Jubileji i povodi
„Nikola Tesla je bio idealan model prema kome su se u srpskom narodu i društvu decenijama stvarala negativna mitologija, onakva kakva uostalom i priliči jednom narodu čiji su etos i istorija u stalnom previranju i neizvesnosti, koji su zaogrnuti neizmernim, neutemeljenim i često neukusnim mistifikacijama… Kada jedan mali narod ima pred sobom jednog takvog čoveka, u njemu se ukrštaju sve težnje, želje, ponos i burna osećanja, sa kompleksom, narcisoidnošću i potrebom za autoritetom, pa se često o takvom čoveku stvara predstava kao o nekom mitskom biću, zaštitniku i uzoru koji treba da osvetli sve tamne strane i ponore jedne kolektivne sudbine. A tada prestaje realnost.“ Ove reči Branka Kukića napisane u uvodniku novog broja časopisa „Gradac“ posvećenog Nikoli Tesli, potvrdile su se i tokom proslava stopedesete godišnjice Teslinog rođenja koje su se održavale tokom proteklog vikenda. Količina gluposti izgovorenih u medijima ovim povodom bila je impresivna, a vrhunac je bio na svečanoj akademiji u Centru „Sava“, koja je trebalo da bude centralna državna proslava ovog jubileja, kada je nesrećni voditelj manifestacije već u drugoj rečenici uspeo da promaši godinu Teslinog rođenja čija se godišnjica slavi. Šteta što ova prilika nije iskorišćena za promociju i objavljivanje knjiga prepiske i dokumenata iz Tesline zaostavštine koja se nalazi u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Teslina ostavština je ogromna, i predstavlja pravi rudnik za izučavanje ne samo naučne već i kulturne istorije. U Muzeju se nalazi preko 160 000 originalnih dokumenata, preko 2000 knjiga i časopisa; preko 1200 istorijsko-tehničkih eksponata; preko 1500 fotografija i staklenih fotoploča originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uređaja; preko 1000 planova i crteža. Tek manji broj dokumenata iz ostavštine je uopšte pregledan. Za pedeset i četiri godine koliko Muzej postoji, na prste jedne ruke mogu se nabrojati relevantne knjige objavljene kao rezultat obrade arhivske građe. Stalna postavka Muzeja nije promenjena pola veka, a posetioci iz sveta koji samo zbog Muzeja dođu u Beograd (a u Srbiji takvih institucija nema mnogo) neretko komentarišu: „A zašto je sve ovo tako jadno?“ Nakon Tesline smrti, niko odavde nije napisao ozbiljnu biografiju Nikole Tesle, i pored toga što mu se neprocenjiva arhiva, koju niko drugi nema, nalazi pred nosem. Jedina napisana, ona Branimira Jovanovića, pod sudskim je sporom. Neke od najvažnijih knjiga o životu Nikole Tesle objavljenih u Americi još nisu prevedene na srpski, a dve od njih, Džona O’Nila i Margaret Čejni, tek od pre nekoliko dana mogu se naći u ovdašnjim knjižarama.
Razumevanje Tesle i korišćenje Tesline baštine mnogo je važnije od slikanja povodom jubileja.
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Nagradu „Pavle Vasić“ dobila je Una Popović za tekst u monografiji „Goranka Matić“
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
