V festival koreografskih minijatura; Narodno pozorište – Scena "Raša Plaović"
„Kada je reč o savremenim koreografskim ostvarenjima, ona su svake godine prisutna i suštinski su važna: ništa više ne motiviše mlade baletske stvaraoce i interpretatore njihovih koreografija koliko mogućnost da se u pet do deset minuta (koliko traje u proseku svaka koreografija) izraze i suoče, u toku iste večeri, sa delima drugih koreografa, i to ne pred specijalizovanom, posvećenom, uskom publikom poznavalaca avangarde već pred mnoštvom svakovrsnih gledalaca.“ Ovo su reči direktora jedne svetske igračke trupe, ali koje mogu biti skica i našeg Festivala koreografskih minijatura.
Sada, posle pet godina, izgleda kao da je završen jedan, tj. prvi ciklus trajanja i opstajanja ovog festivala, obeležen krizom jednog vremena ali i snažnim entuzijazmom. I dalje u organizaciji UBUS-a, ovogodišnji, peti festival, osnažen novim impulsima, pre svega u organizaciji, ukazuje na smernice iz kojih će zasigurno proizaći bolji kvalitet, a time i ugled ove manifestacije igre.
Internacionalni karakter Festivala do sada nije prelazio okvire bivše Jugoslavije, mada se ima u planu i dalje otvaranje, za šta su dakako potrebna veća finansijska ulaganja. Ove godine je žiri prvi put bio u međunarodnom sastavu, a zahvaljujući odzivu uglednog baletskog kritičara iz Slovenije Brede Pretnar. Među ostalim članovima žirija bili su i Lidija Pilipenko, koreograf i doskorašnji direktor Baleta NP-a, Boris Maksimović, scenograf, Miloš Dujaković, baletski igrač NP-a, a žirijem je predsedavala Dalija Aćin, igrač, koreograf i umetnički direktor Scene za savremenu igru Dance Kult, inače predstavnik mlađe generacije baletskih stvaralaca koja je stasala upravo na ovom festivalu.
Do samog finala, od prikazanih 17 stiglo je tek osam koreografskih ostvarenja, i to pet iz Beograda, jedno iz Slovenije (verovatno najzastupljenijeg koreografa na ovom festivalu Igora Jelena) i dve koreografije po prvi put pristigle iz Zagreba, i to prvaka Baleta HNK-a Marka Boldina i Staše Zurovca.
Što se nagrađenih tiče, kao veoma talentovanu izdvojili bismo Anastasiju Blagojević, najmlađu učesnicu, šesnaestogodišnju učenicu prvog razreda srednje baletske škole iz Beograda. Predstavljajući se kao koreograf i kao igrač, u čemu je pokazala retko razvijeno igračko umeće i poseban senzibilitet scenskog nastupa, osvojila je Specijalnu nagradu za interpretaciju. Treću nagradu dele dve koreografije: Zaronim – Zamislim Milice Perović i Ivane Tabori, kao i Fri(ee)day on my mind Elene Kovačević i Dragane Stanisavljević. Dok prvu kreaciju identifikuje kâda kao scensko središte, a u njoj i okolo nje odlična i snažna igra Ivane Tabori, dotle je druga koreografija zamišljena kao šaljiva, rastresita priča o pomalo „sapunskom“ životu službenica. Ovaj komad izvodi sedam igračica, dobro uvežbanim pokretom sažimajući navike svakodnevice, premda ostavljajući utisak da u mentalitetu njihove igre postoje primese tzv. dance showa.
Druga nagrada nije dodeljena, a prvo mesto neprikosnoveno je zauzeo Staša Zurovac iz Zagreba svojom koreografijom The fiancee’s dream. U dinamičnoj, duhovitoj, briljantno izrežiranoj koreografskoj postavci, u vrsnoj igri udvaranja, druženja trojice igrača i jedne igračice kao da je osvojen trenutak „nađovske“ atmosfere i duha. Reč je o jednom od najboljih ostvarenja do sada viđenom na Festivalu koreografskih minijatura. Sudeći po reakcijama publike i aplauzima koji su (što je prilično neuobičajeno) pratili izvođenje ovog komada, Staši Zurovcu pripala je i nagrada publike.
Učesnici ovogodišnjeg festivala, prvaci Baleta HNK-a iz Zagreba, pored prikazanog plesnog i kreatorskog umeća možda budu i podsticaj onim članovima velikih baletskih ansambala iz Beograda i Novog Sada koji bi da se što pre priključe ovoj kod nas jedinstvenoj manifestaciji igre i uhvate u koštac sa sve jačom konkurencijom. Stvari su počele ubrzano da se odvijaju, a već sledeće godine, najavljeno je, Festival će trajati dva dana, i to na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.
Bijeljina planira restauraciju zapuštene nemačke Evangelističke crkve, dajući tako primer drugima u regionu kako se štiti kulturna baština i ako pripada narodu koji više tu ne živi
Mislim da je Generalštab nešto što bi trebalo da nas ujedini, jer to je posao za sve - kaže Ćuta povodom inicijative da se sudbina ovog kulturnog dobra odluči referendumom
Reflektor je regionalni festival društveno angažovanog pozorišnog izraza, , prestavlja pet predstava o temama rata i mira, odgovarajući na pitanje da li nam je Dejtonski sporazum doneo mir
Ovogodišnji Dan Narodnog pozorišta se obeležava kao ni jedan prethodni, bez umetnika na sceni i publike u gledalištu - kažu umetnici. Pa šta – kaže Uprava njihovog pozorišta. Skupština svih Srba u rasejanju im poručuje: sa kulturom izlazimo pred istoriju
Zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da se povinuju zahtevima leks specijalisa i izbrišu kompleks Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije, iako im se preti otkazima. Osim baštine brane i integritet svojih institucija i svoju struku
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
