Svakom TV gledaocu u Srbiji su se reklame popele na vrh glave. Komercijalne televizije emituju svojih 12 minuta reklama po satu, po pravilu u isto vreme, javni servis polovinu od toga, ali osim reklama, tu su telešopovi i čitav kompleks detalja u kojima se nešto oglašava. Koliko nas reklame opterećuju, primetićete tek kada gledate plaćene programe kod kablovskih operatera. Paradoksalno, ako imate malo više para, nećete gledati reklame, tako da je pod terorom najširi spektar onih koji se od reklama brane prebacivanjem kanala. Da li vam daljinski može pomoći da pobegnete? Sumnjam.
No, meni su mnogo zanimljiviji oblici oglašavanja koji se uporno provlače pored svih kontrola. U tome prednjači TV Pink, gde u svakoj emisiji imate tablu, ekran ili majicu sa imenom sponzora. Recimo, debeli pokušavaju da smršaju i reklamiraju sponzora po ceo dan. To se toleriše bez obzira na trajanje emisije. Kada kupoholičarke kupuju krpice, videćete butike i prodavnice gde se pazari. Gledate reklamu, a ne kapirate.
Vrhunac su tzv. jutarnji, podnevni i večernji program na TV Prvoj. Osim što se emituju isti prilozi, promenjenim redosledom, primetićete ako samo malo pažljivije gledate da su polovina priloga zapravo – reklame! Na primer – želite da studirate onlajn, videćete sve o nekoj školi u Beogradu, recept dana ćete videti u restoranu „tom i tom“, mladi poljoprivrednik gaji šljive – al’ to je takmičar u šou-programu naše televizije pa ćemo da ga ženimo, i tako po principu „plati pa klati“. Pozdravljam inventivnost i kreaciju u propagandi, ali voleo bih da znam šta je to „plaćen termin“. Konačno, počinjem da sumnjam da se i programska šema konstruisala tako da potencijalnom oglašivaču (klijentu) omogućite da ga vide i ujutru i po podne i uveče. Tako će oni lenji studenti koji prespavaju jutro videti onlajn studiranje po podne, a udavače će poljoprivrednika đuvegiju videti tokom celog dana. U pravu su oni što tvrde da niko ne zna gde se krije devojačka sreća i oni (poput moje babe) koji tvrde da ne je.. lep nego uporan!
Drugi način da komercijalne televizije prikriju komercijalne termine jeste – kvazinaučni i kvaziistraživački pristup. Recimo, voditelji će na Pinku ili Prvoj najaviti temu onom čuvenom najavom: „istraživali smo za vas štetnost ili korist od solarijuma, sunčanja, letovanja, osiguranja (upišite sami)“. To je uvek reklama za solarijum, agenciju ili hotel, prodavce polisa, i tako redom. Izem ti nauku!
Posebno je zanimljivo kako se više ili manje prikriveni marketing uvukao i u komercijalne programe dve najozbiljnije informativne redakcije u Srbiji. Kada gledate vesti na RTS-u ili B92 obratite pažnju gde su snimljeni prilozi o tzv. „socijalnim temama“. Dobar primer je bila svojevrsna „uljna histerija“ koja nam je odnela gotovo deset dana. Prazni rafovi snimani su po pravilu u malim STR-ovima dok je ulja bilo u velikim lancima. Pitanje glasi – kojim? Pitam se, da li ste upamtili da li je ulje stiglo pre u Tempo, Ideu ili Merkator. Ukoliko sponzori plate, ili se oglašavaju, može se desiti da na televiziji nećete videti da kod njih danas nema ulja, šećera ili sutra ulja ili mesa. Ova diskretna reklama od prodavca stvara rog izobilja. Slično je i sa promenama cene goriva – jer ako termin nije plaćen, u „pokrivalici“ ćete videti samo automobile i pištolj za točenje. Ako se plati, uključenje će biti sa pumpe. Dakle, i kad je imanje i kad je nemanje – mi gledamo reklame.
Danas sam proveo dan očekujući zasedanje Generalne skupštine UN. Bila je to premijera Vuka Jeremića, koji se, očekivano, super snašao u proceduri uključujući i lupkanje onim drvenim tomahavkom. Rezultat ovog plaćenog termina je činjenica da je Predsedavajući mogao da tokom obraćanja provlači „naš slučaj“ i posle Obame najavi Tomu Nikolića. Čak sam ostao zbunjen replikom da Jeremić najavljuje kratku pauzu da „pozdravi Predsednika“. Prosečnom delegatu, a verujem i većini nas gledalaca, nije ostalo jasno da l’ će Vuk da pozdravi Amerikanca ili Srbina. Sama dilema je dovoljna da naši gledaoci shvate da na televiziji i Ujedinjenim nacijama imamo ravnopravni tretman. Dakle, počele reklame o Srbiji. Ovo je bolje od onih gluposti koje recimo emituju na CNN da bi vas nagovorili da letujete u Montenegru, Bulgariji ili Croatiji. Brate, Obama je predgrupa za Tomin nastup na Ist Riveru!
