„Plakati“ Rastka Ćirića u Muzeju primenjene umetnosti, osim što najavljuju neki kulturni događaj, ujedno i pripovedaju o dešavanjima na našoj sceni proteklih decenija. Otud i kovanica u naslovu koja ih opisuje
Izložba „Plakati“ Rastka Ćirića otvorena je danas (8- maj) u Muzeju primenjene umetnosti. Izloženo je 88 plakata dizajniranih za razne događaje iz kulture – festivale, izložbe, animirane filmove, muzičke projekte, pozorišne predstave i kulturne akcije. Prvi je iz 1979, a poslednji iz ove godine nastao za ovu izložbu plakata. Osim što prikazuju ideje i umeće autora, izloženi radovi su ujedno i pregled najznačajnijih događaja ovdašnje umetnosti i kulture tokom ovih decenija.
U katalogu izložbe, dr Zdravko Mićanović opisuje plakate Rastka Ćirića rečju „plakatovedanje“ koja spaja dva koncepta – vizuelnu komunikaciju i narativni pristup, a i pogodna je za „opisivanje Ćirićevog plakatskog rada koji kombinuje vizuelnu i narativnu formu predstavljanja.“
Objašnjava da je „ovo proces u kojem plakat prestaje da bude samo statički nosilac poruke i postaje medij kroz koji provejava priča –vizuelna, simbolička i emocionalna. Plakat se tretira kao narativni okvir, gde svaki sastavni deo (likovni elementi, kompozicija, tipografija) doprinosi priči koju autor želi da prenese.“
Evo nekoliko primera.
„Deset mladih grafičara“, nastao 1979. godine za istoimenu izložbu koju je „moja klasa sa fakulteta održala posle diplomiranja. Ideja je pozivanje na izložbu u deset animiranih slika“, objasnio je Rastko Ćirić u katalogu. Zdravko Mićanović opisuje da je plakat sastavljen od deset crno-belih crteža šake s naizmenično ispruženim i savijenim kažiprstom. „Ponavljanjem dva različita položaja kažiprsta, dočaran je neverbalni gest kojim se poziva na dolazak, približavanje. Znači, plakatom se najdirektnije poziva na izložbu; uspostavljen je i vremenski tok vizuelnim sredstvima.“
Plakat za Ćirićev animirani film „Tango regtajm“ iz 1985. godine je „poput apstraktnog tapeta“, kaže Mićanović. „Kada se približimo plakatu, umesto šara, vidimo oživele čovekolike linije u različitim položajima kako, razigranošću i ritmičnošću, formiraju duhovite scene.“
Plakat za animirani film Vere Vlajić „Crni film“ iz 1989. je scena iz tog filma. Ima beli naslov na potpuno crnoj podlozi. Ispod naslova u donjem levom uglu, upaljeno je drvce šibice – što dozvoljava razne asocijacije.
Ovo je četvrta samostalna izložba Rastka Ćirića u Muzeju primenjenih umetnosti: prva je bila 1982. (magistarski rad: Animacija i ilustracija), druga 1994. (zaštitni znakovi), a 2001. tadašnja retrospektiva iz oblasti ilustracije.
“Nije stvar toliko u tome da vas pijanista impresionira samom veštinom. Mislim da, jednostavno rečeno, pravi umetnik mora biti sposoban da vas pomeri kao slušaoca, da vas ubedi u ono što svira”
Novi film Spajka Lija, Highest 2 Lowest, rimejk Kurosavinog dela Vrh i dno, uspeva da promaši sve što se promašiti može, te Spajk Li ne izneverava samo Kurosavu i njegovu ideju, već najvećim delom izneverava i sebe samog
Petar Ilić Ćirilo jedan je od dobrih duhova Beograda. Za njega se ume reći da je ikona beogradskog andergraunda, ali u onoj meri u kojoj je nastojao da razruši, ili makar preskoči konvencije, u istoj meri je i menjao sliku (ikonu) o sebi samom. On 20. septembra puni 60 godina, što je dobar povod da se podsetimo njegovog puta, od pankerskih početaka do dokumentarnih serijala i statusa jedne od najautentičnijih gradskih pojava
Kokan Mladenović povodom premijere predstave „Ostrvo s blagom“ čiji je autor, o uticaju protesta na predstavu, o devojčici Džim koja preuzima priču u svoje ruke, o deci iz publike koja neće da je izdaju negativcima čak i kad im oni nude razne privilegije
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Ovaj režim pada jer su ustali ljudi koji imaju jasan politički stav, jasno razlikuju pravdu od nepravde, ali nisu organizovani aktivisti ili politički angažovani. Režim zna da su oni najveća opasnost po opstanak korumpiranog sistema jer su većina u ovom društvu. Zato baš njih moramo štititi po svaku cenu
Ideološkim i moralističkim čistunstvom ne može se pobediti režim Aleksandra Vučića. Nužno je da se građani okupe oko dva politička jezgra koja zajednički streme ka istom cilju
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
