„Plakati“ Rastka Ćirića u Muzeju primenjene umetnosti, osim što najavljuju neki kulturni događaj, ujedno i pripovedaju o dešavanjima na našoj sceni proteklih decenija. Otud i kovanica u naslovu koja ih opisuje
Izložba „Plakati“ Rastka Ćirića otvorena je danas (8- maj) u Muzeju primenjene umetnosti. Izloženo je 88 plakata dizajniranih za razne događaje iz kulture – festivale, izložbe, animirane filmove, muzičke projekte, pozorišne predstave i kulturne akcije. Prvi je iz 1979, a poslednji iz ove godine nastao za ovu izložbu plakata. Osim što prikazuju ideje i umeće autora, izloženi radovi su ujedno i pregled najznačajnijih događaja ovdašnje umetnosti i kulture tokom ovih decenija.
U katalogu izložbe, dr Zdravko Mićanović opisuje plakate Rastka Ćirića rečju „plakatovedanje“ koja spaja dva koncepta – vizuelnu komunikaciju i narativni pristup, a i pogodna je za „opisivanje Ćirićevog plakatskog rada koji kombinuje vizuelnu i narativnu formu predstavljanja.“
Objašnjava da je „ovo proces u kojem plakat prestaje da bude samo statički nosilac poruke i postaje medij kroz koji provejava priča –vizuelna, simbolička i emocionalna. Plakat se tretira kao narativni okvir, gde svaki sastavni deo (likovni elementi, kompozicija, tipografija) doprinosi priči koju autor želi da prenese.“
Evo nekoliko primera.
„Deset mladih grafičara“, nastao 1979. godine za istoimenu izložbu koju je „moja klasa sa fakulteta održala posle diplomiranja. Ideja je pozivanje na izložbu u deset animiranih slika“, objasnio je Rastko Ćirić u katalogu. Zdravko Mićanović opisuje da je plakat sastavljen od deset crno-belih crteža šake s naizmenično ispruženim i savijenim kažiprstom. „Ponavljanjem dva različita položaja kažiprsta, dočaran je neverbalni gest kojim se poziva na dolazak, približavanje. Znači, plakatom se najdirektnije poziva na izložbu; uspostavljen je i vremenski tok vizuelnim sredstvima.“
Plakat za Ćirićev animirani film „Tango regtajm“ iz 1985. godine je „poput apstraktnog tapeta“, kaže Mićanović. „Kada se približimo plakatu, umesto šara, vidimo oživele čovekolike linije u različitim položajima kako, razigranošću i ritmičnošću, formiraju duhovite scene.“
Plakat za animirani film Vere Vlajić „Crni film“ iz 1989. je scena iz tog filma. Ima beli naslov na potpuno crnoj podlozi. Ispod naslova u donjem levom uglu, upaljeno je drvce šibice – što dozvoljava razne asocijacije.
Ovo je četvrta samostalna izložba Rastka Ćirića u Muzeju primenjenih umetnosti: prva je bila 1982. (magistarski rad: Animacija i ilustracija), druga 1994. (zaštitni znakovi), a 2001. tadašnja retrospektiva iz oblasti ilustracije.
Karmadona, scenario i režija Aleksandar Radivojević, igraju Jelena Đokić, Sergej Trifunović, Milutin Mima Karadžić, Milica Stefanović, Miloš Lolić, Miloš Timotijević, Petar Strugar i drugi
Emil Sioran, Sveske 1957–1972; s francuskog preveo Bojan Savić Ostojić; Službeni glasnik, Beograd 2025
Prima facie, Suzi Miler, režija Anja Suša, igra Maša Dakić; Bitef teatar
Austrijska me književnost u svom gravitacionom polju drži hrabrošću i estetski vanredno moćnom sposobnošću da se produktivno suoči s mitom o sebi kao “Hitlerovoj žrtvi”
Uprava Narodnog pozorišta odbila je da se na Velikoj sceni dodeli nagrada „Vitez poziva“ i time otvoreno proglasila da je Narodno pozorište, barem dok njime vlada Dragoslav Bokan, isključivo naprednjačko
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
