Izložba u Nišu posvećena šest decenija stvaralaštva Milana Stanojeva, umetnika koji i u devedesettrećoj svakodnevno slika
U Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu, u Paviljonu u Tvrđavi, otvorena je izložba grafika i slika Milana Stanojeva.
Povod nije čest – šezdeset godina rada.
Autorka izložbe Jasna Kujundžić Jovanov kaže za „Vreme“ da delo Milana Stanojeva (1931.) broji „na hiljade radova“ pa nije bilo lako izdvojiti one koje će ga reprezentovati, kao i da on i u ovim poznim godinama predano radi.
Tokom ovih šest decenija, zanimale su ga, objašnjava, mnoge teme: ljudi, svakodnevni upotrebni predmeti, prikazivao je poetičke vrednosti predela, istraživao svetlost i senku u prirodi i na urbanim detaljima.
Ljudi su obavezno prisutni na njegovim radovima do pred kraj osme decenije, oni su „vesela, nekonvencionalna bića koja probijaju granice društveno poželjnog ponašanja“, ističe Jasna Jovanov i izdvaja grafike Biciklista i dve žene, Kojem dasi cveće, Kome u posetu, Posle gađanja, Vožnja, Pevač, Na policama…
Već sredinom osme decenije Stanojev u potpunosti isključuje narativnost i tematski se opredeljuje za „poetiku malih stvari“, intimistički pristup i ciklično prikazivanje pojedinih predmeta.
„Predmet u njegovom slučaju podrazumeva voće kao prvi izbor – gomile krušaka, šljiva, dinje, odnose prijemčivih okruglastih oblika i površine – što je u krajnjem ishodu dovelo i do nagrađene grafike Kruške na stolu (1975), a zatim i predmete koji na različite načine nose lični, a istovremeno i utilitarni pečat – ciklusi zavesa, jastučnica, zembilja i drugih svakodnevnih rekvizita u našim životima.“
„U poslednjih nekoliko godina osme decenije Stanojev je posegnuo za predmetima U završnoj deceniji prošlog veka, u grafiku, kao i u slikarstvo koje sve više preuzima primat, umetnik opsesivno ponavlja markantna lica posmatrana iz profila oštrih crta, lišenih izraza i stoga sličnijim automatima a ne živim bićima, što je njegov način da ukaže na promene koje su se desile, u njegovom ličnom, kao i u svetu oko njega. Prostor grafike, kao i slike, preobražen je ili u grotesku, ili u odraz protesta, očaja, bunta koji je do današnjih dana samo dobio na intenzitetu.“
Od početaka ovog veka slikarstvo predstavlja preovlađujuću tehniku u njegovom radu Milana Stanojeva. Njegove slike su monumentalnog formata, i često zalaze u domen apstrakcije.
„Elementi njegovih slika su linije svetlosti koje se rasprskavaju iz centra, šahovska polja u kojima se nižu brojevi, motiv kocke izvučen iz sada već daleke prošlosti sopstvenog opusa, otmena đubrišta odbačenih predmeta naših života, svojevrstan repertoar simbola koji ga odvodi ka sve intenzivnijoj ekspresiji oličenoj u spoju linije i kolorita. Mada aktuelan više od dve decenije, ovaj deo njegovog stvaralaštva još čeka na pravo tumačenje“.
Milan Stanojev doslovce svaki dan provodi pred štafelajem i slika, kaže Jasna Jovanov. „I posle šest decenija Milan Stanojev i dalje stvara sa nesmanjenom posvećenošću, otvorenošću i energijom i ostaje nam samo da nagađamo u kom pravcu će se njegovo delo nastaviti“.
Pokušaj Gorana Vasića, v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, da neovlašćeno iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara izbriše Generalštab nije uspeo
Počeo je decembar, a rezultati 16 konkursa za projekte u kulturi nisu objavljeni, mada je trebalo još krajem marta. Oni koji stvaraju kulturu, odavno su prestali da ih očekuju
U Beogradskom dramskom opet gostuju pozorišta iz šest glavnih jugoslovenskih gradova članova Putujućeg festivala Regionalne unije teatara, govore svojim jezicima, i – razumeju se
Na konkursu Ministarstva kulture koji je realizovan u neuobičajeno kratkom roku, izabran je Predrag Đaković iz Praga da Srbiju predstavlja na Bijenalu umetnosti u Veneciji projektom „Preko golgote do vaskrsa“
Pred početak „Nušićevih dana“ u Smederevu, Narodnom pozorištu i „Ateljeu 212“ javljeno je da njihove predstave neće učestvovati, iako su bile pozvane. Zvaničan razlog je promena koncepcije, a nezvanični se naslućuje
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
