O samofinansiranju

Ustanova kulture „Vuk Karadžić“ je reorganizovani istoimeni Dom kulture osnovan pedesetih godina prošlog veka pri opštini Zvezdara, odnosno Poslovno-umetnički centar, društveno preduzeće na budžetu Grada Beograda koje je postojalo od devedesetih do 2006. godine. Tada su zaposleni i opština odlučili da ga spasu od prodaje to jest likvidacije, sudbine koja je tih godina zadesila druga društvena preduzeća, pa je Zvezdara opet postala „Vukov“ osnivač. Naredne tri godine trajalo je renoviranje, moguće najurušenije zgrade kulture u gradu. Finansirali su ga opština Zvezdara i Grad Beograd.

„Počeli smo od šminkernica i prostorija koje koriste učesnici programa, a ne od fasade, kako bismo zgradu što pre osposobili za rad. Zato ljudi dugo nisu znali za naše građevinske radove“, kaže za „Vreme“ Sanja Đurđević, „Vukova“ direktorka. Svečano otvaranje bilo je početkom prošlog novembra. Osim što je na istom mestu, renovirana zgrada „Vuka“ ničim ne podseća na prethodnu: u njoj su, na oko 4000 kvadratnih metara, velika sala u prizemlju sa 400 mesta, mala sala Kult na prvom spratu sa 220 mesta, i još jedna mala sala na drugom spratu sa 100 mesta, probna sala, radne prostorije…

NOVI ŽIVOT: Glavna promena u „Vuku“ tiče se, međutim, načina finansiranja. „Finansiramo se sami. I to je naša i specifičnost i posebnost“, kaže Sanja Đurđević. „Dobijamo 30 odsto od opštine Zvezdara za režijske troškove, a novac za projekte, plate i sve ostalo moramo da nabavimo sami. Naravno, možemo i mi, kao i svi ostali, da konkurišemo za projekat svakom ko objavi konkurs, ali smo do sada na taj način uspeli da nabavimo novac samo za jedan projekat. Dakle, moramo sami da zaradimo novac. Interesantno, ali novi Zakon o kulturi preporučuje baš takav način poslovanja: ustanova dobija 30 odsto od svog budžeta za materijalne troškove, a ostalo mora ili da zaradi ili da nabavi. Razvili smo nekoliko puteva ka tom cilju. Prvo – program. Prošlog leta, dakle dok su ovde još bili radovi, i u vreme koje je neuobičajeno za planiranje poslovne godine, odredili smo i koncept i program za koje smo već tada morali da budemo sigurni da će uspeti. Odlučili smo da prve godine akcenat rada bude na pozorištu, konkretno na savremenoj komediji, zato što je taj žanr deficitaran u gradu, a veoma je tražen.“

Na repertoaru „Vukove“ pozorišne scene sada ima desetak naslova. Hitovi su Arsenik i stare čipke, popularna crnohumorna komedija Džozefa Keserlinga u režiji Stefana Sablića, i Sablja dimiskija, koju je njen autor Aleksandar Popović opisao kao „gorku farsu u jednom parčetu“, u režiji Gorana Šušljika.

„Prihod od predstava je dovoljan i za naše plate, i za autore i glumce predstava. Istina, i Velika scena i Kult su uvek pune. Takođe, mi imamo samo devet zaposlenih. Model: mali broj zaposlenih koji efikasno rade, naravno da nije naše otkriće, ali je gotovo neprimenjen među našim ustanovama kulture. Osim predstava koje su naša produkcija, na repertoaru su i predstave koje smo preuzeli od drugih pozorišta – Svinjski otac Aleksandra Popovića u režiji Egona Savina je, na primer, bila kruševačka produkcija – i koprodukcije. Mi imamo prostor a oni projekat koji nas zanima, zašto ne bismo sarađivali. Sa njima poslujemo na sledeći način: mi njima omogućimo scenu, tehniku, prodaju i marketing, a oni nađu sredstva za realizaciju projekta.“

NA MAGISTRALI: Osim svojih pozorišnih predstava, „Vuk“ ostvaruje prihod od iznajmljivanja sale za gostujuće predstave, koncerte, predavanja, konferencije. „Trideset odsto od prodaje ulaznica za gostujuću predstavu ili koncert dobija „Vuk“. Isto važi i za programe koji nisu pozorišni“ objašnjava Sanja Đurđević. „I od toga svi imaju koristi: mi zato što nam je omogućeno da se finansiramo, grad i opština zato što ne moraju da vode računa o nama, i drugi koji nemaju svoju scenu a imaju predstavu.“

Premijere za iduću sezonu su već zakazane. Na programima predstava koje su planirane za Veliku scenu pisaće da se igraju na sceni „Aleksandar Popović“. Ispred nje će biti podignuta i bista velikog pisca. „Zamišljam da će jednog dana Bulevar kralja Aleksandra svake večeri građanima ponuditi pregršt zabavnih, satiričnih, kabaretskih i muzičkih predstava u bar desetak manjih ili većih sala. Tako bismo, od Tašmajdana do Liona, stvorili naš, beogradski Brodvej utemeljen na specifičnoj komedijskoj tradiciji srpskog pozorišta. I tada će u UK „Vuk“, na scenama „Aleksandar Popović“ i „Kult“, biti najplodnija institucija na ovoj teatarskoj magistrali“, poželeo je reditelj Egon Savin. U „Vuku“ kažu: zašto da ne, mi smo dokaz da je sve moguće.