„Plakati“ Rastka Ćirića u Muzeju primenjene umetnosti, osim što najavljuju neki kulturni događaj, ujedno i pripovedaju o dešavanjima na našoj sceni proteklih decenija. Otud i kovanica u naslovu koja ih opisuje
Izložba „Plakati“ Rastka Ćirića otvorena je danas (8- maj) u Muzeju primenjene umetnosti. Izloženo je 88 plakata dizajniranih za razne događaje iz kulture – festivale, izložbe, animirane filmove, muzičke projekte, pozorišne predstave i kulturne akcije. Prvi je iz 1979, a poslednji iz ove godine nastao za ovu izložbu plakata. Osim što prikazuju ideje i umeće autora, izloženi radovi su ujedno i pregled najznačajnijih događaja ovdašnje umetnosti i kulture tokom ovih decenija.
U katalogu izložbe, dr Zdravko Mićanović opisuje plakate Rastka Ćirića rečju „plakatovedanje“ koja spaja dva koncepta – vizuelnu komunikaciju i narativni pristup, a i pogodna je za „opisivanje Ćirićevog plakatskog rada koji kombinuje vizuelnu i narativnu formu predstavljanja.“
Objašnjava da je „ovo proces u kojem plakat prestaje da bude samo statički nosilac poruke i postaje medij kroz koji provejava priča –vizuelna, simbolička i emocionalna. Plakat se tretira kao narativni okvir, gde svaki sastavni deo (likovni elementi, kompozicija, tipografija) doprinosi priči koju autor želi da prenese.“
Evo nekoliko primera.
„Deset mladih grafičara“, nastao 1979. godine za istoimenu izložbu koju je „moja klasa sa fakulteta održala posle diplomiranja. Ideja je pozivanje na izložbu u deset animiranih slika“, objasnio je Rastko Ćirić u katalogu. Zdravko Mićanović opisuje da je plakat sastavljen od deset crno-belih crteža šake s naizmenično ispruženim i savijenim kažiprstom. „Ponavljanjem dva različita položaja kažiprsta, dočaran je neverbalni gest kojim se poziva na dolazak, približavanje. Znači, plakatom se najdirektnije poziva na izložbu; uspostavljen je i vremenski tok vizuelnim sredstvima.“
Plakat za Ćirićev animirani film „Tango regtajm“ iz 1985. godine je „poput apstraktnog tapeta“, kaže Mićanović. „Kada se približimo plakatu, umesto šara, vidimo oživele čovekolike linije u različitim položajima kako, razigranošću i ritmičnošću, formiraju duhovite scene.“
Plakat za animirani film Vere Vlajić „Crni film“ iz 1989. je scena iz tog filma. Ima beli naslov na potpuno crnoj podlozi. Ispod naslova u donjem levom uglu, upaljeno je drvce šibice – što dozvoljava razne asocijacije.
Ovo je četvrta samostalna izložba Rastka Ćirića u Muzeju primenjenih umetnosti: prva je bila 1982. (magistarski rad: Animacija i ilustracija), druga 1994. (zaštitni znakovi), a 2001. tadašnja retrospektiva iz oblasti ilustracije.
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Posle trogodišnje pauze „Arhipelag“ opet organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
