Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Saksofonista i kompozitor Rastko Obradović ne spada u onu trećinu mladih koji planiraju da odu iz zemlje. Štaviše, srećan je što se vratio
Istraživanje o migracijama studenata sprovedeno početkom godine (Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Republičkim zavodom za statistiku) pokazalo je da 36 odsto mladih (18 do 29 godina) planira da ode iz zemlje. Svaki treći student kaže da po završetku studija planira da ode u inostranstvo, a polovina ne misli da se vraća. Međutim, šta kada ste deo studija proveli u inostranstvu, a u Srbiji uspete da nađete posao, koji vam se još i dopada? Šta ako radite nešto što vam dozvoljava da se profesionalno razvijate? Šta kada iz jedne takve pozicije uspevate da pronađete načine da u svoju zajednicu donesete nove i sveže sadržaje? Šta kada ne razmišljate da odete iz Srbije jer ne mislite da vam je loše tu gde jeste?
Rastko Obradović (1995) je izvođač i kompozitor najmlađe generacije srpskih džez muzičara. Studirao je saksofon na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i na Norveškoj muzičkoj akademiji u Oslu. Sa kvartetom koji je formirao tokom studija u Norveškoj Obradović će predstaviti svoje autorske kompozicije objedinjene u celinu pod naslovom Nordic Experience. Najavljena su tri koncerta – 16. novembra u SKC Kragujevac, 17. u Beogradskoj filharmoniji i 20. novembra u novosadskom KC Lab. Gost kvarteta biće ruski džez muzičar Arkadij Šilkloper, svetski poznat izvođač na francuskom i alpskom rogu, čija karijera traje već 40 godina. „Šilklopera nikada nisam lično upoznao, ali mi je poznat kroz njegovu muziku i Moscow Art Trio, čiji je jedan od članova moj profesor u Norveškoj, pa je to poveznica“, priča Obradović. „Posebno mi je drago što će moj prvi susret sa Šilkloperom biti u Beogradu“.
Obradović je u Oslo otišao kao stipendista neprofitne organizacije za razvoj kulture i umetnosti „Multikultivator“ iz Beograda, koja od 2003. godine pomaže razvoj kulture i umetnosti u Srbiji sa fokusom na sferu muzike. Jedan deo aktivnosti „Multikultivatora“ usmeren je na podršku mladim muzičarima da pronađu sredstva za finansiranje studija u inostranstvu, a drugi na organizaciju koncerata, festivala i edukacija. „I za studije, i za tri koncerta koji će biti održani u novembru, morali smo da se okrenemo različitim sponzorima“, objašnjava Obradović, „a bez ogromne pomoći ‘Multikultivatora’ ništa od toga ne bi bilo moguće.“ Rastko Obradović je put do džeza i saksofona tražio preko klasičnog klavira i fagota. „Išao sam u nižu muzičku školu, ali je nisam završio“, priča Obradović. „Moje upoznavanje sa muzikom počelo je kroz klasični klavir, ali je ceo proces za mene ubrzo postao vrlo rigidan, nisam znao kako da pristupim vežbanju i na kraju mi se sve smučilo.“ Zatim je na kratko isprobao fagot, a onda je otkrio saksofon i okrenuo se džezu, koji je učio da svira u Srednjoj muzičkoj školi „Stanković“.
Norveška je bila sledeći korak u obrazovanju, a kompozicije objedinjene u celinu „Nordic Experience“ govore upravo o toj fazi Obradovićevog muzičkog stasavanja. Na pomenutim koncertima kvartet će izvesti muziku koju je Obradović komponovao u Norveškoj sa idejom da ispriča o emocijama koje „uglavnom svi prožive kad odu u inostranstvo. To je kombinacija klasične muzike sa balkanskim i norveškim folkom“, priča Obradović i dodaje da, kada komponuje, razmišlja o emocijama koje želi da izrazi. „Kompozicije koje sam do sada napisao su neka vrsta mog norveškog emotivnog dnevnika, leksikona“, objašnjava on. Što se najavljenog koncerta tiče, Obradović kaže da će se tu čuti „odlazak, zbunjenost, traženje i pronalaženje sebe, iskustvo prostora okruženog šumama i zelenilom, mir i staloženost“. Dodaje da se u pripremi koncerta koncentrisao na rudimente muzike, pa je zato „jezik“ kojim je komponovao relativno jednostavan za razumevanje.
Rastko Obradović ne spada u onu trećinu mladih koji planiraju da odu iz zemlje. Štaviše, srećan je što se vratio. „Prija mi da budem u zemlji gde su ‘moji ljudi’ koji me podržavaju: tu su porodica, prijatelji, kolege i učenici iz ‘Stankovića’, devojka i Multikultivator. Nisam siguran da bi nastup kakav će biti ovaj u Srbiji bio moguć u Norveškoj – ne zato što tamo nema mogućnosti, već zato što u Norveškoj nemam taj tim“, kaže ovaj mladi muzičar. „Planiram da nastavim saradnju sa kolegama iz inostranstva, ali za sada ne planiram da se bilo gde selim“.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve