„Nikola Tesla je bio idealan model prema kome su se u srpskom narodu i društvu decenijama stvarala negativna mitologija, onakva kakva uostalom i priliči jednom narodu čiji su etos i istorija u stalnom previranju i neizvesnosti, koji su zaogrnuti neizmernim, neutemeljenim i često neukusnim mistifikacijama… Kada jedan mali narod ima pred sobom jednog takvog čoveka, u njemu se ukrštaju sve težnje, želje, ponos i burna osećanja, sa kompleksom, narcisoidnošću i potrebom za autoritetom, pa se često o takvom čoveku stvara predstava kao o nekom mitskom biću, zaštitniku i uzoru koji treba da osvetli sve tamne strane i ponore jedne kolektivne sudbine. A tada prestaje realnost.“ Ove reči Branka Kukića napisane u uvodniku novog broja časopisa „Gradac“ posvećenog Nikoli Tesli, potvrdile su se i tokom proslava stopedesete godišnjice Teslinog rođenja koje su se održavale tokom proteklog vikenda. Količina gluposti izgovorenih u medijima ovim povodom bila je impresivna, a vrhunac je bio na svečanoj akademiji u Centru „Sava“, koja je trebalo da bude centralna državna proslava ovog jubileja, kada je nesrećni voditelj manifestacije već u drugoj rečenici uspeo da promaši godinu Teslinog rođenja čija se godišnjica slavi. Šteta što ova prilika nije iskorišćena za promociju i objavljivanje knjiga prepiske i dokumenata iz Tesline zaostavštine koja se nalazi u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Teslina ostavština je ogromna, i predstavlja pravi rudnik za izučavanje ne samo naučne već i kulturne istorije. U Muzeju se nalazi preko 160 000 originalnih dokumenata, preko 2000 knjiga i časopisa; preko 1200 istorijsko-tehničkih eksponata; preko 1500 fotografija i staklenih fotoploča originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uređaja; preko 1000 planova i crteža. Tek manji broj dokumenata iz ostavštine je uopšte pregledan. Za pedeset i četiri godine koliko Muzej postoji, na prste jedne ruke mogu se nabrojati relevantne knjige objavljene kao rezultat obrade arhivske građe. Stalna postavka Muzeja nije promenjena pola veka, a posetioci iz sveta koji samo zbog Muzeja dođu u Beograd (a u Srbiji takvih institucija nema mnogo) neretko komentarišu: „A zašto je sve ovo tako jadno?“ Nakon Tesline smrti, niko odavde nije napisao ozbiljnu biografiju Nikole Tesle, i pored toga što mu se neprocenjiva arhiva, koju niko drugi nema, nalazi pred nosem. Jedina napisana, ona Branimira Jovanovića, pod sudskim je sporom. Neke od najvažnijih knjiga o životu Nikole Tesle objavljenih u Americi još nisu prevedene na srpski, a dve od njih, Džona O’Nila i Margaret Čejni, tek od pre nekoliko dana mogu se naći u ovdašnjim knjižarama.
Razumevanje Tesle i korišćenje Tesline baštine mnogo je važnije od slikanja povodom jubileja.
