Izložba u Nišu posvećena šest decenija stvaralaštva Milana Stanojeva, umetnika koji i u devedesettrećoj svakodnevno slika
U Galeriji savremene likovne umetnosti u Nišu, u Paviljonu u Tvrđavi, otvorena je izložba grafika i slika Milana Stanojeva.
Povod nije čest – šezdeset godina rada.
Autorka izložbe Jasna Kujundžić Jovanov kaže za „Vreme“ da delo Milana Stanojeva (1931.) broji „na hiljade radova“ pa nije bilo lako izdvojiti one koje će ga reprezentovati, kao i da on i u ovim poznim godinama predano radi.
Tokom ovih šest decenija, zanimale su ga, objašnjava, mnoge teme: ljudi, svakodnevni upotrebni predmeti, prikazivao je poetičke vrednosti predela, istraživao svetlost i senku u prirodi i na urbanim detaljima.
Ljudi su obavezno prisutni na njegovim radovima do pred kraj osme decenije, oni su „vesela, nekonvencionalna bića koja probijaju granice društveno poželjnog ponašanja“, ističe Jasna Jovanov i izdvaja grafike Biciklista i dve žene, Kojem dasi cveće, Kome u posetu, Posle gađanja, Vožnja, Pevač, Na policama…
Već sredinom osme decenije Stanojev u potpunosti isključuje narativnost i tematski se opredeljuje za „poetiku malih stvari“, intimistički pristup i ciklično prikazivanje pojedinih predmeta.
„Predmet u njegovom slučaju podrazumeva voće kao prvi izbor – gomile krušaka, šljiva, dinje, odnose prijemčivih okruglastih oblika i površine – što je u krajnjem ishodu dovelo i do nagrađene grafike Kruške na stolu (1975), a zatim i predmete koji na različite načine nose lični, a istovremeno i utilitarni pečat – ciklusi zavesa, jastučnica, zembilja i drugih svakodnevnih rekvizita u našim životima.“
„U poslednjih nekoliko godina osme decenije Stanojev je posegnuo za predmetima U završnoj deceniji prošlog veka, u grafiku, kao i u slikarstvo koje sve više preuzima primat, umetnik opsesivno ponavlja markantna lica posmatrana iz profila oštrih crta, lišenih izraza i stoga sličnijim automatima a ne živim bićima, što je njegov način da ukaže na promene koje su se desile, u njegovom ličnom, kao i u svetu oko njega. Prostor grafike, kao i slike, preobražen je ili u grotesku, ili u odraz protesta, očaja, bunta koji je do današnjih dana samo dobio na intenzitetu.“
Od početaka ovog veka slikarstvo predstavlja preovlađujuću tehniku u njegovom radu Milana Stanojeva. Njegove slike su monumentalnog formata, i često zalaze u domen apstrakcije.
„Elementi njegovih slika su linije svetlosti koje se rasprskavaju iz centra, šahovska polja u kojima se nižu brojevi, motiv kocke izvučen iz sada već daleke prošlosti sopstvenog opusa, otmena đubrišta odbačenih predmeta naših života, svojevrstan repertoar simbola koji ga odvodi ka sve intenzivnijoj ekspresiji oličenoj u spoju linije i kolorita. Mada aktuelan više od dve decenije, ovaj deo njegovog stvaralaštva još čeka na pravo tumačenje“.
Milan Stanojev doslovce svaki dan provodi pred štafelajem i slika, kaže Jasna Jovanov. „I posle šest decenija Milan Stanojev i dalje stvara sa nesmanjenom posvećenošću, otvorenošću i energijom i ostaje nam samo da nagađamo u kom pravcu će se njegovo delo nastaviti“.
Producent šest od devet filmova Glavnog programa Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji je Željko Mitrović. Javnosti se to nije dopalo. Producent festivala Marko Jovičić kaže da nije imao drugu opciju
Popularni film „Meri Popins“ sa Džuli Endrjuz nije za sve uzraste, zato što u njemu ima uvreda po rasnoj osnovi
Jednog od najvećih vizuelnih i pozorišnih umetnika Roberta Boba Vilsona znamo po njegovim predstavama koje su bile na Bitefu, a posebno po sjajnom predavanju koje je održao tokom ratih devedesetih
Za mesec dana počinje prvi Nacionalni festival filma i televizije na Zlatiboru. Zna se da su u Odboru Gaga Antonijević, Lazar Ristovski, Miroslav Lekić, a očekuje se objavljivanje i programa
Premijer Macut najavljuje da će nacionalni udžbenici fokusirati znanje, da će usmeriti izdavaštvo, i da će osnažiti Zavod za udžbenike, ali ne pominje prava rešenja za ove probleme
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
