Jubileji i povodi
„Nikola Tesla je bio idealan model prema kome su se u srpskom narodu i društvu decenijama stvarala negativna mitologija, onakva kakva uostalom i priliči jednom narodu čiji su etos i istorija u stalnom previranju i neizvesnosti, koji su zaogrnuti neizmernim, neutemeljenim i često neukusnim mistifikacijama… Kada jedan mali narod ima pred sobom jednog takvog čoveka, u njemu se ukrštaju sve težnje, želje, ponos i burna osećanja, sa kompleksom, narcisoidnošću i potrebom za autoritetom, pa se često o takvom čoveku stvara predstava kao o nekom mitskom biću, zaštitniku i uzoru koji treba da osvetli sve tamne strane i ponore jedne kolektivne sudbine. A tada prestaje realnost.“ Ove reči Branka Kukića napisane u uvodniku novog broja časopisa „Gradac“ posvećenog Nikoli Tesli, potvrdile su se i tokom proslava stopedesete godišnjice Teslinog rođenja koje su se održavale tokom proteklog vikenda. Količina gluposti izgovorenih u medijima ovim povodom bila je impresivna, a vrhunac je bio na svečanoj akademiji u Centru „Sava“, koja je trebalo da bude centralna državna proslava ovog jubileja, kada je nesrećni voditelj manifestacije već u drugoj rečenici uspeo da promaši godinu Teslinog rođenja čija se godišnjica slavi. Šteta što ova prilika nije iskorišćena za promociju i objavljivanje knjiga prepiske i dokumenata iz Tesline zaostavštine koja se nalazi u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Teslina ostavština je ogromna, i predstavlja pravi rudnik za izučavanje ne samo naučne već i kulturne istorije. U Muzeju se nalazi preko 160 000 originalnih dokumenata, preko 2000 knjiga i časopisa; preko 1200 istorijsko-tehničkih eksponata; preko 1500 fotografija i staklenih fotoploča originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uređaja; preko 1000 planova i crteža. Tek manji broj dokumenata iz ostavštine je uopšte pregledan. Za pedeset i četiri godine koliko Muzej postoji, na prste jedne ruke mogu se nabrojati relevantne knjige objavljene kao rezultat obrade arhivske građe. Stalna postavka Muzeja nije promenjena pola veka, a posetioci iz sveta koji samo zbog Muzeja dođu u Beograd (a u Srbiji takvih institucija nema mnogo) neretko komentarišu: „A zašto je sve ovo tako jadno?“ Nakon Tesline smrti, niko odavde nije napisao ozbiljnu biografiju Nikole Tesle, i pored toga što mu se neprocenjiva arhiva, koju niko drugi nema, nalazi pred nosem. Jedina napisana, ona Branimira Jovanovića, pod sudskim je sporom. Neke od najvažnijih knjiga o životu Nikole Tesle objavljenih u Americi još nisu prevedene na srpski, a dve od njih, Džona O’Nila i Margaret Čejni, tek od pre nekoliko dana mogu se naći u ovdašnjim knjižarama.
Razumevanje Tesle i korišćenje Tesline baštine mnogo je važnije od slikanja povodom jubileja.
U ugovoru koji je Niš sklopio sa preduzetničkom radnjom "Čičak 2023" iz Trstenika o saradnji na Međunarodnom filmskom festivalu nije navedena cena posla, što nije i jedina nepravilnost u organizaciji ovog festivala
Održavanje Sajma knjiga na njegovom tradicionalnom mestu, reforma sistema podrške knjizi – neki su od ciljeva platforme Inicijativa 3 koju su pokrenuli izdavači Bajac, Hamović i Božović
Pre tri dana prijavljen je nastanak umetničke slike iz zgrade Pokrajinske vlade u Novom Sadu, a izgleda da je nestala još u avgustu
Udruženje književnih prevodilaca Srbije i PEN centar dali su najviše glasova Ljubinki Milinčić u predlogu na nacionalnu penziju. Posle toga, tri članice su istupile iz Udruženja
Atelje 212 obeležava jubilej u nedelju 15. Novembra u 20.30. na sceni “Petar Kralj” - 100. izvođenja predstave „Кonstelacije“
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
