Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Grad Novi Sad raspisao je konkurs za izradu dizajna idejnog rešenja spomenika stradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice. Javnost smatra da je ta odluka neprimerena.
Kako piše u konkursnoj dokumentaciji, spomenik bi trebalo da se nalazi na platou između železničke i autobuske stanice. Cilj je da vajarsko-arhitektonsko rešenje, kao autentično umetničko delo u realno definisanom prostoru, dostojno čuva spomen na tragično nastradale sugrađane. Čitav ovaj posao, Novi Sad će da košta oko 3,9 miliona dinara.
Podsetimo, studenti u blokadi novosadskih fakulteta tokom komemoracije povodom šest meseci, 1. maja, postavili spomen-ploču poginulima. Na njoj piše datum tragedije, vreme kada je nadstrešnica pala, kao i rečenica „Novi Sad pamti“. To su učinili u okviru protesta organizovanog šest meseci od pada nadstrešnice.
Šta kaže Mićin
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin tada je ocenio da je način na koji je ploča postavljena zloupotreba nesreće, a zatim i najavio da će u dogovoru sa predsednikom Aleksandrom Vučićem pokrenuti „zvaničnu inicijativu da se stradanje na Železničkoj stanici dostojno obeleži spomen-obeležjem podignutim u skladu sa zakonom i svim propisima“.
Na vest o objavljivanju konkursa, reagovala je javnost.
Suprotno memorijalnoj praksi
Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) smatra da je konkurs raspisan u trenutku koji je „u suprotnosti sa osnovnim principima odgovorne memorijalne prakse i javnog interesa“.
NKSS podseća da je sudski postupak o okolnostima i odgovornosti za tragediju i dalje u toku, te da se, prema međunarodnim standardima, izgradnja spomen-obeležja ne sme započeti dok činjenice nisu u potpunosti utvrđene, a javnost pouzdano informisana o uzrocima stradanja.
„U suprotnom postoji rizik da se sam proces, uključujući umetnički, instrumentalizuje kao simbolička zamena za izostanak pravnog razjašnjenja“, navodi se u saopštenju.
Po njima, ignorisanje ovih principa predstavlja „odstupanje od minimalnih standarda demokratskog odlučivanja i obaveza iz međunarodnih smernica UNESCO-a i ICOMOS-a“.
„Ovakav projekat ne može biti iniciran u društvenim okolnostima u kojima se Srbija danas nalazi, niti od strane aktuelnih predstavnika Vlade koji snose najveću odgovornost za stanje u zemlji“, navodi NKSS.
Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva obeležava 50 godina postojanja, a proslava tog jubileja počela je izložbom „Aleksandar Zograf – 40 godina od objavljivanja stripova“
FCS nije poslao „Vremenu“ listu 53 filma za koja tvrdi da su nezavršeni iako su dobili njihovu podršku. Prema listi UFUS-a, takvih je samo 12
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
