Foto: FoNet
U pravopisu koji za Srbiju i RS sprema Savet za srpski jezik, biće bar 50 posto manje pravila nego u sadašnjem, pa će tako na primer „100 pravila zapete“ biti svedeno na pet – rekao je prof. Miloš Kovačević, član tog Saveta. Napomenuo je i da se Zakon o jeziku i pismu koji je „rođen iz komunističkih naplavina bratstva-jedinstva“ mora promeniti
Šta nas sve čeka i šta nam se sprema po pitanju nacionalnog identiteta, najavljeno je u intervjuu profesora Miloša Kovačevića, člana Saveta za srpski jezik pri vladama Srbije i Republike Srpske, koji su objavile „Večernje novosti“.
Prvo o Savetu
Savet je formiran u maju prošle godine, na osnovu Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, koji su 15. septembra 2021. godine istovremeno usvojile vlade u Banja Luci i u Beogradu. Inicirao ga je predsednik Aleksandar Vučić, simbolično, prethodne godine, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Ovog juna je, u prisustvu ministra Nikole Selakovića, dogovoreno da se u julu u Tršiću održi zajednička sednica saveta za srpski jezik Srbije i Republike Srpske, u cilju definisanja zajedničke strategije jezičke politike, a u skladu sa preporukama Svesrpskog sabora.
Predsednik Saveta je Aleksandar Milanović, a jedan od devet članova je Miloš Kovačević koji je, u pomenutom intervjuu, nagovestio neka od novih pravila pravopisa koja će predložiti Vladi Srbije kako se očekuje za šest meseci.
Bez komunističkih naplavina
„Cilj Saveta je vođenje zajedničke jezičke i kulturne politike u srpskim zemljama sa obe strane Drine. Da bi se to dogodilo, mora se uskoro promeniti Zakon o jeziku i pismu iz 1991. koji je rođen iz komunističkih naplavina bratstva-jedinstva“, najavio je prof. Kovačević.
Ocenio je da „zahvaljujući mnogim ’jezičkim znalcima’ imamo najkomplikovaniji pravopis“ i podsetio da „Vukov bukvar iz 1827. ima 17 strana i 10 do 15 pravila za pisanje. Za 200 godina pravila su se udvadesetostručila a samo za veliko i malo slovo i odvojeno i sastavljeno pisanje uz (ne)upotrebu crtice imamo 220 pravila! Pametan ne može da upamti.“
Ključni problem našeg jezika
Revidirani Pravopis, rekao je prof. Kovačević, „biće bar 50 odsto kraći“, napomenuvši da je sam rešavao „najkomplikovaniju stvar, upotrebu zapete“. , Pisanje zapete će se „ubuduće rešavati doslednim korišćenjem logičke interpunkcije“, tako da će dosadašnjih „100 pravila zapete“ biti „svedena su na pet opštih pravila“, objasnio je.
Ilustrujući šta je ključni problem u srpskom jeziku, citirao je pisca Skendera Kulenovića koji je u intervju za NIN 1957. godine „objasnio da u svim složenicama osnovno značenje nosi poslednji član“ pa je tako „svetloplavo primarno plavo, tj. plavo sa svetlom nijansom, a srpskohrvatski je hrvatski sa srpskim nijansama“.
U prvom članu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma piše da je „u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik“, pa nije jasno ovo vraćanje profesora Kovačevića na vreme kad se u Srbiji govorilo srpskohrvatski.
Zatim je, a u istom kontekstu, podsetio da „u Institutu za srpski jezik u SANU i dalje traje izrada srpskohrvatskog rečnika. Institut za jezik u SANU je promenio svoje ime, izbacivši iz njega odrednicu ’hrvatski’ ali je nastavio da radi na srpskohrvatskom rečniku, iako je njegovo finansiranje ugrađeno u Zakon u kome se ne pominje srpskohrvatski jezik.“
Profesor Miloš Kovačević se osvrnuo i na Zakon o jeziku i pismu iz 1991. godine u kome, po njemu, nije pravilno preciziran službena i javna upotreba jezika, pa se „zato u školama može koristiti kao jezik u javnoj upotrebi, na primer i dorćolski.“
A taj zakon je ujedno i povratak ćirilici. „Može se nazvati i revizijom budućnosti srpske države i naroda“, rekao je profesor Miloš Kovačević.
Izvor: Večernje novosti
Moto Nišvil džez teatarskog festivala glasi „Igrati ili ne igrati” jer zaista živimo tu dualnost koju živi Hamlet i koja asocira na „biti ili ne biti”, kaže za „Vreme” Maja Mitić, umetnička direktorka i selektorka festivala
Ko zapravo politizuje Festival scenarija u Vrnjačkoj banji i da li je Srpska napredna stranka napravila festival za sebe i svoju kulturu
Barem desetak festivala različite muzike biće održano do kraja avgusta diljem Srbije, nekoliko njih čak i istovremeno
Bivši niški odbornik tužio je pisca Dejana Stojiljkovića zbog nanesene duševne boli koja je trajala tri dana a počela, koicidencijom, dan nakon što je Stojiljković studentima predao svoju nagradu „11. januar“
Producent šest od devet filmova Glavnog programa Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji je Željko Mitrović. Javnosti se to nije dopalo. Producent festivala Marko Jovičić kaže da nije imao drugu opciju
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
