U porti Petrove crkve u Novom Pazaru zida se objekat „kako bi se raško-prizrenskom vladiki ispunio hir da stoluje ovde, jer se izgleda kosovskog sedišta odrekao“, napisala je Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
U porti Petrove crkve u Novom Pazaru Eparhija raško-prizrenska gradi veliki objekat. U tome joj finansijski pomažu Ministarstvo turizma i omladine i Turistička organizacija Novog Pazara.
Petrova crkva kao deo celine Stari Ras sa Sopoćanima nalazi se na UNESCO listi svetske baštine od 1979. godine, i najstariji je objekat crkvene arhitekture u Srbiji. Ukoliko se ne zaustavi gradnja, postoji velika mogućnost da će UNESCO izbrisati Petrovu crkvu sa Liste svetske baštine.
Sporni objekat nije završen, ali se već sad vidi da će nadvisiti Petrovu crkvu.
Zbor građana i stručnjaci smatraju da je to nedopustivo.
Nije politički zapad
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) objavila je na mreži X fotografije, uz sledeći tekst:
„Cela mašinerija je upregnuta da se pronađu pravni i finansijski mehanizmi kako bi se raškom-prizrenskom vladiki ispunio hir da stoluje ovde, jer se izgleda kosovskog sedišta odrekao. Institucija koja je zadužena za nadzor nad kulturnim nasleđem, pod izgovorom izgradnje malog vizitorskog centra, projektovala je zgradu za boravak i smeštaj koja će nadmašiti i veličinu crkve i to na mestu viševekovne nekropole koja nije do kraja istražena, na temeljima objekta, za koga nije stiglo da se utvrdi čenu je služio.“
Istakla je i da Petrova crkva nije imala šansu „u opštem hajpu oko Generalštaba, bombardovanog 1999. jer zlo koje se njoj čini, ne može se baš ni na jedan način povezati sa ‘političkim zapadom’, a šteta koja je napravljena izgradnjom ovog objekta, ne može se iskoristiti u mobilizaciji protiv vlasti, jer je razume zaista mali broj ljudi“.
„Ostaje samo da se nadamo, da će oni koji planiraju da spavaju na ovim slojevima grobova i kostiju, imati mir san“, dodala je Bojana Selaković.
Zbor: Licemerje RZZSK
Zbor građana Novi Pazar javno je osudio decembra 2025. građevinske radove u porti Petrove crkve. Kažu da se taj projekat predstavlja kao „izgradnja i revitalizacija severne građ“ i „vizitorski centar“, a prava istina je da se gradi eparhijski dom za smeštaj crkvenih lica.
Zbor je naveo da je reč o savremenom objektu dužine 37 metara, koji svojim gabaritima i izgledom potpuno odudara od ambijenta i istorijskih činjenica, da se gradi na arheološkim slojevima koji nisu do kraja istraženi, kao i da su zaštitna istraživanja ukazala da se ispod nalaze i drugi objekti, ali se ta „rekonstrukcija“ na to ne obazire, gradeći temelje preko istorije.
„Smatramo vrhuncem licemerja da Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, partner u ovom projektu, čiji zaposleni trenutno u Beogradu brane zgradu Generalštaba, ovde u Novom Pazaru dozvoljava i nadzire uništavanje UNESCO lokaliteta“, naveo je Zbor građana i upitao da li je UNESCO obavešten o tim radovima u zoni svoje zaštite.
Objašnjenje RZZSK
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je na sajtu objavio tekst o ovome. Objašnjavaju da je još sredinom devedesetih godina izrađeno idejno rešenje zaštite i uređenja kompleksa Petrove crkve kojim su usvojene minimalne intervencije, sa rekonstrukcijom Severne građevine na postojećoj lokaciji, da je taj projekat razrađen 2017. i da je 2021.Srpska pravoslavna crkva inicirala izmenu namene – od parohijskog doma ka eparhijskom centru.
O ovoj promeni su od ICOMOS-a dobili mišljenje „da je promena namene moguća samo u okviru postojećih gabarita, da je, ukoliko bi Crkva imala potrebu za većim prostorima, jedino prihvatljivo da se takav objekat gradi van zaštićenog prostora porte“.
Republički zavod je 2022. uradio novo idejno rešenje, Projekat revitalizacije i izgradnje Severne građevine u kompleksu crkve Svetih apostola Petra i Pavla, na zahtev Eparhije raško-prizrenske Srpske pravoslavne crkve, koja je i investitor.
Projektom je promenjena namena ali nisu povećani kapacitet i visina objekta, znači poštovani su zahtevi ICOMOS-a.
Ko je kriv
„Ključna razlika odnosi se na prezentaciju zidova srednjovekovne građevine (otkrivenih u pomenutim arheološkim istraživanjima) i koji nisu sastavni deo novog objekta, već će biti natkriveni i javno dostupni. Na ovaj način, novi projekat istovremeno ispunjava uslove zaštite nasleđa i zahtev investitora za izmenom namene, bez ikakvog povećanja obima gradnje“, saopštio je Republički zavod.
Nakon svih potrebnih procedura, projekat je 12. septembra 2024. godine dobio građevinsku dozvolu.
Šta se posle toga desilo, nije u nadležnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Izvor: N1
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
