Premijera Pozorišta mladih „Hajduci“ postavlja razna pitanja koja se odnose na nepremostive razlike između sadašnje i Nušićeve generacije, pa i - da li smo stvorili svet u kome mladi ne pronalaze vrednosti zajedništva i solidarnosti
Gde smo kao društvo pogrešili, jedno je od pitanja predstave „Hajduci“ koja će premijerno biti odigrana u petak u Pozorištu mladih u Novom Sadu.
U njoj će, neki novi, potpuno drugačiji – skibidi „Hajduci“, od onih o kojima je pisao Branislav Nušić u istoimenom romanu, pokazati nepremostive razlike između njihove i Nušićeve generacije. (Skibidi u prevodu na jezik starijih: vrlo širok pojam, od nečega baš lošeg i bez veze, do toga da je nešto kul.)
„Naša priča smeštena je u jednu školu, suočenu sa ozbiljnim problemom vršnjačkog nasilja“, kazala je Olja Đorđević koja je adaptirala i režirala predstavu po motivima Nušićevih „Hajduka“.
Šta znači biti hajduk
„Rad na predstavi postavlja pitanje: šta znači biti ’hajduk’ u današnjem svetu? Nušićevi hajduci su bili nestašni dečaci, simbol bezbrižnosti, drugarstva i mladalačkog prkosa. S druge strane, današnja deca često žive pod pritiskom društva, tehnologije, pa čak i sopstvenih vršnjaka. Njihova ’hajdučija’ često se ispoljava kroz bes, otuđenost ili nasilje, a ponekad i kroz borbu za mesto u svetu koji im nije pružio sigurne temelje“, objasnila je Olja Đorđević.
Foto: S.DoroškiUroš Lazović u „Hajducima“
Da li smo stvorili svet u kome mladi ne pronalaze vrednosti zajedništva i solidarnosti? Pozivamo vas da pogledate ovu priču kroz oči današnje dece i zapitate se – kuda idu nove generacije? Hoće li pronaći svoj put u ovom haotičnom svetu? Na nama odraslima je da im ponudimo odgovore, ili makar podršku u traženju.
U predstavi igraju Slavica Vučetić, Marija Radovanov, Neda Danilović, Jelica Gligorin, Ivan Đurić, Saša Latinović, Slobodan Ninković, Aleksa Ilić, Aleksandar Milković i Uroš Lazović.
Aleksandar Milković kaže da je njegov lik Čeda Brba „tinejdžer koji svoje mesto vođe u grupi zaslužuje materijalnim statusom svojih roditelja, velikim brojem pratilaca na društvenim mrežama i trendu da se bude popularan. Iako ovaj opis deluje da nema veze s Nušićem, ovaj lik je – suštinski – isti: on je kukavica koja koristi druge da bi bio glavni. Naša publika treba da prepozna model ponašanja koji je uvek isti.”
Očima današnje dece
Slavica Vučetić igra nastavnicu Biljanu Ogrizović, koja je, „sticajem okolnosti, primorana da s grupom đaka napravi predstavu ’Hajduci’, kao vrstu kazneno-popravne mere zbog nasilja u kojem su đaci učestvovali. Ova pozicija dovodi nastavnicu u niz komičnih situacija koje vremenom postaju sve ozbiljnije. Kroz njen lik, požrtvovanost, strpljenje, kompromise koje je prinuđena da napravi, kao i mnogi prosvetni radnici današnjice, postavljamo pitanje koje su granice ljudske trpeljivosti i dostojanstva. Koliko treba da gaziš jedno čestito i vaspitano ljudsko biće, stručnog i posvećenog čoveka da bi mu smrvio i trunku dostojanstva i naterao ga da digne ruke od svega. Biljana Ogrizović ne diže ruke, to jest, ne odustaje od svojih načela i uverenja, ona odlazi. Kao što odlaze mnogi kvalitetni (mladi) ljudi. I kao što će odlaziti, ukoliko kao društvo ne stanemo na put korupciji, kiču i nemoralu.”
Slavica Vučetić u „Hajducima“
Rediteljka Olja Đorđević najavljuje da ova predstava pita „da li smo stvorili svet u kome mladi ne pronalaze vrednosti zajedništva i solidarnosti?“ i poziva publiku „da pogleda ovu priču kroz oči današnje dece i zapita se – kuda idu nove generacije? Hoće li pronaći svoj put u ovom haotičnom svetu? Na nama odraslima je da im ponudimo odgovore, ili makar podršku u traženju.”
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nišvil džez festival je završen porukom „studenti pobeđuju“, u nadi da iduće godine neće biti realizovan samo zahvaljujući velikom razumevanju Grada Niša i entuzijazmu organizatora
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
