foto: promo
Tvorci Borgena bili su očigledno svesni da su u prve tri sezone u dobroj meri iscrpeli potencijal danskih “dvorskih” intriga, nadmetanja i pripetavanja, i da im je potreban neki širi pogled, a da istovremeno zadrže izvorni, domaći štih (“svetsko, a dansko”!). I pronašli su ga na najbolji mogući način. Njihova zlatna žila zove se – nafta, ali ne u arapskoj pustinji ili tako negde nego na – Grenlandu
U vreme premijernog prikazivanja danske dramske serije Borgen (tri sezone, 30 epizoda) svet je, gledano iz današnjeg ugla, još bio u zglobu: tamnoputi liberalni intelektualac Obama je bio predsednik Amerike, a Tramp narandžasti pajac s kojim se sprdaju u Simpsonovima, Angela je čvrsto držala Evropu pod konac, Putin je ubijao samo (nenaoružane) Ruse i (naoružane) Čečene, svet se polako oporavljao od udara krize… Deset godina kasnije, preživeli smo i predsednika Trampa (ako se ne povampiri, tj. potrampiri), možda smo preživeli i epidemiju korona virusa, a još je vrlo neizvesno jesmo li preživeli i Treći svetski rat, za sada još u fazi “napada na Poljsku”, osim što se Poljska sada zove Ukrajina.
Celu, dakle, deceniju kasnije, Borgen je ponovo pred nama, s tim da se ovaj put zove Borgen: Power and Glory (tvorac serije naravno Adam Prajs, produkcija DR1, gledamo na Netflixu), pa ga možete tretirati kao prvu sezonu nove serije, ili ipak kao četvrtu sezonu stare, što biće da je bliže stanju stvari.
Mnogi ključni, konstitutivni likovi starog Borgena (za detaljan prikaz v. Vreme br. 1202) ili su nestali ili su sasvim marginalizovani, ali je srž priče ostala ista, baš kao i glavna junakinja, “neuništiva” političarka Birgite Niborg, koju sada vidimo kako se, nakon političkog sloma i privremenog nestanka s radara, vraća na velika vrata i sa svojom novom strankom ulazi u novoformiranu većinu i postaje danska ministarka spoljnih poslova.
Borgen je u osnovi priča o politici i (granicama) moći u savremenoj zapadnoj (pa još i severnoj!) demokratiji, a takva je priča nemoguća bez kontrateže u vidu medija kao profesionalnih branilaca javnog interesa – što dobro zvuči i dobro jeste, ali nekako nikada nije tako jednostavno kao što zvuči. Zato je ništa manje značajan mizanscen Borgena redakcija televizije TV 1 (tabloid “Ekspres” je nestao iz priče; eto ti, štampani mediji više ne mogu da budu glavni ni kao negativci…), koju sada vodi Katrine Frosmark, nekadašnja reporterska zvezda, pa potom Birgitina saradnica, dakle, osoba koja je priču o političkoj klasi upoznala sa obe strane…), a sada povratnica na televiziju na kojoj tek treba da pokaže i dokaže urednički autoritet, izbegavajući Scile i Haribde autoritarnosti i raspuštenosti, populizma ili terora rodno-rasno-političke korektnosti etc. Neka su joj vikinški bogovi u pomoći…
Prajs i saradnici bili su očigledno svesni da su u prve tri sezone u dobroj meri iscrpeli potencijal danskih “dvorskih” intriga, nadmetanja i pripetavanja, i da im je potreban neki širi pogled, a da istovremeno zadrže izvorni, domaći štih (“svetsko, a dansko”!). I pronašli su ga na najbolji mogući način. Njihova zlatna žila zove se – nafta, ali ne u arapskoj pustinji ili tako negde nego na – Grenlandu. Dakle, ogromno parče zemlje – zapravo, najvećim delom leda – i najveće ostrvo na svetu, a na kojem živi manje ljudi nego u Pančevu, ispostaviće se kao novo veoma izdašno nalazište nafte. Naftu su otkrili i oko nalazišta na Grenlandu uopšte počeli da kruže petrolešinari iz pola sveta, ali i sve velike globalne sile: Amerika (otvoreno), Rusija (pod maskom) i Kina (kao i uvek, pod devizom “it’s just bussiness”, pa ko poveruje…). A Grenland je, znate, zanimljiv slučaj: i jeste i nije Danska, i bio bi samostalan, i ne bi, pošto baš nije u stanju da podmiri svoje troškove… Ali, šta ako priča s naftom sve promeni naglavačke? Šta ako ta šačica Grenlanđana postanu naftni šeici, baš kao njihova peščana arapska braća? Lokalni političar, vođa stranke ionako najnaklonjenije nezavisnosti, u tome vidi svoju i grenlandsku političku i ekonomsku šansu.
A šta u svemu tome radi Danska, sve sa našom Birgite, tek postavljenom ministarkom spoljnih? Imajmo u vidu ovo: Danska je mala zemlja koja mora da vodi računa da ne strada priklještena između velikih i snažnih. Istovremeno, Danska je ipak i moćna: moćna je jer je bogata. I potom, jer je ugledna, šta god to u današnjem svetu značilo.
Šta, dakle, raditi s Grenlandom i njegovom naftom? Napraviti dil sa tamošnjom vladom i deliti ogroman profit od eksploatacije, po cenu vrlo ozbiljnih ekoloških problema? I pri tome de facto isfinansirati grenlandsku nezavisnost, s čime Danska doduše uglavnom nema “srčanih” problema. Ili slediti usvojenu nacionalnu politiku postepenog napuštanja fosilnih goriva, pa šta bude? “Nije srića u šoldima”, uostalom… Može li Birgite, pritisnuta tzv. realnošću, skrenuti sa zelenog puta svoje partije, a da istovremeno očuva verodostojnost u partiji i u politici uopšte? I šta će joj zbog toga uraditi Katrine na televiziji? Katrine, koja će i sama biti na ozbiljnom iskušenju da spozna svoje ljudske i profesionalne granice… Kako će, pak, sve to izgledati “na terenu”, na Grenlandu, gde Birgite šalje svog poverljivog čoveka, i gde neće nedostajati ni kriminalnog, a bogme ni ljubavnog zapleta (sve sa uistinu za gledanje prekrasnom postepeno narastajućom “hemijom” između Nivi Pedersen i Mikela Boe Folsgarda)? I kako se, ministarko s njuhom neuništive političke životinje, nositi s ljudskom cenom koju zbog svega toga plaćaš, i ti i tvoji bližnji…
Pri tome, sve se ovo dešava u svetu koji je povezan i međuzavistan do još pre desetak godina nezamislivih granica, a Grenland će, via Kopenhagen, postati njegovo novo “krizno žarište”… Americi i Kanadi u zadnjem dvorištu, Rusiji na putu njenih arktičkih imperijalnih pretenzija, a Kini je ionako svejedno – ona buška gde god može!
Zanimljivo je da novi Borgen kao da je završen juče pre podne, ili kao da čitate jučerašnje novine. Stigli su da ubace i scenu gde se spominje ruska agresija na Ukrajinu, a takođe se spominje i donedavna pandemija. Glede koje je zanimljivo da joj u seriji ama baš nikakvog drugog traga nema, kao da nikada nije postojala (na primer, nema nigde u kadru ni jednog jedinog zaludnika koji bi i dalje nosio tzv. masku, možda zato što Skandinavci ionako nisu baš nosili maske, pa su ipak zdravi i čili). Što je u najmanju ruku osvežavajuće.
Borgen je dostupan u punom paketu, svih osam epizoda odjednom, pa nećemo onima koji ga još nisu raspakovali ili ga troše polako otkrivati kako su sve ove i brojne druge nedoumice razrešene.
Prikaz prvih triju sezona završio sam tvrdnjom da se radi o najboljem parčetu televizije koje možete naći na evropskom tlu. Deceniju kasnije, serijska produkcija je još bolja i bogatija nego što je bila tada, ali se Borgen u tom kontekstu održao sasvim dobro, što će reći vrlo visoko.
A što se Grenlanda tiče, šta znam… Nafta je dobar sluga, ali zao gospodar, reći će vam svako iz zemalja koje nafte nemaju.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
