Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena veštica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Biblioteke Srbije su tek nedavno dobile spisak knjiga koje će Ministarstvo kulture otkupiti od izdavača kako bi došle do biblioteka. Te knjige će doći do biblioteka i čitalaca tek krajem godine, a trebalo je najkasnije proletos. Na tom spisku nema mnogo vrednih knjiga, pa i Andrićevih eseja
Ministarstvo kulture nedavno je prosledilo bibliotekama Srbije spisak knjiga koje je otkupilo od izdavača iz prošlogodišnje produkciie, kako bi one izabrale i naručile naslove kojima će upotpuniti svoje bibliotečke fondove.
Na tom spisku nema mnogih vrednih knjiga – odbijen je na primer Ivo Andrić, a ima onih kojima tu baš i nije moralo da bude mesto. O tome ćemo kasnije.
Spisak im je prosleđen nedavno, a trebalo je mnogo-mnogo ranije. Zastoj je nastao u Ministarstvu. Izdavači su Ministarstvu kulture poslali naslove svojih knjiga koje predlažu da budu otkupljene između 2. februara i 4. marta, dakle još u vreme prošle ministarke Maje Gojković, u roku naznačenom u konkursu Ministarstva. Konkurisalo je 189 izdavača sa 4.484 izdanja.
Promašen cilj Otkupa knjiga
Zatim je komisija Ministarstva kulture (Milan Bjelogrlić, predsednik, i članovi Bogi Mitić, Miroslav Aleksić, Jovan Jovanović i Branislav Maričić), načinila izbor od 2 244 knjige i zvezdicom označila one koje treba obavezno naručiti. Biblioteke su ga, kao što je rečeno, dobile tek sredinom avgusta.
Cilj institucije Otkupa knjiga je da država pomogne izdavačku delatnost, biblioteke, i da čitaocima omogući da budu u toku sa novim naslovima. Ovogodišnji Otkup neće ispuniti taj cilj, i neće mu biti prvi put.
Uz sve procedure: dostavljanje spiska knjiga koje su bibliotekari izabrali nadležnoj komisiji, a zatim i isporuku knjiga bibliotekama, biće dobro da se sve završi do kraja ove godine.
To znači da će članovi biblioteka u Srbiji moći tek tad da čitaju dela Juna Fosea aktuelnog dobitnika Nobelove nagrade, mada će u oktobru već biti izabran novi, dok će romani Steve Grabovca i Vladana Matijevića s Nin-ovom nagradom odnosno „Beogradski pobednik“, biti „aktuelni“ još samo mesec-dva.
Izdavačima će novac za prošlogodišnje projekte biti biti raspoređen iu najboljem slučaju negde pred oktobarski Sajam knjiga. U rebalansu budžeta za 2023. godinu za podršku književnog stvaralaštva i izdavaštva predviđeno je 182,3 milina dinara.
Zahtevi UPIS-a
UPIS, Udruženje profesionalnih izdavača Srbije, zato traži smenu komisije i izbor nezavisnih stručnjaka, javnost u radu komisije, ponavljanje izbora naslova, i obrazloženje kriterijuma.
U saopštenju koje su poslali javnosti podsećaju da od januara prošle godine insistiraju na promenama u proceduri i na regularnosti svrhe Otkupa. Naglašavaju da je Ministarstvo ignorisalo njihove preporuke i nastavilo po starom.
Neregularna komisija
Ukazuju da je komisija koja je birala naslove, neregularna, i da je „čine tri rukovodioca biblioteka i dva predstavnika državne administracije. Dakle, umesto nezavisne komisije, koju bi trebalo da sačinjavaju ugledni stručnjaci iz različitih oblasti kulture, nauke i umetnosti, dobili smo poslušnu i neradnu činovničku postavu, podložnu dogovorima daleko od javnog interesa“.
Upozoravaju da „nema informacija o kriterijumima na osnovu kojih su određene publikacije preporučene, a druge odbačene, što dodatno stvara sumnje u regularnost postupka”. Veliki broj knjiga koje su preporučene za otkup predstavljaju ponovljena izdanja koja već postoje u javnim bibliotekama, čime se ugrožava osnovni cilj konkursa – podrška novom stvaralaštvu.
Takođe, kažu u UPIS-u „nije potrebno mnogo znanja niti obaveštenosti da se uoči da su zvezdicama čašćavani ’određeni’ autori i izdavači. Ovaj izbor je pokazao da nema više nikakve dileme, da se politika Ministarstva kulture neskriveno pretvara u političku diskriminaciju.“
Ističu i „neravnopravnost izdavača izvan Vojvodine“ i malu svotu izdvojenu za Otkup knjiga.
Zašto li je izabrana
Listajući spisak knjiga koje je odabrala komisija Ministarstva, nije teško uočiti naslove zbog kojih se čovek zapita zašto je na spisku. Takođe su očigledni naslovi koji dokazuju da su primedbe UPIS-a o nedoličnim kriterijumima komisije osnovane. Ima na primer niz naslova koji već sami po sebi otkrivaju da sadržina knjige ne zavređuje Otkup, ili onih koji su nacionalno obojeni, ima i sijaset autora nepoznatih opusa.
Besmisleno je navoditi ih zato što svaka komisija ima opravdanje za svoj ukus, i nije kriva što joj je Ministarstvo poverilo zadatak koji joj je poverilo.
Nedavno je Zadužbina Ive Andrića u Beogradu reagovala zbog toga što Kritičko izdanje dela Ive Andrića nije dobilo zvezdicu pa se zato nije našlo na obaveznom spisku za otkup. Prošle godine izašle su dve obimne knjige Andrićevih eseja, od kojih je većina prvi put objavljena u hronološkom rasporedu, i po ovoj odluci te knjige neće doći do čitalaca.
U UPIS-u kažu: „Bili smo uvereni da od prošlogodišnjeg ne može biti gorih rezultata Otkupa knjiga. Ali ovogodišnji nagoveštavaju da će se bahaćenje nastaviti i da ćemo biti žrtve nepodnošljivih ishoda Otkupa zavisnog i nestručnog mišljenja partijskih aktivista.“
Mali spisak odbijenih
Marko Papić, Geopoetička Alfa. Investicioni okvir za predviđanje budućnosti (knjiga o geopoetici, autor je trenutno jedan od najvažnijih političkih stratega u SAD a rođen je u Beogradu); Luka Filipović, Evrokomunizam i Jugoslavija 1968-1980 (istorijska monografija); Brižit Žiro, Živeti brzo (roman, Gonkurova nagrada); Frank Zorži, Samoupravljanje u izgradnji. Francuska levica i jugoslovenski model 1948-1981 (istorija društvenog sistema): Erik Viljar, Častan izlaz (autor je dobitnik Gonkurove nagrade, knjiga je prevedena na više od 20 jezika); Ratko Dunđerović, Psihologija balkanskih stradanja (naučna monografija, 1100 strana); Berta Bojetu: Filio nije kod kuće (roman; edicija 100 slovenkih romana); Božo Stojanović i Nikola Mirković, Zaustavljeni uspon (ekonomska istorija; monografija): Irina Milutinović, Hibridni mediji i hibridni režimi (politička teorija; monografija); Stefan Čapaliku, Zatvoreno zbog odnora (prevod s albanskog); Slaviša Orlović, Nadziranje demokratije (politička studija); Ričard Erskin, Rana emocionalna konfuzija (psihologija, prevod s engleskog); Psihoterapija, priredili Aleksandar Dimitrijević i Ljubomir Erić; Rastko Ćirić, Oživite crteže (studija umetničke prakse); Alehandro Sambra, Bonsai; Lin Ulman, Devojka, 1983; Kler Kigan, Sve te sitnice; Zoran Radovanović, Naučna i alternativna medicina; Zoran Radovanović, Vakcije i njihovi protivnici….
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena veštica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve