Reditelj i scenarista, muzičar, glumac, fotograf i slikar Dejvid Linč preminuo je u četvrtak (16. januara), saopštila je njegova porodica. „Ostala je velika rupa u svetu sada kada više nije s nama, ali kako je on imao običaj da kaže: ‘Fokusirajte se na krofnu a ne na njenu rupu'.“
Preminuo je Dejvid Linč u 78. godini, reditelj i scenarista koji se proslavio serijom „Twin Peaks“ i filmovima kao što su „Blue Velvet“, „Mulholland Drive“ i „The Elephant Man“. Pored toga bio je glumac, muzičar, fotograf i slikar. Vest o njegovoj smrti objavila je njegova porodica na društvenoj mreži Fejsbuk.
On je preminuo nakon dugotrajne borbe s bolešću, a zdravstvena situacija mu se pogoršala pre neki dan kada je morao da se preseli zbog požara u Los Anđelesu.
„Sa velikim žaljenjem vas obaveštavamo da je preminuo veliki čovek i umetnik, Dejvid Linč. Molimo za malo privatnosti u narednom periodu. Ostala je velika rupa u svetu sada kada više nije s nama, ali kako je on imao običaj da kaže: ‘Fokusirajte se na krofnu a ne na njenu rupu’“, stoji u saopštenju Linčove porodice.
Ko je bio Dejvid Linč
Rođen 20. januara 1946. u Missouli, Montana, Linč je započeo svoju karijeru kao slikar, ali je ubrzo pronašao svoj dom u svetu filma. Njegov prvi dugometražni film, „Glava za brisanje“ (1977), postao je kultni klasik, nagoveštavajući umetničku dubinu i nekonvencionalan pristup koji će definisati njegov opus.
Kako je „Vreme” ranije pisalo Dejvid Linč, koji je imao status kultnog reditelja iako je pre svega vizuelni (likovni) umetnik, rekao je da je počeo da snima filmove samo zato što je želeo da se njegove slike kreću.
Linč je svoje prve fotografije uradio 1979, kada je i kupio prvi foto-aparat. Od tada su najčešće u fokusu njegovog interesovanja bile fabrike i aktovi. Industrijske pejzaže najpre je nalazio u Los Anđelesu i Nju Džersiju, ali najviše fotografija fabrika snimio je u Evropi, kada je završio snimanje „Čoveka slona” (1980), a kasnije i u Nemačkoj i Poljskoj u vreme filmskih festivala.
Sva pozorišta u Beogradu, Somboru i Srpsko narodno pozorište u četvrtak su otkazala predstave u znak protesta zbog pokušaja ubistva studentkinje prilikom petnaestominutnog odavanja pošte stradalima u Novom Sadu. Razmatra se nastavak protesta
Teško je zaista pisati prigodan tekst povodom odlaska jedne jedine i jedinstvene Goranke Matić. Najpre zato što Goranka nije bila prigodna osoba ni po kom osnovu. Zatim, zato što u njenoj životnoj i umetničkoj etici nije bilo ničeg laskavo prikladnog, lažno glamuroznog, rečju izveštačenog, puko bombastičnog, pogledu površno ugodnog. Čovek se onda sa razlogom pita – nije li ćutanje u ovom našem ekstremno nadmenom, a po svemu nedostojnom i neotesanom metežu, jedini uljudan način da se oprostimo od Goranke i poklonimo pred svim njenim ovekovečenim gužvama
“Pošto živimo u društvu spektakla, onda moramo da tražimo alternativu teroru ekrana; u tom smislu je pozorište dragoceno ukoliko ga ne doživljavaš samo kao vizuelnu umetnost. Upravo zbog ekranskog terora treba se boriti za izgovorenu, živu reč”
Katarina Mitrović: Sve dobre barbike; režija Đorđe Nešović; Hartefakt
Manhunt: Luigi Mangione and the CEO Murder govori o tome kako stradaju oni koji su bolji od drugih. Uprkos pravu i zakonu, to nisu uvek žrtve zločina
U režimskoj orgiji mržnje i poziva na linč ne treba mnogo pa da neko stisne gas do daske i umalo usmrti dvadesetogodišnju studentkinju na trotoaru. Nju je – kao i sve ostale u blokadama – vlast proglasila za neprijatelja države i naroda
Ti si, šljamu nedovršeni, danas krenuo da ubiješ u Vučićevo ime. Šta on tebi može da bude? Ništa, glava iz televizora, još jedna sa ekrana. Danas je na TV-u, sutra ga bog zaboravi. A ti? Kako ćeš ti sam sa sobom? Hoće li ikad do tebe dopreti težina onoga što si uradio
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
