foto: BURA
Kad ti ne pomaže država, pomozi sam sebi – recept je po kome 18 godina živi udruženje građana BURA
Vrednost jednog udruženja građana meri se brojem sprovedenih projekata, njihovim uticajem na okolinu i – stažom. Beogradska umetnička radionica BURA upravo proslavlja 18-godišnjicu osnivanja izložbom „Inicijacija / buđenje promena“ u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, što znači da je poslednji kriterijum svakako ispunila, kao i da ga ne bi bilo bez prethodna dva.
Moglo bi se reći da je od nastanka do ove rođendanske izložbe BURA rezultat samoorganizacije. Počelo je skoro pa naivno, ali svakako veoma emotivno. Većina Burinih osnivača su novinari i umetnici. Društvo sa kulturne rubrike „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije. „Kad je Slavko Ćuruvija ubijen, ‘Telegraf’ se ugasio, ali tim sa kulture se nije rastao. Osnovali smo Buru kako bismo sebi omogućili da se bavimo onim što je nama potrebno, i što mislimo da će i drugima koristiti: produkcijom, prezentacijom i promocijom savremene umetnosti i umetničkih događaja“, kažu Jelica Stojančić, direktorka, i Dragana Nikoletić, umetnička direktorka ovog umetničkog kolektiva. „Bilo nas je 11, uglavnom žurnalisti beogradskih redakcija i tehnička inteligencija. Bilo je uspona i padova, ideja mnogo, para hronično nedostaje, pa se čovek dovija, ali smo gurali, na mišiće, uz pomoć prijatelja, iz ličnih fondova. Izveli smo više od dvadeset projekata, pa kad nas pitaju koji nam je najdraži, ne možemo da se odlučimo – svaki je spektakularan.“ Među projektima koje izdvajaju su „Anfas, profil, teme“ (2001) u Studentskom kulturnom centru, „Na kraj sveta… kuća mala“ (2004), u okviru međunarodne izložbe „Erasing“ u Muzeju istorije Jugoslavije, kao i rezidencija / dvonedeljna umetnička kolonija „Pronađeni u prevodu“ u Bujačiću kod Valjeva (2015/16), koje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije. Akciju „La mur“, izvedenu u Zemunu (2006), pa preseljenu u Novi Sad, podržao je Sekretarijat za kulturu Beograda.
„‘Inicijaciju’ niko nije pomogao, pa smo se ponovo obratili Fondu za samoodržanje (FZS) sa mišlju: para nema, propasti nećemo“, kaže Jelica Stojančić. Od novca koji su sami sebi pozajmili/dodelili, u „Cvijeti“ od 18. do 30. septembra izlažu Viktor Kiss, Srđan Đile Marković, Koštana Banović (Holandija), Milica Prelić, Jelena Bojanić, Goran Stojčetović, Radmila Duda Ludošan, Goran Orge Nikolić, Klaudia Šarić Marić, Danica Rakočević, Dušan Đorđević, Goran Tomašević, Valentina Savić, Dragana Nikoletić, Jelena Bogavac, Marko Mamuzić, Tamara Antonović, Jelica Stojančić i grupa studenata Milice Ružičić sa Visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu. „Inicijacija / buđenje promena“ uključuje slike, skulpture, fotografije, instalacije, projekcije filmova i video-radova, performanse i tribinu o fenomenu inicijacije, a govori o različitim pokušajima i načinima uzdizanja sopstva i prelaženja sa jednog na drugi nivo svesti, znanja i energije.
Autorke podsećaju da je rezultat bilo koje inicijacije – verske, političke, emancipatorske, telesne – buđenje potencijala i promena. Kao što je BURA nemogućnost da se radi pretvorila u mogućnost.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Kome smeta generalni ton u kom se odvijao jučerašnji protest “Vidimo se na Vidovdan”, nek se seti: 28. juna 2025. godine pod pendrecima su krvarile glave jer je Aleksandar Vučić “branio” zapišani, smrdljivi vašar u koji je pretvorio Pionirski park. Nemamo druge studente koji će vam se više svideti. Ovo je jedina prilika da se oslobodimo represivnog režima, druge biti neće
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
