Otkrivanje vrednosti

„VREME„: Koliko je buđenje Fruške gore važno za Novi Sad i Srbiju?

IGOR MIROVIĆ: Za Novi Sad, Vojvodinu i Srbiju Fruška gora je mnogo više od geografskog toponima ili geografski atipične prostorne celine u vojvođanskoj ravnici. Zbog 16 pravoslavnih manastira od kojih neki, poput Velike Remete ili manastira Bešenovo, potiču iz doba Nemanjića, dok su ostali, uključujući carsku lavru Krušedol, koja je pre nekoliko godina obeležila pet vekova postojanja, uglavnom nastali u vreme Brankovića, ona je jedna od ključnih tačaka naše sveukupne duhovne vertikale. S druge strane, Sremski Karlovci, Irig, Vrdnik i druga mesta razasuta na njenim padinama bila su i mesta odigravanja velikih istorijskih događaja, poput osnivanja Karlovačke mitropolije pre više od tri veka ili Majske skupštine i formiranja Srpske Vojvodine. Istovremeno, Fruška gora je, direktno ili u njihovim neprolaznim stihovima, zavičaj velikih srpskih pesnika – Branka Radičevića, Jovana Grčića Milenka, Milice Stojadinović Srpkinje, Miloša Crnjanskog… Fruška gora je i planina sa jednim od najvećih kompleksa lipove šume u Evropi, a zahvaljujući sve većim zasadima vinove loze i otvaranju niza novih, vrhunskih vinarija, ponovo postaje jedno od najznačajnijih vinogorja ne samo kod nas. Najzad, ona je celom dužinom svojih severnih padina spojena sa Dunavom i to čini jednu čudesnu prirodnu celinu. Sve to mora biti mnogo bliže i našim ljudima, i ljudima koji dolaze iz drugih zemalja i zbog toga je njeno buđenje zaista izuzetno važno.

Šta je to što Fruška gora nema, a dobiće projektima koje planirate da realizujete?

Ono što je, rekao bih, pre svega drugog do sada nedostajalo jeste potpuna svest o svemu što sam pomenuo, a onda i odgovarajući odnos koji bi bio pretvoren u praktično delanje. Zbog toga Fruška gora do sada nije imala ni odgovarajuću infrastrukturu koja će sve pomenute vrednosti učiniti dostupnim, ni konkretnu brigu o gradovima koji su ne samo njeni, nego i nacionalni biseri, poput Sremskih Karlovaca, recimo, niti nove objekte koje će je učiniti još atraktivnijom i privlačnijom za turiste. Upravo to je ono što projektima koje planiramo želimo da promenimo.

Koje projekte planirate da realizujete na prostoru najstarijeg Nacionalnog parka u Srbiji?

Najpre želim da posebno podvučem da je na inicijativu Pokrajinske vlade nedavno formiran poseban budžetski fond za obnovu Sremskih Karlovaca, pre svega arhitektonski, istorijski i, naravno, duhovno raskošne centralne zone „Srpskog Siona“ koji će, sigurno, dobiti novi sjaj. Prošle godine smo započeli, a ove godine ćemo završiti obnovu potpuno zapuštenog Grebenskog puta koji povezuje dva prevoja – Iriški venac i Banstol – i manastire, izletišta i sve druge atrakcije planine čini bližim onima koji žele da ih posete. Reč je o 12,9 kilometara puta za šta smo već izdvojili više od 345 miliona dinara. U toku su i radovi na obnovi deonice takozvanog Starog beogradskog puta od Sremskih Karlovaca do Banstola, u dužini od sedam kilometara, u šta će biti uloženo 240 miliona. U toku je i rekonstrukcija, da je tako nazovem, fruškogorske deonice buduće brze železničke pruge Beograd – Budimpešta. Uveliko su poodmakle priprema za gradnju buduće deonice državnog puta prvog reda Novi Sad – Irig – Ruma, sa tunelom kroz Frušku goru, što će u bliskoj budućnosti biti jedan od najvećih infrastrukturnih projekata, ne samo u Vojvodini. U potpunu obnovu rodne kuće Borislava Mihajlovića Mihiza u Irigu, koja je završena prošle godine, uložili smo blizu 12 miliona, a obezbedili smo i sredstva za njeno opremanje. U novi Sportsko-turistički centar „Letenka“ koji će imati veliki broj otvorenih sportskih terena, sportsku halu, zatvoreni bazen, hotel, smeštajne paviljone i niz drugih sadržaja, do 2020. godine investiraćemo 1,65 milijardi dinara. Od toga, 350 miliona biće uloženo već ove godine. Uz to, u bliskoj budućnosti Sremski Karlovci i Banoštor dobiće nova pristaništa na Dunavu, biće rekonstruisan zavičajni muzej u Čereviću, centar Iriga, park u Vrdniku, nekada raskošni Špicerov dvorac u Beočinu.

Koliko će dostupnija Fruška gora biti privlačnija za turiste?

Neuporedivo više nego što je to sada i upravo to i jeste smisao svega što radimo. Turizam je, i u Vojvodini, sve važnija privredna grana, o čemu najbolje govori podatak da je od početka januara do kraja aprila ove godine našu pokrajinu posetilo više od 136.000 turista, što je za 11,4 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Probuđena na način na koji to upravo radimo, Fruška gora će, sasvim sigurno, doprineti da njihov broj bude neuporedivo veći.