Ovčice, ale i vrane

Kako se u Srbiji obeležava 8. mart? U Skupštini će, navodno, konačno biti usvojen Zakon o radu, čije verzije već liče na srednjovekovne spise koje monasi rukom prepisuju i oslikavaju. Svaki primerak tako postaje original i dobro odražava naš odnos prema zakonima. Tumači ih svako po sopstvenoj želji. Porodici Milošević vraćena je vila na Dedinju odlukom Vrhovnog suda, pa se potvrđuje da ono što platiš dve hiljade maraka mora biti tvoje za vjeki vjekov. Zamalo da se paru Milošević–Marković u Skupštini vrati nedodirljivost, koja u Srbiji ipak košta nešto više.

Glavni tv događaji dešavali su se ipak u režiji političkih partija. Prvo su u Sava centru radikali organizovali narodni zbor obeleživši dve godine od odlaska Šešelja u Hag. Znali smo unapred ko će sve biti tamo, znali smo i šta će se govoriti, Vučić je znao i šta ću ja o tome da mislim, tako da nije bilo iznenađenja sve dok sala nije zapevala. Neki operski bas je sa razglasa pevao o tajni koja nije tajna jer se zove Šešelj, Voja Šešelj (ko Džems Bond), a čelnici stranke i uvaženi gosti su mašući narodu pripevavali. Himna Voji sledi tradiciju pesama Titu, melodijski je polukoračnica, samo se u pozadini čuju i ženski vokali. Vrhuška stranke očigledno voli pesmu, dopala se i Brani Crnčeviću, a mi smo dobili hit dostojan Beovizije. Nije bez značaja i izjava Jelene Karleuše na Pinku da joj je omiljeni političar Aleksandar Vučić.

Istini za volju, radikali su u Skupštini imali frku sa poslaničkim karticama, što mnogo podseća na afere sa Solunom i Bodrumom. Dok su stajali za šankom i pijuckali sokiće, neko je glasao umesto njih. Ime mu nije tajna…, zapevaće zlobnici.

Godišnjica Demokratske stranke takođe nije prošla bez cirkusa. Bilo je gostiju iz inostranstva, bilo je oda Borisu Tadiću, ali i dobacivanja sa galerije. Liberalno-demokratska frakcija, popularni Čedisti, javno se prikazala na tribinama i pokazala svoje nezadovoljstvo. Ukupan utisak su svakako buka i galama, koje su maskirale nedostatak konkretnih ideja i planova. Gde su Čedisti tu su i Boristi, samo za razliku od Mikija i Đorđa nekada, u Demokratskoj stranci može biti samo jedan.

Tako je i u junačkom SPO-u, gde opet hoće da smene Vuka. Da ga citiram ovom prilikom – udarila i ala i vrana na Vuka.

Dok se političari nadvikuju, policija radi. Izabran je pobednik serijala MBS1 na BK televiziji. Kad pobedite u ovom nadmetanju, nakon 15 dana maltretiranja, ujutru vas instruktori sa fantomkama dignu iz kreveta, nabiju vreću na glavu i posade pred stroj. Tada saznate da ste vi taj jedan. Posle vas još zezaju, na kraju vam ponude posao u Žandarmeriji i daju vam automobil kao nagradu. Međutim, vi ste srećni jer ste se divno družili sa kolegama, spoznali granice svoje fizičke i psihičke izdržljivosti i shvatili da ste bogatiji za jedno divno i neponovljivo iskustvo. Nekako paralelno, ista BK televizija prikazaaala je emisiju o obuci engleskih specijalnih jedinica – zelenih beretki. Jedan od oficira je tamo jasno rekao da svaka budala može da slomi kandidata, ali da je trik u tome da ga izgradite i naučite da radi u timu. Kod nas može biti samo jedan.

Utisak vremeplova pred ovaj 8. mart dala mi je i emisija na RTS-u gde se diskutovalo o astrologiji. U studiju su bili pop, psihijatar, naučnici, astrolog i publika. Gledaoci su glasali telefonom, a gotovo polovina njih veruje u astrologiju. Na stranu sugestivna pitanja i bajata tema, bitno je da se raspravljalo o nebitnim stvarima. U stvarnom životu, konačno je osuđena vidovita Zorka, posle višegodišnjeg procesa. Zanimljivo je da su sudski veštaci utvrdili da se radi o osobi granične inteligencije, ili narodski rečeno, blago tupavoj. Ako je ta, navodno, tupava Zorka u Srbiji imala svoju tv-emisiju, brojne poklonike, status zvezde i odgovarajuću zaradu, ona je po svim merilima ovog društva – uspešna žena. Tupavi mogu biti konzumenti, tupava mogu biti merila vrednosti, a televizije koje su je promovisale mogu da se prave tupave. Neko je tu na kraju zaradio ozbiljne pare.

Tako je i sa reklamama. Iz nekog razloga, pred 8. mart pojavljuje se reklama za pivo koja ekranizuje buđav vic. Uopšte, nervira me što se ljubitelji piva u Srbiji uvek prikazuju kao zadrigli šovinisti koji pivčugom pumpaju pivske stomačine. Ili šalju ženu po pivo, ili pričaju lovačke priče, a ja imam utisak da bi uz sve to lokali bilo kakav bućkuriš sa penom. Možda će ovog 8. marta ljubiteljke piva konačno da im se revanširaju.