Najčuvenijih 40 grafika velikog Endi Vorhola izložene su u Salonu Muzeja grada Beograda, a među njima, naravno, i portret Merlin Monro
Endi Vorhol je u Beogradu! Večeras u ponedeljak u Salonu Muzeja grada Beograda otvorena je izložba „Sve boje Vorhola“ sa 40 grafika.
Svi radovi su deo bogate kolekcije Lazara Vujića, jednog od najpoznatijih evropskih galarista.
Među izloženim grafikama su i čuveni portreti Merilin Monro, Marte Graham, zatim planetarno poznate limenke supe Kembel, te Space friut i Cveće…
Vorholova slika Merilin Monro (1964) prodata je 2022. godine za gotovo 200 miliona evra, što je čini najskupljim delom umetnosti 20. veka.
Galerista Lazar Vujić kaže da se upoznao sa Endijem Vorholom prilikom rada na grafičkim rešenjima za Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine. Među likovnim rešenjima želeo je da se nađe i Vorholovo.
“ Bio je ljubazan, staložen, veliki umetnik, čovek koji je pokazivao poštovanje prema svakom sagovorniku. Vorholova prvobitna ideja za Olimpijske igre bio je skakač, ali se meni više dopao klizač i na kraju smo se odlučili za taj motiv”, rekao je Vujić u jednom od intervjua.
Do pre neki dan, Vorholovih 40 grafika su bile u Umetničkoj galeriji Narodnog muzeja u Kragujevcu, kaojedan od programa muzičkog festivala „Arsenal Fest“
Umetnik, slikar, filmski reditelj i pisac, Vorhol je do početka 60-ih bio uspešan reklamni ilustrator, do te mere da ga niko nije prihvatao kao umetnika. Uzaludno je pokušavao da dođe do galerija koje su ga uporno odbijale. Tako je počeo da analizira odnos komercijale i umetnosti i umesto da ih doživi kao suprotstavljene, počeo je da ih spaja.
Njegova prva samostalna pop-art izložba održala se u Njujorku 1962. godine i uključivala je neke od njegovih najčuvenijih radova poput “Merilin diptih”, “100 konzervi supe”, “100 flaša Koka-Kole” i “100 novčanica dolara”. U tom periodu su nastali i radovi koji su definisali njegovu karijeru, poput mnogobrojnih ilustracija tipično američkih predmeta i poznatih ličnosti – Merilin Monro, Elizabet Tejlor, Majkl Džekson, Elvis Prisli… Čuven je i njegov portret Mao Cedunga napravljen 1973. godine.
Poznat je i po izjavi da će “svako imati svojih 15 minuta slave”.
Izložba je privatno vlasništvo „Visconti Fine Art“ kolekcionara Žive Škodlar Vujić i Lazara Vujića iz Slovenije. Otvorena je do 30. jula, a ulaznice koštaju 600 dinara.
Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva obeležava 50 godina postojanja, a proslava tog jubileja počela je izložbom „Aleksandar Zograf – 40 godina od objavljivanja stripova“
FCS nije poslao „Vremenu“ listu 53 filma za koja tvrdi da su nezavršeni iako su dobili njihovu podršku. Prema listi UFUS-a, takvih je samo 12
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
