana Gligorijević
Jovana Gligorijević

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure