"Srbija i Crna Gora su, kao što znamo, prošle kroz veoma težak period i za to vreme su kulturna razmena i saradnja bile na veoma niskom nivou. Na sreću, stvari se sada polako menjaju", kaže u razgovoru za "Vreme" holandski ambasador Van der Hejden
Gostovanje Holandskog plesnog teatra (Netherlands Dance Theater – NDT), kojim će 20. aprila ovogodišnji Beogradski festival igre biti završen, i za našu javnost i za nosioce kulturne saradnje između dve zemlje jeste događaj najvišeg ranga. Iako veoma ponosni na predstavljanje svetski renomirane umetničke igre beogradskoj publici, u ambasadi Holandije ističu da je dijalog u oblasti kulture u mnogim segmentima još od ranije započet i da je već dostigao visok nivo. O uslovima kulturne razmene, o prethodnoj i budućoj saradnji razgovaramo s holandskim ambasadorom Barenom van der Hejdenom.
„VREME„: Kulturna saradnja između dve zemlje uvek je važila za logičan nastavak već ostvarenih njihovih političkih i ekonomskih veza. Možemo li reći da su se danas stvari promenile, odnosno da je kulturno povezivanje postalo prioritet sam po sebi? U tom smislu, kako biste ocenili približavanje kultura Holandije i Srbije i Crne Gore?
VAN DER HEJDEN: Kulturna saradnja, po mom mišljenju, nije samo logičan nastavak već postignutih političkih i ekonomskih odnosa. Ona može da se razvija paralelno s drugim oblicima saradnje, što se obično i događa. Nije reč toliko o političkoj saradnji, već o političkoj stabilnosti koja omogućava razvoj kulturne i ekonomske saradnje. Srbija i Crna Gora su, kao što znamo, prošle kroz veoma težak period i za to vreme su kulturna razmena i saradnja bile na veoma niskom nivou. Na sreću, stvari se sada polako menjaju. Lično, veoma sam zadovoljan zbog tih promena i podržavam ih, jer vidim kako mnogi ljudi u Srbiji i Crnoj Gori uživaju u novim i različitim stvarima koje donosimo iz Holandije.
Gostovanje Holandskog plesnog teatra na Beogradskom festivalu igre za nas je prvoklasan kulturni događaj. Smatrate li da bi ovo gostovanje moglo biti prekretnica ka još višem nivou kulturne razmene između Holandije i Srbije i Crne Gore?
Predstavljanje Holandskog plesnog teatra je zaista prvorazredan kulturni događaj i veoma sam ponosan što smo konačno bili u mogućnosti da pomognemo Beogradski festival igre i dovedemo ovu poznatu trupu u Beograd. NDT je inovativan i voli da eksperimentiše. Sastoji se od 16 mladih izvanrednih igrača sa klasičnim baletskim obrazovanjem, koji su veoma precizno izabrani iz celog sveta i koji izvode dela svetski poznatih koreografa, kao što su Kilijan, Lajtfut, Leon i Naharin. Svakako da se nadam da će ovo gostovanje još više uzdignuti kulturnu saradnju koja je, inače, već sada na visokom nivou.
Ambasada Holandije u svom planu kulturnih aktivnosti za 2006. godinu na prvo mesto stavlja savremeni ples. Da li to znači da ova umetnost postaje okosnica kulturnog dijaloga između Holandije i SCG, i u kom odnosu je ples s ostalim planiranim kulturnim aktivnostima?
Ambasada Holandije u Beogradu nastojala je da razvije širok spektar kulturne razmene između Srbije i Crne Gore i Holandije. Prilično smo se angažovali i u iznalaženju finansijskih izvora, donatora, kao što su to, u slučaju NDT-a, Hajneken i Prokredit banka. Isto tako, pomogli smo i organizovali veoma atraktivne događaje, kao što su koncerti Lore Figi, Slobodana Trkulje i Balkanpolisa, Rozenberg trija (na Art gitar festivalu) i evo sada NDT-a. Uradili smo i druge stvari. Prvi put smo učestvovali na beogradskom Sajmu knjiga, kao i u Beogradskoj nedelji dizajna. U svakom godišnjem dobu organizovali smo koncerte kamerne muzike s mladim izvođačima iz obe zemlje, kao i filmske festivale. Pomogli smo izložbe holandskog slikarstva i umetničkih radova u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti, a Narodni muzej je imao veoma uspešnu izložbu u Muzeju grada Haga. Nadamo se da će se ovako i nastaviti.
Dvosmeran put informacija pretpostavka je kulturne razmene. Koje grane kulture i umetnosti, koji projekti, pojedinci, po vašem mišljenju, mogu najbolje predstaviti kulturu ove zemlje i najviše zainteresovati holandsku publiku?
Ja sam ambasador u godinama i više volim tradicionalnu umetnost Srbije i Crne Gore, ali imam posvećen, entuzijastičan, okrenut ka kulturi, tim mladih ljudi koji budno prati savremene trendove. Moja supruga i ja, na primer, uživamo da idemo na Kolarac i slušamo ozbiljnu muziku za koju vi imate izvanredne izvođače, kao što su Vladimir Milošević, Roman Simović, Stefan Milenković i Nemanja Radulović, da pomenem samo neke. Oni su već osvojili svet ili će ga uskoro osvojiti. Takođe, imate veoma talentovane izvođače u drugim oblastima, kao što je na primer ansambl Kolo, u čijoj igri uvek uživam jer zrači optimizmom i radošću. Tu su i braća Teofilović, kojima se veoma divim i koji bi sigurno impresionirali stranu publiku svojim tradicionalnim pesmama. Međutim, uvek postoji opasnost u nabrajanju samo nekih izvođača, zato što ostali koji takođe zaslužuju da budu pomenuti ostaju po strani, bilo da su muzičari, pisci, igrači, slikari, režiseri ili vajari. Ovde ima mnogo talentovanih ljudi.
U okviru projekta Prestonica kulture Srbije otvorena je saletla u Šećeranskom parku u Zrenjaninu novcem koji je namenjen za uređenje parkova, a ne za kulturu, za koju ova država nema para
Sto drugi rođendan Beogradska filharmonija proslavlja u Dortmundu, ne samo zato što i u tim godinama nema svoju zgradu, već pre svega zato što je deo „Rahmanjin maratona“
Biografsko-dnevnička knjiga „Matija“ Draga Hedla, bolno iskrena, o životu sina, naučnika na Jejlu, koji se ubio
Hrvatski producenti su zabranili da „Dražen“ bude prikazan na Balkanskom festivalu filmske režije, ali ne zato što im ne odgovara Beograd, već zbog sukoba sa rediteljem Danilom Šerbedžijom
Jubilarni 25. Exit možda će biti i poslednji na Petrovaradinskoj tvrđavi. Razlog: organizatori su podržali studentske proteste, pa im vlast uskraćuje javna sredstva. Ako je ovo kraj — biće najglasniji, ujedinjeni krik za slobodu
Aleksandru Vučiću sada ostaju samo stari, provereni metodi klasičnih diktatura jer ove moderne metode zaluđivanja i trovanja javnosti trokiraju. I to mu se, međutim, obija o glavu
Ne brani Vučić državu, već sebe od države. Sa bubnjem na leđima i gitarom u rukama ovaj čovek-orkestar izvodi dve-tri iste pesme bez sluha, uz falširanje i ispadnje iz ritma. Takvi su mu i vlast i politika. U najkraćem – opasni po okolinu
Hapšenja profesora, kažnjavanje ljudi, otkazi novinarkama… Režim Aleksandra Vučića se sveti i tek će da se sveti. To je dekadentna faza režima, ona pred kraj
Izbori u Kosjeriću i Zaječaru
Kako je naprednjački brod počeo da tone Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
