Promišljati i živeti promene

Ovo je prvo obraćanje medijima Kulture u blokadi.

Da do njega dođe, odlučeno je na plenumu. Plenum je održan u Dvorani Kulturnog centra Beograda, u prostoru koji su zauzeli 18. februara i prozvali ga “Oslobođeni KCB”. O ovoj akciji se znalo samo onoliko koliko je Kultura u blokadi bila voljna da otkrije u dva saopštenja i desetak objava na društvenim mrežama i sajtu: da su neformalna inicijativa koju čine radnici u kulturi i zaposleni u ustanovama kulture i sa nezavisne scene, da im je cilj zajednička borba ne samo za promene u kulturi već i u društvu, kao i da se neće zaustaviti samo na oslobađanju KCB-u.

Svaki pokušaj novinara da razgovaraju pojedinačno sa nekim od članova Kulture u blokadi završavao bi se ljubaznim pozivom na plenum. Zaposleni u KCB-u kojima je oduzeta bioskopska Dvorana (pa, dakle, i program i zarada), takođe nisu želeli da komentarišu objašnjavajući da ne bi trebalo skretati fokus sa studenata.

Razgovor sa Kulturom u blokadi realizovan je mejlom, a na pitanja “Vremena” odgovaralo je, zajednički, više članova. Zamoljeni su da odgovaraju što konkretnije.

“VREME”: Koliko sam čula, većina vas smatra da mediji nisu naklonjeni KuB. Šta su neistinito preneli? Vi ste medijski zatvoreni, priznaćete da takva situacija omogućava medijima da pretpostavljaju i nagađaju. Zašto ste medijski zatvoreni?

KULTURA U BLOKADI: Ne bismo rekli da smo medijski zatvoreni, već da smo se odlučili za taktiku i nastup koji nisu konvencionalni. Po uzoru na studentski pokret, odlučili smo da sačuvamo horizontalnost inicijative koja, da podsetimo, nema vođe, ni predstavnike. Kao i sve drugo, to je bila kolektivna odluka o kojoj se razgovaralo na plenumima u više navrata. Ljudi koji aktivno učestvuju na plenumima imaju različite profesionalne statuse, različita iskustva, pa samim tim mogu naići na različite vrste problema u slučaju javnog eksponiranja. Važne aspekte našeg delovanja obrazlažemo putem pisanih saopštenja na društvenim mrežama i na našem sajtu. Ipak, primećujemo da mediji često previđaju naše objave, tako da bez neposrednog uključivanja dolazi do jednostranog izveštavanja.

Da li možete da otkrijete još neki podatak o sebi? Na primer, kako ste nastali, koliko vas ima, ko su vaši članovi, kakav vam je plan?

Kultura u blokadi je neformalna inicijativa koja funkcioniše na principima direktne demokratije i plenuma, otvorena za sve umetnike, radnike u kulturi, zaposlene u institucijama kulture, kao i sve zainteresovane građane. S obzirom na to da smo mi otvorena inicijativa, a ne organizacija sa hijerarhijom, nemamo formalne članove, pa tako ni fiksni broj ljudi koji čine inicijativu. Naši plenumi su javni i svako je dobrodošao da iskaže svoje mišljenje, učestvuje u glasanju o odlukama i doprinese u radnim grupama.

Višemesečna studentska borba je inspirativna na bezbroj nivoa i kako su studenti više puta apelovali – tu borbu je neophodno širiti dalje u ostale društvene sfere. Ako neko smatra da teret korenite promene našeg društva treba u celosti da iznesu studenti, to je legitiman stav, ali mi smo pre za to da svako treba da pomogne u svom sektoru koliko može. Najlakše je gledati sa strane kako drugi vode borbu. Ne deluje nam pravično a kamoli solidarno da idemo na studentske proteste i zahtevamo da sve stane, a onda da se vratimo svojim svakodnevnim aktivnostima, kao da se ništa nije desilo.

Prvi zahtev s kojim ste se oglasili još počekom februara, kad ste protestovali ispred Ministarstva kulture, bio je povećanje budžeta za kulturu. Međutim, nakon vaše blokade KCB–a više ga ne pominjete. Da li radite na njegovom ispunjenju i kako?

U okviru naše inicijative postoji više radnih grupa, uključujući onu koja se bavi razradom ciljeva, od kojih ne odustajemo.

Zahtev koji ste pomenuli je jedan od ključnih, jer svi koji rade i stvaraju u našem sektoru odavno znaju da se za kulturu ne izdvaja dovoljno novca, a verujemo da je to jasno i drugima. Čak i to malo novca što se izdvaja, raspoređuje se na netransparentan način, a neretko i sumnjivim organizacijama. Podsetićemo da to nije jedini zahtev, već da ih ima pet koji su vezani za resor kulture i pored budžeta oni se tiču: projekta expo2027, zaustavljanja rušenja kulturnog nasleđa zarad investicionog urbanizma, govora mržnje u medijima i suštinskog zahteva da kultura bude dostupna svima. To nije nešto što sadašnje resorno ministarstvo namerava da promeni, ali je dužnost svih nas da na to ne pristanemo. Bez obzira na to da li je neko zaposlen u određenoj instituciji ili je deo nezavisne scene, sigurni smo da oko ovih zahteva svi možemo da se okupimo i složimo.

Ako ja dobro razumem, pod oslobađanjem podrazumevate promenu rada ustanova kulture, od organizacije njihovog rada do programa. Da biste doneli neku promenu i realizovali je, potrebno je promeniti i zakone. Da li ste razmišljali o tome i kako ćete to sprovesti?

Oslobođeni KCB je trenutno jedini prostor, van studentskih plenuma, gde se može otvoreno diskutovati o onome što nam se događa, van uspostavljenih institucionalnih pravila i tokova koji se pokazuju isuviše inertnim da na neposredan način odgovore na aktuelna dešavanja. Želimo da omogućimo uključivanje u dijalog različitih aktera koji za time sada imaju potrebu, da promišljaju promene koje su nam svima odavno neophodne, i da u isto vreme pokušaju da te promene otelove u samom prostoru. Promišljati i živeti promene, to je nešto što mora da postoji i pre ulaska u legalističke okvire. I sam studentski pokret to pokazuje — plenumi su forma organizovanja i odlučivanja koja prevazilazi predviđene zakonske okvire.

Foto: Skullcheez

U saopštenju kojim odgovarate na najčešće pitanje javnosti “zašto baš KCB”, objašnjavate da “kulturni centri i nekadašnji domovi kulture služe za stranačko zapošljavanje i izvlačenje para iz budžeta, uz netransparentno donošenje odluka”. Od čega ste konkretno oslobodili KCB?

To pitanje koje se stalno nameće, zapravo, nije ključno. Javnost ignoriše činjenicu da ni jedan fakultet nije blokiran zato što je “loš”. Sigurno da u svim institucijama kulture ima dobrih praksi i dobrih pojedinaca, ali su te institucije deo sistema koji kulturu, kao i sve druge sfere društva, podređuje privatizaciji i tržišnoj logici. U polju kulture ti procesi su doveli do normalizacije neplaćenog ili potplaćenog rada, što je mnoge umetnike i kulturnjake gurnulo u neodrživ prekarni položaj. Ulazak u dvoranu KCB-a nije konfrontacija sa “lošim radom zaposlenih” ili “lošim programima” i nije poziv na progon, već poziv na otvaranje institucija kulture za procese koji bi vodili ka korenitim promenama. U trenutku velikih protesta, potrebni su prostori za povezivanje frontova borbe, preispitivanje postojećeg sistema i kritičko promišljanje promena koje želimo. Mi podržavamo studentski zahtev da institucije treba da rade svoj posao, ali takođe želimo da ukažemo da čak i kada “rade svoj posao”, institucije rade u okviru hijerarhijskih struktura i u službi, bilo direktno ili indirektno, opšte finansijalizacije i deregulacije koje ukidaju prostor kritičke misli i kulture. To se vidi i na primeru KCB-a, koji u svojim saopštenjima tvrdi da podržava studente, a istovremeno nisu obustavili sve programe do 18. februara i nakon našeg ulaska u dvoranu. Podsećamo, studenti Univerziteta umetnosti u Beogradu su 18. januara u otvorenom pismu pozvali sve na obustavu umetničkih programa, a sada smo u situaciji da se KCB žali na nemogućnost realizovanja redovnog programa. Takva institucija pomaže u održavanju iluzije da će sve biti u redu, samo ako dovedemo obrazovane ljude na rukovodeće pozicije, zanemarujući čitav spektar problematičnih praksi koje ugrožavaju radna prava i dostojanstvo umetnika, ali i radnika koji nisu na rukovodećim pozicijama kao što su tehnika, higijena, obezbeđenje i druge. Iz tih praksi nije izuzeta nijedna institucija, pa tako ni Kulturni centar Beograda.

Na osnovu tog vašeg saopštenja ima se utisak da ste odlučili da KCB treba osloboditi na osnovu preciznog uvida u njegov rad. Da li je utisak tačan?

Ako bilo ko, uvidom u rad KCB-a, u njegov budžet, načine finansiranja, uslove rada za zaposlene – od onih koji rade na održavanju samog prostora do umetnika i umetnica koji bivaju angažovani na programima – smatra da jedna reprezentativna gradska institucija kulture tako treba da funkcioniše i služi kao primer ostalima – onda se plašimo da smo u znatno većem problemu. Brojni članovi i članice KuB-a godinama unazad intenzivno sarađuju na programima koje realizuje KCB. Ponovićemo da je naš stav da je problem u sistemu i da KCB nije izvan njega, a krajnji je trenutak da svi zajedno istražimo načine na koje može da se izađe iz te krize. Održavanje postojećeg stanja ne vodi nikuda; šta to zaista znači, da sred opšteg volonterizma, korupcije, haotičnog decizionizma gradskih vlasti KCB stoji kao neki posebni mikro svet normalnosti i uređenosti? Otkud ta specijalna povlastica? Pritom se previđa da postoji široko nezadovoljstvo, na primer, zbog oblika privatizovanja Oktobarskog salona od strane ljudi bliskih vlasti, koji onda Salon koriste za trgovinu uticajem. Budžet Oktobarskog salona nam je nepoznat, kao i procesi donošenja odluka od strane Upravnog odbora.

Koji su bili vaši razlozi da zauzmete samo bioskopsku dvoranu a ne ceo KCB?

U ovom momentu dvorana je odgovarajuća za održavanje plenuma i jačanje saradnje sa drugim sektorima i akterima aktuelnih protesta, što je trenutno prioritet inicijative.

Šta će biti oslobođeni KCB? KCB je sada višenamenski prostor, da li ćete zadržati taj koncept ili ne?

Za nas oslobođena institucija kulture jeste ona koja otvara vrata svima koji žele da održavaju svoje plenume i diskusije, da učestvuju u osmišljavanju novih društvenih i kulturnih modela i praksi, kao i da iskažu sve svoje kreativne i intelektualne potencijale, što i jeste pravac u kome se mi krećemo. Jedna od ključnih potreba koju osećamo, jeste potreba za institucijom koja je dovoljno agilna i otvorena da, na autentičan način, odgovara na aktuelne potrebe. U tom smislu, i Oslobođeni KCB je nužno višenamenski. To je prostor diskusije i organizovanja jednako koliko i kulturnih sadržaja i kreativnog rada.

Da li imate spremne likovne, književne, tribinske, filmske i sve ostale programe koje je imao KCB?

U ovom momentu program se fokusira na širenje fronta borbe i saradnje sa studentima i drugim organizovanim grupama, kao što su prosvetni radnici. Ujedno, u Oslobođenom KCB-u pokrenut je i poseban program Bioskop narodu (gledaoci koji su došli na projekciju filma predlažu naredni, obrazlože ga, odmah se izglasa i prikazuje naredne filmske večeri – p. a.), zaživela je i čitalačka grupa, održavaju se džem-sešni i kreativne radionice. Važno je da naglasimo da svi koji imaju ideje mogu da nam se pridruže, iznesu svoje predloge i potom ih, uz suglasnost plenuma, realizuju uz podršku ostalih.

Pojavili ste se na talasu studentskog protesta, prve večeri blokade KCB–a je čak javljeno da ste u toj akciji zajedno. Da li sarađujete sa studentima? Ili sa nekim drugim?

Naša, kao i brojne druge borbe koje se odvijaju širom zemlje, očigledno su inspirisane studentskim pokretom. Između ostalog, studenti Beogradskog univerziteta i Univerziteta umetnosti podržali su naše proteste ispred Ministarstva kulture, a bili su prisutni na većini naših plenuma, uključujući prvi u Oslobođenom KCB-u. Na plenumima i dalje prisustvuje deo studenata, postavljaju nam otvorena i brojna “nezgodna” pitanja na koja, potom, zajedno tražimo odgovore. Upravo smo 3. marta organizovali razgovor sa studentima, a glavna tema bila je direktna demokratija i plenumsko organizovanje, kao i širenje društvenog fronta. Pored toga, već smo organizovali tribinu sa prosvetnim radnicima “Borba za školu”, pripremamo specijalan program povodom obeležavanja 8. marta, a radimo na sličnim sadržajima i za predstojeći period. Naša osnovna ideja nije bila da pravimo neki alternativni program, ali nikad unapred ne znate kako tačno treba da izgleda i kako ljudi doživljavaju slobodu – nekom je to radionica, nekom izloženi crtež, Noćni biskop Odozdo, a nekome diskusija na do juče nezamisliv način.

Šta vam je plan, kako će se završiti blokada DKC–a? Šta očekujete, da li možda da će vam zaposleni i nadležni za KCB prepustiti Dvoranu?

Šta je studentima plan, kako će se završiti višemesečne blokade? Na to pitanje nemamo odgovor, baš kao ni na sve što se već toliko dugo dešava oko nas, pa tako i u Oslobođenom KCB-u. Svi se nalazimo u situaciji punoj neizvesnosti, ali ne treba da izgubimo iz vida to da su se ljudi u velikom broju probudili, uključili i podržali studente kao nikada ranije. Na svima nama je da teret njihove borbe podelimo i pokrenemo promene u društvu. Drago nam je što se inicijative poput KuB-a sada već samoorganizuju i u drugim gradovima, poput Kikinde, a oni koji učestvuju u radu KuB-a i dalje aktivno podržavaju studentske i brojne druge proteste.