Gradele u noći
Dom omladine Beograda, 14. februar
I u našim slupanim sudbinama neke stvari, makar sitne, dolaze na svoja mesta. Radio B92 u jutarnjem programu priča nam (i) o ljubavi, neretko puštajući stare Đavole, ponekad čak i Buddya Hollya. Na dan sv. Valentina (ćirilicom: sv. Trifuna), koji sve ređe povezujemo s mafijaškim masakrom a sve masovnije obeležava se kao Dan zaljubljenih, Nenad Belan, vođa žilavih Đavola (razišli se 1993, nakratko u povratu 1998) održao je najzad svoj pravi povratnički koncert u Beogradu. U međuvremenu ovu državicu promenljive konfiguracije, za razliku od većine svojih hrvatskih kolega, diskretno je osvajao s juga tj. s mora: u novom milenijumu gostovao je najpre po obali manje savezne jedinice (da ‘prosti što je ne imenujem), zatim u srcu Bivše Jugoslovenske Republike Srbije – u gradu Nišu (festival Nisomnia), da bi se oko Nove 2003 – dok je Beogradom harao Rundek – sapleo o KPGT-u, što mu srećom niko nije naročito zamerio.
Ne znam šta je Rijeka kontra Splita grada, lepotice vrve i tu i tamo mada su severnije manje izvikane, no Neno se uz Jadran preselio tamo gde su nekad štancovali papiriće ‘Hallo Lullu 22’, a pod Marjanom ostaše Dragan Lukić Lvky (ex-Đavao), Daleka obala, Zdravko Bajan, naravno i Gibonni. Belanov sadašnji prateći sastav Fiumens (Fiume, ital. naziv Rijeke) čine iskusni ljudi iz kasnijih naraštaja cenjenog Ri-roka, koje je angažovao još u poslednjoj postavi Đavola: bubnjar Leo Rumora (ex-Paraf, i frontmen Ogledala sa prvim nagradama i publike i žirija na zaječarskoj gitarijadi 1985), basista Olja Dešić (ex-Putokazi, nekad gitarista) i klavijaturista Vedran Križan (ex-Denis & Denis, Laufer – visoko plasirani na festivalu Omladina ’88/Subotica, Urban, Lukas)… Sa Nenom, opet – Forza Fiume! Na plovilu „Smiles“ Davora Lukasa (ex-Fit) spremili su album Luna & Stelle (2002, Dallas), ko brod pun remiksa, instrumentalnih i verzija na stranim jezicima, no ipak dobar i radostan CD u dosetljivom e-mail omotu poznatog tandema Bachrach/Kristofić.
Znači, ove simbolične večeri nije bilo nedoumice – šarmantni g. Belan još ima, sasvim zasluženo, širok i direktan put do srca mladih žena, kao što su i one, uzbuđene ponovnim susretom, pohrlile u dansing-salu Doma omladine Beograda (ulaznica 350 din, organizacija Star music), gde su ih normalno sledili muški… I dalje momačog izgleda, zalizane kose i tek zagrebanog glasa, Neno je najpre prefinjen pop-kompozitor i britak stilista „električne gitare moderne“. Uz jedva pokoju kratku najavu, usvirana četvorka u kojoj svi pevaju zahuktala se smesta kroz stare, ničim izbledele ali pomalo aranžmanski osvežene hitove Đavola, da bi tokom long-play nastupa pažljivo dozirala najnovije adute kao što su Uspomene (tekst najbližeg saradnika Belana/Đavola, Roberta Čalete Čarlija), Bajanova Ludo zaljubljen, ili urnebesna KaVanna (još bolja na italijanskom, Bellamore), a gde se čovek može skloniti ako dugo Stoji(m) na kantunu/glava u balunu… Sjajnu zbirku prepeva pojačava Memphis, Tennessee Chucka Berrya. Kakvo sv. Trifunovo, kakva igranka ove večeri između gostovanja u Podgorici i Zrenjaninu: twist, ska, Tex-Mex… Potonje mora da je od istarske vode (ili malvazije), sudeći po sličnoj sklonosti sastava Gustafi iz Pule.
Jasno, neizbežne su i grande-balade Đavola, koje uživo zvuče još dinamičnije, oplemenjene spontanim devojačkim horom. Pa opet udri: điri-điri, bala-bala, Neno vraća osmehe, i proleteše dva sata… Uostalom, kao i pre 20 godina, čemu žaliti. Blok biseva otvara profi-obrada Devojko mala Darka Kraljića i svakoga iz Beograda…
Osamdesete su nam tako veličanstveno započele Novim talasom, a završile se jadno, iscepano, kao pad u bedu i jad devedesetih, da prosto ne znam prija li mi aktuelna retrovladavina istih. No, u ovom slučaju bar je sigurno da je nostalgija šezdesetih, zahvaljujući živosti kojom Neno Belan plovi dalje, postala nostalgija osamdesetih. Maestral je oduvao pepeo, i žar pod gradelama je opet zasijao.
Verujem da i vama sopstvena mladost iz tog doba neretko deluje kao da pripada nečijem drugom životu; tim je sve tužnije, besmisleno, i bez veze, straćeno. Ipak, naša je i srećan sam zbog toga. Zamislite samo koliko je ljudi to propustilo…
U svojim četrdesetim još se nijednom nisam osećao ovako prijatno kao posle koncerta Nena Belana.
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
