"Srbija i Crna Gora su, kao što znamo, prošle kroz veoma težak period i za to vreme su kulturna razmena i saradnja bile na veoma niskom nivou. Na sreću, stvari se sada polako menjaju", kaže u razgovoru za "Vreme" holandski ambasador Van der Hejden
Gostovanje Holandskog plesnog teatra (Netherlands Dance Theater – NDT), kojim će 20. aprila ovogodišnji Beogradski festival igre biti završen, i za našu javnost i za nosioce kulturne saradnje između dve zemlje jeste događaj najvišeg ranga. Iako veoma ponosni na predstavljanje svetski renomirane umetničke igre beogradskoj publici, u ambasadi Holandije ističu da je dijalog u oblasti kulture u mnogim segmentima još od ranije započet i da je već dostigao visok nivo. O uslovima kulturne razmene, o prethodnoj i budućoj saradnji razgovaramo s holandskim ambasadorom Barenom van der Hejdenom.
„VREME„: Kulturna saradnja između dve zemlje uvek je važila za logičan nastavak već ostvarenih njihovih političkih i ekonomskih veza. Možemo li reći da su se danas stvari promenile, odnosno da je kulturno povezivanje postalo prioritet sam po sebi? U tom smislu, kako biste ocenili približavanje kultura Holandije i Srbije i Crne Gore?
VAN DER HEJDEN: Kulturna saradnja, po mom mišljenju, nije samo logičan nastavak već postignutih političkih i ekonomskih odnosa. Ona može da se razvija paralelno s drugim oblicima saradnje, što se obično i događa. Nije reč toliko o političkoj saradnji, već o političkoj stabilnosti koja omogućava razvoj kulturne i ekonomske saradnje. Srbija i Crna Gora su, kao što znamo, prošle kroz veoma težak period i za to vreme su kulturna razmena i saradnja bile na veoma niskom nivou. Na sreću, stvari se sada polako menjaju. Lično, veoma sam zadovoljan zbog tih promena i podržavam ih, jer vidim kako mnogi ljudi u Srbiji i Crnoj Gori uživaju u novim i različitim stvarima koje donosimo iz Holandije.
Gostovanje Holandskog plesnog teatra na Beogradskom festivalu igre za nas je prvoklasan kulturni događaj. Smatrate li da bi ovo gostovanje moglo biti prekretnica ka još višem nivou kulturne razmene između Holandije i Srbije i Crne Gore?
Predstavljanje Holandskog plesnog teatra je zaista prvorazredan kulturni događaj i veoma sam ponosan što smo konačno bili u mogućnosti da pomognemo Beogradski festival igre i dovedemo ovu poznatu trupu u Beograd. NDT je inovativan i voli da eksperimentiše. Sastoji se od 16 mladih izvanrednih igrača sa klasičnim baletskim obrazovanjem, koji su veoma precizno izabrani iz celog sveta i koji izvode dela svetski poznatih koreografa, kao što su Kilijan, Lajtfut, Leon i Naharin. Svakako da se nadam da će ovo gostovanje još više uzdignuti kulturnu saradnju koja je, inače, već sada na visokom nivou.
Ambasada Holandije u svom planu kulturnih aktivnosti za 2006. godinu na prvo mesto stavlja savremeni ples. Da li to znači da ova umetnost postaje okosnica kulturnog dijaloga između Holandije i SCG, i u kom odnosu je ples s ostalim planiranim kulturnim aktivnostima?
Ambasada Holandije u Beogradu nastojala je da razvije širok spektar kulturne razmene između Srbije i Crne Gore i Holandije. Prilično smo se angažovali i u iznalaženju finansijskih izvora, donatora, kao što su to, u slučaju NDT-a, Hajneken i Prokredit banka. Isto tako, pomogli smo i organizovali veoma atraktivne događaje, kao što su koncerti Lore Figi, Slobodana Trkulje i Balkanpolisa, Rozenberg trija (na Art gitar festivalu) i evo sada NDT-a. Uradili smo i druge stvari. Prvi put smo učestvovali na beogradskom Sajmu knjiga, kao i u Beogradskoj nedelji dizajna. U svakom godišnjem dobu organizovali smo koncerte kamerne muzike s mladim izvođačima iz obe zemlje, kao i filmske festivale. Pomogli smo izložbe holandskog slikarstva i umetničkih radova u Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti, a Narodni muzej je imao veoma uspešnu izložbu u Muzeju grada Haga. Nadamo se da će se ovako i nastaviti.
Dvosmeran put informacija pretpostavka je kulturne razmene. Koje grane kulture i umetnosti, koji projekti, pojedinci, po vašem mišljenju, mogu najbolje predstaviti kulturu ove zemlje i najviše zainteresovati holandsku publiku?
Ja sam ambasador u godinama i više volim tradicionalnu umetnost Srbije i Crne Gore, ali imam posvećen, entuzijastičan, okrenut ka kulturi, tim mladih ljudi koji budno prati savremene trendove. Moja supruga i ja, na primer, uživamo da idemo na Kolarac i slušamo ozbiljnu muziku za koju vi imate izvanredne izvođače, kao što su Vladimir Milošević, Roman Simović, Stefan Milenković i Nemanja Radulović, da pomenem samo neke. Oni su već osvojili svet ili će ga uskoro osvojiti. Takođe, imate veoma talentovane izvođače u drugim oblastima, kao što je na primer ansambl Kolo, u čijoj igri uvek uživam jer zrači optimizmom i radošću. Tu su i braća Teofilović, kojima se veoma divim i koji bi sigurno impresionirali stranu publiku svojim tradicionalnim pesmama. Međutim, uvek postoji opasnost u nabrajanju samo nekih izvođača, zato što ostali koji takođe zaslužuju da budu pomenuti ostaju po strani, bilo da su muzičari, pisci, igrači, slikari, režiseri ili vajari. Ovde ima mnogo talentovanih ljudi.
Odlukom Vlade Srbije, Jugoslav Pantelić više nije direktor Jugoslovenske kinoteke, ne zna se zašto. Da nije možda zato što se Kinoteka priključila martovskom štrajku na koji su pozvali studenti
Mediji su puni hvale za srpski film „Karmadona“ čija je svetska premijera upravo održana na festivalu u Torontu, opisuju ga kao direktan sud stvarnosti bez kompromisa
Ako se složi Skupština Grada, Fest će biti održan od 21. do 28. decembra. Bio bi to jedini način da se zaboravi na sve ono što koči realizaciju ovogodišnjeg izdanja
Netačna je teza izneta ovih dana da nema preciznog uvida u stanje hala Beogradskog sajma, te da je procena troškova njihovog privođenja novoj nameni zbog toga neizvesna, kaže profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Dušan Najdanović
Ove godine najposećeniji dan Sajma knjiga pada 1. novembra, na godišnjicu smrtonosnog pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Da li je, praveći raspored jesenjih manifestacija, uprava Beogradskog sajma zaboravila na to
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Nije nelogično da se malo pribojavaš tuđih navijača kada odeš na utakmicu, pa i reprezentacije. Ali da strepiš da će te tvoji prebiti - to samo u Srbiji postoji
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
