Foto: FoNet
U pravopisu koji za Srbiju i RS sprema Savet za srpski jezik, biće bar 50 posto manje pravila nego u sadašnjem, pa će tako na primer „100 pravila zapete“ biti svedeno na pet – rekao je prof. Miloš Kovačević, član tog Saveta. Napomenuo je i da se Zakon o jeziku i pismu koji je „rođen iz komunističkih naplavina bratstva-jedinstva“ mora promeniti
Šta nas sve čeka i šta nam se sprema po pitanju nacionalnog identiteta, najavljeno je u intervjuu profesora Miloša Kovačevića, člana Saveta za srpski jezik pri vladama Srbije i Republike Srpske, koji su objavile „Večernje novosti“.
Prvo o Savetu
Savet je formiran u maju prošle godine, na osnovu Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, koji su 15. septembra 2021. godine istovremeno usvojile vlade u Banja Luci i u Beogradu. Inicirao ga je predsednik Aleksandar Vučić, simbolično, prethodne godine, na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Ovog juna je, u prisustvu ministra Nikole Selakovića, dogovoreno da se u julu u Tršiću održi zajednička sednica saveta za srpski jezik Srbije i Republike Srpske, u cilju definisanja zajedničke strategije jezičke politike, a u skladu sa preporukama Svesrpskog sabora.
Predsednik Saveta je Aleksandar Milanović, a jedan od devet članova je Miloš Kovačević koji je, u pomenutom intervjuu, nagovestio neka od novih pravila pravopisa koja će predložiti Vladi Srbije kako se očekuje za šest meseci.
Bez komunističkih naplavina
„Cilj Saveta je vođenje zajedničke jezičke i kulturne politike u srpskim zemljama sa obe strane Drine. Da bi se to dogodilo, mora se uskoro promeniti Zakon o jeziku i pismu iz 1991. koji je rođen iz komunističkih naplavina bratstva-jedinstva“, najavio je prof. Kovačević.
Ocenio je da „zahvaljujući mnogim ’jezičkim znalcima’ imamo najkomplikovaniji pravopis“ i podsetio da „Vukov bukvar iz 1827. ima 17 strana i 10 do 15 pravila za pisanje. Za 200 godina pravila su se udvadesetostručila a samo za veliko i malo slovo i odvojeno i sastavljeno pisanje uz (ne)upotrebu crtice imamo 220 pravila! Pametan ne može da upamti.“
Ključni problem našeg jezika
Revidirani Pravopis, rekao je prof. Kovačević, „biće bar 50 odsto kraći“, napomenuvši da je sam rešavao „najkomplikovaniju stvar, upotrebu zapete“. , Pisanje zapete će se „ubuduće rešavati doslednim korišćenjem logičke interpunkcije“, tako da će dosadašnjih „100 pravila zapete“ biti „svedena su na pet opštih pravila“, objasnio je.
Ilustrujući šta je ključni problem u srpskom jeziku, citirao je pisca Skendera Kulenovića koji je u intervju za NIN 1957. godine „objasnio da u svim složenicama osnovno značenje nosi poslednji član“ pa je tako „svetloplavo primarno plavo, tj. plavo sa svetlom nijansom, a srpskohrvatski je hrvatski sa srpskim nijansama“.
U prvom članu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma piše da je „u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik“, pa nije jasno ovo vraćanje profesora Kovačevića na vreme kad se u Srbiji govorilo srpskohrvatski.
Zatim je, a u istom kontekstu, podsetio da „u Institutu za srpski jezik u SANU i dalje traje izrada srpskohrvatskog rečnika. Institut za jezik u SANU je promenio svoje ime, izbacivši iz njega odrednicu ’hrvatski’ ali je nastavio da radi na srpskohrvatskom rečniku, iako je njegovo finansiranje ugrađeno u Zakon u kome se ne pominje srpskohrvatski jezik.“
Profesor Miloš Kovačević se osvrnuo i na Zakon o jeziku i pismu iz 1991. godine u kome, po njemu, nije pravilno preciziran službena i javna upotreba jezika, pa se „zato u školama može koristiti kao jezik u javnoj upotrebi, na primer i dorćolski.“
A taj zakon je ujedno i povratak ćirilici. „Može se nazvati i revizijom budućnosti srpske države i naroda“, rekao je profesor Miloš Kovačević.
Izvor: Večernje novosti
„Vreme“ je dobilo pismo kojim je Zoran Stefanović umetnički direktor Drame Narodnog pozorišta uputio Darku Tomoviću predsedniku glumačkog sindikata, povodom krivične prijave u kojoj nije imenovan
Čačak nije hteo da ugosti „Naše dane“ a Niš „Bilo jednom na Brijunima“ iako su obe predstave bile rasprodate. Razlozi nisu obrazloženi, pa ipak je jasno koji su
Ovogodišnje nagrade Oskar dodeljuju se u noći između nedelje i ponedeljka
Do 8. aprila u Beogradu, Novom Sadu i Subotici biće 25 predstava Beogradskog festivala igre pod sloganom Budi igra koja želiš da budeš
Unesko je potvrdio da su najmanje četiri kulturne i istorijske znamenitosti oštećene u napadima na Iran. U Ukrajini je oštećeno više od 500 znamenitosti
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
