Izložba u Nišu posvećena šest decenija stvaralaštva Milana Stanojeva, umetnika koji i u devedesettrećoj svakodnevno slika
U Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu, u Paviljonu u Tvrđavi, otvorena je izložba grafika i slika Milana Stanojeva.
Povod nije čest – šezdeset godina rada.
Autorka izložbe Jasna Kujundžić Jovanov kaže za „Vreme“ da delo Milana Stanojeva (1931.) broji „na hiljade radova“ pa nije bilo lako izdvojiti one koje će ga reprezentovati, kao i da on i u ovim poznim godinama predano radi.
Tokom ovih šest decenija, zanimale su ga, objašnjava, mnoge teme: ljudi, svakodnevni upotrebni predmeti, prikazivao je poetičke vrednosti predela, istraživao svetlost i senku u prirodi i na urbanim detaljima.
Ljudi su obavezno prisutni na njegovim radovima do pred kraj osme decenije, oni su „vesela, nekonvencionalna bića koja probijaju granice društveno poželjnog ponašanja“, ističe Jasna Jovanov i izdvaja grafike Biciklista i dve žene, Kojem dasi cveće, Kome u posetu, Posle gađanja, Vožnja, Pevač, Na policama…
Već sredinom osme decenije Stanojev u potpunosti isključuje narativnost i tematski se opredeljuje za „poetiku malih stvari“, intimistički pristup i ciklično prikazivanje pojedinih predmeta.
„Predmet u njegovom slučaju podrazumeva voće kao prvi izbor – gomile krušaka, šljiva, dinje, odnose prijemčivih okruglastih oblika i površine – što je u krajnjem ishodu dovelo i do nagrađene grafike Kruške na stolu (1975), a zatim i predmete koji na različite načine nose lični, a istovremeno i utilitarni pečat – ciklusi zavesa, jastučnica, zembilja i drugih svakodnevnih rekvizita u našim životima.“
„U poslednjih nekoliko godina osme decenije Stanojev je posegnuo za predmetima U završnoj deceniji prošlog veka, u grafiku, kao i u slikarstvo koje sve više preuzima primat, umetnik opsesivno ponavlja markantna lica posmatrana iz profila oštrih crta, lišenih izraza i stoga sličnijim automatima a ne živim bićima, što je njegov način da ukaže na promene koje su se desile, u njegovom ličnom, kao i u svetu oko njega. Prostor grafike, kao i slike, preobražen je ili u grotesku, ili u odraz protesta, očaja, bunta koji je do današnjih dana samo dobio na intenzitetu.“
Od početaka ovog veka slikarstvo predstavlja preovlađujuću tehniku u njegovom radu Milana Stanojeva. Njegove slike su monumentalnog formata, i često zalaze u domen apstrakcije.
„Elementi njegovih slika su linije svetlosti koje se rasprskavaju iz centra, šahovska polja u kojima se nižu brojevi, motiv kocke izvučen iz sada već daleke prošlosti sopstvenog opusa, otmena đubrišta odbačenih predmeta naših života, svojevrstan repertoar simbola koji ga odvodi ka sve intenzivnijoj ekspresiji oličenoj u spoju linije i kolorita. Mada aktuelan više od dve decenije, ovaj deo njegovog stvaralaštva još čeka na pravo tumačenje“.
Milan Stanojev doslovce svaki dan provodi pred štafelajem i slika, kaže Jasna Jovanov. „I posle šest decenija Milan Stanojev i dalje stvara sa nesmanjenom posvećenošću, otvorenošću i energijom i ostaje nam samo da nagađamo u kom pravcu će se njegovo delo nastaviti“.
Kako je moguće da su pozorišne zajednice i dalje zagledane u svoj pupak i da i dalje ne mogu da se dosete da je baš sada taj trenutak da se ujedine snage i znanje i da se stvori široki front otpora i borbe za kulturu kao javnog dobra - pita Marijana Cvetković
Umesto Ivane Nedeljković, po hitnom postupku Skupštine grada odlučeno je da će „Puls teatar“ u Lazarevcu voditi Mirko Kovačević, nastavnik likovnog. Da li je njena greška bilo gostovanje predstave šabačkih glumaca
Sloboda je za nas san, nova izložba Muzeja Jugoslavije, poručuje da je otpor uvek i svuda moguć pa i u logoru, a eksponate čine prisutnijim u stvarnosti zvučna instalacija, savremene fotografije i crteži
Svake godine sa umetničkih akademija izađe generacija mladih koji ulaze u pozorišni život tražeći svoje mesto. Ako ga ne nađu u roku od četiri godine, život će ih oduvati i biće zauvek izgubljeni za pozorište - smatra Marina Mađarev
Kratki filmovi "Niko ništa nije rekao" rediteljke Tamare Todorović i "Preko praga" Tare Gajović, i dugometražni film Ivana Markovića "Obećani prostori" deo su ovogodišnjeg Filmskog festivala u Kanu, što je retka i dobra vest
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
