V festival koreografskih minijatura; Narodno pozorište – Scena "Raša Plaović"
„Kada je reč o savremenim koreografskim ostvarenjima, ona su svake godine prisutna i suštinski su važna: ništa više ne motiviše mlade baletske stvaraoce i interpretatore njihovih koreografija koliko mogućnost da se u pet do deset minuta (koliko traje u proseku svaka koreografija) izraze i suoče, u toku iste večeri, sa delima drugih koreografa, i to ne pred specijalizovanom, posvećenom, uskom publikom poznavalaca avangarde već pred mnoštvom svakovrsnih gledalaca.“ Ovo su reči direktora jedne svetske igračke trupe, ali koje mogu biti skica i našeg Festivala koreografskih minijatura.
Sada, posle pet godina, izgleda kao da je završen jedan, tj. prvi ciklus trajanja i opstajanja ovog festivala, obeležen krizom jednog vremena ali i snažnim entuzijazmom. I dalje u organizaciji UBUS-a, ovogodišnji, peti festival, osnažen novim impulsima, pre svega u organizaciji, ukazuje na smernice iz kojih će zasigurno proizaći bolji kvalitet, a time i ugled ove manifestacije igre.
Internacionalni karakter Festivala do sada nije prelazio okvire bivše Jugoslavije, mada se ima u planu i dalje otvaranje, za šta su dakako potrebna veća finansijska ulaganja. Ove godine je žiri prvi put bio u međunarodnom sastavu, a zahvaljujući odzivu uglednog baletskog kritičara iz Slovenije Brede Pretnar. Među ostalim članovima žirija bili su i Lidija Pilipenko, koreograf i doskorašnji direktor Baleta NP-a, Boris Maksimović, scenograf, Miloš Dujaković, baletski igrač NP-a, a žirijem je predsedavala Dalija Aćin, igrač, koreograf i umetnički direktor Scene za savremenu igru Dance Kult, inače predstavnik mlađe generacije baletskih stvaralaca koja je stasala upravo na ovom festivalu.
Do samog finala, od prikazanih 17 stiglo je tek osam koreografskih ostvarenja, i to pet iz Beograda, jedno iz Slovenije (verovatno najzastupljenijeg koreografa na ovom festivalu Igora Jelena) i dve koreografije po prvi put pristigle iz Zagreba, i to prvaka Baleta HNK-a Marka Boldina i Staše Zurovca.
Što se nagrađenih tiče, kao veoma talentovanu izdvojili bismo Anastasiju Blagojević, najmlađu učesnicu, šesnaestogodišnju učenicu prvog razreda srednje baletske škole iz Beograda. Predstavljajući se kao koreograf i kao igrač, u čemu je pokazala retko razvijeno igračko umeće i poseban senzibilitet scenskog nastupa, osvojila je Specijalnu nagradu za interpretaciju. Treću nagradu dele dve koreografije: Zaronim – Zamislim Milice Perović i Ivane Tabori, kao i Fri(ee)day on my mind Elene Kovačević i Dragane Stanisavljević. Dok prvu kreaciju identifikuje kâda kao scensko središte, a u njoj i okolo nje odlična i snažna igra Ivane Tabori, dotle je druga koreografija zamišljena kao šaljiva, rastresita priča o pomalo „sapunskom“ životu službenica. Ovaj komad izvodi sedam igračica, dobro uvežbanim pokretom sažimajući navike svakodnevice, premda ostavljajući utisak da u mentalitetu njihove igre postoje primese tzv. dance showa.
Druga nagrada nije dodeljena, a prvo mesto neprikosnoveno je zauzeo Staša Zurovac iz Zagreba svojom koreografijom The fiancee’s dream. U dinamičnoj, duhovitoj, briljantno izrežiranoj koreografskoj postavci, u vrsnoj igri udvaranja, druženja trojice igrača i jedne igračice kao da je osvojen trenutak „nađovske“ atmosfere i duha. Reč je o jednom od najboljih ostvarenja do sada viđenom na Festivalu koreografskih minijatura. Sudeći po reakcijama publike i aplauzima koji su (što je prilično neuobičajeno) pratili izvođenje ovog komada, Staši Zurovcu pripala je i nagrada publike.
Učesnici ovogodišnjeg festivala, prvaci Baleta HNK-a iz Zagreba, pored prikazanog plesnog i kreatorskog umeća možda budu i podsticaj onim članovima velikih baletskih ansambala iz Beograda i Novog Sada koji bi da se što pre priključe ovoj kod nas jedinstvenoj manifestaciji igre i uhvate u koštac sa sve jačom konkurencijom. Stvari su počele ubrzano da se odvijaju, a već sledeće godine, najavljeno je, Festival će trajati dva dana, i to na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.
Iako mandat Svetislava Goncića na čelu nacionalnog teatra traje do decembra 2026, upravnik Narodnog pozorišta je iz ličnih i porodičnih razloga odlučio da se povuče i 5. jula ode u penziju
U 76. godini života, na nepodnošljivih 36 stepeni, puna tri sata je The Boss do poslednjeg atoma snage isterivao svoje. Kao i uvek, publici je dao baš sve - litre znoja, 28 pesama, nekoliko važnih poruka, podsticaj, ohrabrenje i veče za pamćenje
Organizatori dva letnja filmska festivala u Srbiji otkazali su ili odložili ovogodišnje planove zbog aktuelne krize u društvu. Kako politika utiče na scenu
Barak Obama je 2012. godine poslao svog ministra finansija da urazumi nemačkog kolegu koji je, protiv prezaduženih Grka, naglašavao moralni značaj trpljenja bola na kratke staze, zarad integriteta na duge staze. Ubeđivanje nije uspelo. U svakom slučaju, bez ordoliberalizma ne može se razumeti nastanak EU, kao ni nemačka pozicija u Evropi. Bez njega se, zapravo, ne može tumačiti ni XX vek
Pronalazak i širenje fotografije za Hoknija predstavlja trenutak u kome je optička slika samo fiksirana na papir uz pomoć hemijskih dodataka. Prateći likovne procedure, Hokni sugeriše da se modernost rađa upravo sa umetničkim oslobađanjem od optičkih aparatura i pomagala i povratkom na nesavršeni, manuelni izraz
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
