Jedno veliko i važno poglavlje popularne muzike je zatvoreno. U Sarajevu je, u 55. godini, umro Davorin Popović, frontmen sarajevskih Indeksa i najveći pevač popularne muzike na ovom jeziku. S Indeksima je Sarajevo postalo grad, a u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji počela plima rokenrola. Davorin Popović je bio među prvima koji su smisleno pevali rokenrol na maternjem jeziku. Imao je onaj redak, najređi dar da svaki tekst koji otpeva, makar to bila i vremenska prognoza, odmah pretvori u čistu poeziju. Pevao je velike festivalske pesme i čist rokenrol. U glasu je imao ono nešto, što Pevače razlikuje od pevača. Ostao je veliki i onda kada veliki pevači više nisu bili ni važni, ni moderni, ni potrebni, niti je ko za njih više mario. O Indeksima svi sve znaju. Snimili su tri albuma i ko zna koliko singlova. Davorin je snimio i tri solo ploče. Ostavili su iza sebe mnogo divnih pesmama po kojima su se prepoznavale generacije i sabirale ljubavi. Nisu imali nijednu ironičnu pesmu. Bili su preveliki za ironiju. Kada je počeo rat u Bosni, Miloševićevi psi su izmislili da Davorin u opkoljenom Sarajevu ima privatni logor u kojem muči Srbe. Svejedno, Indeksi su bili prvi bend iz republika bivše Jugoslavije koji je posle rata nastupio u Beogradu. Kad su ga nedavno pitali da li je u Bosni moguć zajednički život, odgovorio je: „Ja znam da ova dnevna politika to ne zagovara iskreno, ali ja zagovaram iz sve snage.“ Sledeće, 2002. godine trebalo je da Indeksi proslave 40 godina rada. Odabrana bibliografija: Da sam ja netko. I mi i nas dvoje. Plima. Sve ove godine. Voljela je Sjaj u travi. Žute dunje. Omesti treba manijake. Stani malo zlato moje. Ti si mi bila naj, naj. Modra rijeka. Negdje u kraju u zatišju. U jednim plavim očima. Moja Hana. Budi kao more. Pozovi me na kafu. Bacila je sve niz rijeku. Balada. Danas plače prvi put. Svijet u kome živim. Ispili smo zlatni pehar. 310 poljubaca. I pad je let. Sanjam.
