Prvi srpski podkast o filmu – „Filmoholik“

„Filmoholik“ je prvi srpski podkast o filmu. Pokrenuli su ga Zoran Janković i Đorđe Bajić, koji, između svega raznoraznog što rade u vezi filma, pišu i filmsku kritiku u „Vremenu“.

Svake nedelje dostupne su po dve epizode njihovog podkasta. U „Šta gledati?“ detaljno analiziraju bioskopsku i striming ponudu, dok su u „Filmskim pričama“ u fokusu poznati reditelji, glumci, serijali i drugi fenomeni iz domena sedme umetnosti.

„Filmoholik“ je dostupan na platformi YouTube, kao i na drugim platformama sa podkast ponudom.

Đorđe Bajić i Zoran Janković već četvrt veka pasionirano i kontinuirano prate srpski i svetski film, i nema gde ih nema: na sajtu Filmskog centra Srbije su do ovog oktobra bili proteklih osam godina, drže radionice „Kako se gleda film“  za decu i mlade širom Srbije, četiri godine unazad i tribine u Domu omladine Beograda u okviru ciklusa „Gnevni filmovi“, i pišu i uređuju u časopisu „Vidimo se u bioskopu.“, autori su knjiga „Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017“, „Najbolji srpski filmovi XX veka“ (obe u saradnji sa Ivanom Velisavljevićem)  i „Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017“, Đorđe Bajić je objavio pet romana – pomenimo najpopularnije „Smrt u ružičastom“ i „Umri, ljubavi!“

Pa zato: šta će im dodatna obaveza „Filmoholik“?

„Ako po strani ostavimo naše kontinuirano bavljenje filmskom kritikom u ovih par decenija, i sav naš preostali angažman iz domena filma, uz, naravno, i želju da na ovu neprolaznu skupoću koliko-toliko dodatno zaradimo, tu je još jedan zajednički sadržatelj:  naš poriv da popularišemo film i filmofililju, gde god se za to ukaže smislena prilika“, kažu Zoran Janković i Đorđe Bajić za portal „Vremena“.

U svemu što rade, kažu, „postojana konsonanta opstaje upravo filmoljublje“, što se da lako osetiti i prepoznati u njihovom podkast kanalu.

Trude se da o filmu govore „jednostvno i bez mnogo mudrovanja“, čvrsto verujući „da bez gledalačke strasti, ali i bez konkretnog napora da se što više filmskih i srodnih sadržaja što pomnije isprati, nema ni iskrene i ukorenjene filmofilije. A onda, bez filmofilije kanda, nema ni zdravije i pravije kinematografije, sve i da film ciljano ne odredimo kao industrijsku granu, nego da ga romantičarski i optimistično prevashodno posmatramo kao odraz nečije želje i potrebe da nam putem filmskog jezika i medija nešto kaže, iskaže, izrazi…“

„Mislimo da je to očigledno, a za sebe se nadamo da ćemo i dalje imati dovoljno i daha i prilika da delamo i na tom planu, uz obaveze i vreme koji su nam neophodni za poslove od kojih se izdržavamo i koje radimo takoreći – u civilu.“

Kažu i da ne bi imali „ništa protiv da u apoziciji, u zagradi iza naših imena, uz ’filmski kritičari’ stoji i ’popularizatori filma’, mada može i šire ’popularizatori filma, filmofilije i filmske kulture’, a zašto ne i još šire ’popularizatori popularne kulture’.“

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com