Oko 150 muzeja u Srbiji danas obeležava svoj dan, a oni u Beogradu, kao i u 120 gradova sveta, i Noć muzeja kad je muzejska ponuda drugačija i atraktivnija nego ostalih dana i kad je ulaz besplatan
Svakog 18. maja obeležavaju se dva muzejska praznika – Međunarodni dan muzeja i Evropska noć muzeja. Noć muzeja je jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd.
U Srbiji postoji 150 muzeja i većina će se uključiti u današnju manifestaciju. Kao što je poznato, ulaz u sve muzeje je besplatan.
U Beogradu, Narodni muzej će pokazati najstariju rukopisnu srpsku knjigu, Miroslavljevo jevanđelje, koje se čuva u specijalnoj komori na prvom spratu muzeja. Miroslavljevo jevanđelje dve godine nije bilo dostupno javnosti, biće dostupno javnosti samo danas, pa se zato ovaj deo današnje Noći muzeja smatra najekskluzivnijim.
Osim Miroslavljevog jevanđelja, zbog Noći muzeja u Narodnom muzeja ima i drugih programa i atrakcija, a pore svega stručna vođenja kroz muzejske kolekcije od praistorije do modernog dobra u duhu teme ovogodišnje Noći muzeja u Srbiji „Muzeji kao mesta za obrazovanje i istraživanje“.
Etnografski muzej
U Etnografskom muzeju, koji će biti otvoren do jedan posle ponoći, posetioci će se igrati žmurke. „„Ali ne skrivaju se posetioci, već su skriveni predmeti koje posetioci traže na osnovu fotografija koje će dobiti na ulazu u muzej. Pronalaženje svakog zadatog predmeta se dokumentuje fotografisanjem mobilnim telefonom. Prema broju pronađenih predmeta, sledi i lepa nagrada“, poručili su iz ovog muzeja.
U Novom Sadu, u Galeriji Matice Srpske Noć muzeja su započeli već pre podne i za svaki sat otganizovali zaista znimljive programe. Od večernjih, izdvajamo otkrivanje svečanih salona Teodora Pavlovića koji je bio sekretar Matice polovinom 19. veka, i „Priču o šampanjcu“ ispirisanu aktuelnom izložbom „Inspirisani Francuskom“.
Paraćinci će prvi put imati priliku da prošetaju Paraćinom iz tridesetih godina dvadesetog veka, zahvaljujući projektu „Paraćin čaršija“. Kroz virtualnu stvarnost kreiranu putem uređaja koji to omogućavaju, za sugrađane stari Paraćin će oživeti jer projekat omogućava neposrednu vizualizaciju prošlosti – ističu u Zavičajnom muzeju.
I Kragujevačka biblioteka „Vuk Kradžić“ nudi virtuelnu šetnju kroz svoje izložbe o knjaževsko-srpskoj knjigopečatnji u Kragujevcu, o Jovanu Đ.Mirkoviću muzičkom pedagogu, bibliotekaru, zadužbinaru, i o Zariji D. Vukićeviću diplomati, književniku i bibliotekaru.
U Kraljevu, u Galeriji Narodnog muzeja, odlučili su se za temu „In vino veritas“. U saradnji sa ovdašnjim Muzejom slatka – kućom Cvetića, posetiocima će ponuditi astroheritološku priču o vinu i vinarstvu u srpskoj kulturi, obuhvatajući širok narativ od antičkog vremena do 20. veka.
Vino će biti tema i Muzeja vinarstva i vinogradarstva u Aleksandrovcu kroz prezentacije istorije ove privredne grane u Župi, izložbu i projekciju dokumentarnog filma „Darovi Župe aleksandrovačke“.
I, tako redom, gotovo u svakom od 150 muzeja Srbije, zbog Noći muzeja biće nešto zanimljivo i neponovljvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Pisac i kustos svetskog glasa Nikola Burio (1965, Francuska) gostovao je u Beogradu povodom saradnje na katalogu srpskog paviljona na nedavno završenom Venecijanskom bijenalu arhitekture. Srpski paviljon u Veneciji je, pod nazivom Rasplitanje: Novi prostori, predstavio kolosalnu višeslojnu ispletenu površinu koja gotovo levitira u prostoru paviljona i koja se tokom trajanja Bijenala, parajući se, vraća u klupka pređe, kao odraz promišljanja odnosa rada ruke i postupka strukturisanja forme. Polazna tačka grupe autora – D. Ereš, J. Mitrović, I. Pantić, S. Krstć, I. Najdanović, P. Laušević – bila je Beogradska šaka (1963, B. Čolak-Antić), prva robotska bionička šaka na svetu koja je projektovana sa protetičkom namenom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
