Oko 150 muzeja u Srbiji danas obeležava svoj dan, a oni u Beogradu, kao i u 120 gradova sveta, i Noć muzeja kad je muzejska ponuda drugačija i atraktivnija nego ostalih dana i kad je ulaz besplatan
Svakog 18. maja obeležavaju se dva muzejska praznika – Međunarodni dan muzeja i Evropska noć muzeja. Noć muzeja je jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd.
U Srbiji postoji 150 muzeja i većina će se uključiti u današnju manifestaciju. Kao što je poznato, ulaz u sve muzeje je besplatan.
U Beogradu, Narodni muzej će pokazati najstariju rukopisnu srpsku knjigu, Miroslavljevo jevanđelje, koje se čuva u specijalnoj komori na prvom spratu muzeja. Miroslavljevo jevanđelje dve godine nije bilo dostupno javnosti, biće dostupno javnosti samo danas, pa se zato ovaj deo današnje Noći muzeja smatra najekskluzivnijim.
Osim Miroslavljevog jevanđelja, zbog Noći muzeja u Narodnom muzeja ima i drugih programa i atrakcija, a pore svega stručna vođenja kroz muzejske kolekcije od praistorije do modernog dobra u duhu teme ovogodišnje Noći muzeja u Srbiji „Muzeji kao mesta za obrazovanje i istraživanje“.
U Etnografskom muzeju, koji će biti otvoren do jedan posle ponoći, posetioci će se igrati žmurke. „„Ali ne skrivaju se posetioci, već su skriveni predmeti koje posetioci traže na osnovu fotografija koje će dobiti na ulazu u muzej. Pronalaženje svakog zadatog predmeta se dokumentuje fotografisanjem mobilnim telefonom. Prema broju pronađenih predmeta, sledi i lepa nagrada“, poručili su iz ovog muzeja.
U Novom Sadu, u Galeriji Matice Srpske Noć muzeja su započeli već pre podne i za svaki sat otganizovali zaista znimljive programe. Od večernjih, izdvajamo otkrivanje svečanih salona Teodora Pavlovića koji je bio sekretar Matice polovinom 19. veka, i „Priču o šampanjcu“ ispirisanu aktuelnom izložbom „Inspirisani Francuskom“.
Paraćinci će prvi put imati priliku da prošetaju Paraćinom iz tridesetih godina dvadesetog veka, zahvaljujući projektu „Paraćin čaršija“. Kroz virtualnu stvarnost kreiranu putem uređaja koji to omogućavaju, za sugrađane stari Paraćin će oživeti jer projekat omogućava neposrednu vizualizaciju prošlosti – ističu u Zavičajnom muzeju.
I Kragujevačka biblioteka „Vuk Kradžić“ nudi virtuelnu šetnju kroz svoje izložbe o knjaževsko-srpskoj knjigopečatnji u Kragujevcu, o Jovanu Đ.Mirkoviću muzičkom pedagogu, bibliotekaru, zadužbinaru, i o Zariji D. Vukićeviću diplomati, književniku i bibliotekaru.
U Kraljevu, u Galeriji Narodnog muzeja, odlučili su se za temu „In vino veritas“. U saradnji sa ovdašnjim Muzejom slatka – kućom Cvetića, posetiocima će ponuditi astroheritološku priču o vinu i vinarstvu u srpskoj kulturi, obuhvatajući širok narativ od antičkog vremena do 20. veka.
Vino će biti tema i Muzeja vinarstva i vinogradarstva u Aleksandrovcu kroz prezentacije istorije ove privredne grane u Župi, izložbu i projekciju dokumentarnog filma „Darovi Župe aleksandrovačke“.
I, tako redom, gotovo u svakom od 150 muzeja Srbije, zbog Noći muzeja biće nešto zanimljivo i neponovljvo.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
