Počeo je 60. sajam knjiga u Frankfurtu, najveći i najznačajniji sajam te vrste na svetu. U jubileju učestvuje, od 15. do 19. oktobra, više od 7000 izdavača iz 101 zemlje sveta sa 400.000 novih izdanja. Među njima su i izdavači Srbije.
„Prevaziđen je prošlogodišnji nesporazum sa upravom Sajma u Frankfurtu. Ministarstvo kulture je amortizovalo prošlogodišnje nesporazume tako što je Privredna komore Srbije, ovogodišnji izvršni realizator našeg nastupa u Frankfurtu, unapred platila zakup štanda“, obrazložio je Nebojša Bradić, ministar kulture Srbije, kako je ispunjen (osnovni) uslov da srpski izdavači budu deo najveće izložbe svetskog izdavaštva. Da podsetimo: prošle godine za nas nije bilo mesta u Frankfurtu zato što tadašnji organizator našeg nastupa, Udruženje izdavača i knjižara Srbije, nije izmirilo postojeći dug, plus, kako se kasnije otkrilo, zato što se niko nije prijavio na konkurs za organizovanje nacionalnog štanda.
„Naš ovogodišnji nastup na Frankfurtskom sajmu je najorganizovaniji do sada i prvi put ima fizionomiju“, ocenio je Mladen Vesković, savetnik za međunarodnu saradnju u oblasti jezika i književnosti, obrazlažući to unapred pripremljenim svakodnevnim programom, štampanim materijalom koji će ga pratiti, činjenicom da ove godine prvi put imamo komesara zaduženog za utisak koji će naše izdavaštvo ostaviti na svet u Frankfurtu i, naravno, pre svega knjigama: na pedesetak kvadratnih metara našeg štanda izloženo je 450 naslova od 34 izdavača, plus 80 prevedenih naših dela na nemački jezik.
„Izostajali smo sa Sajma u Frankfurtu našom greškom, pa sad pokušavamo da ofanzivnim programom dostignemo nekadašnji korak“, kaže Vida Ognjenović, komesar izložbe. „Ne može se reći da nismo prisutni u Evropi, naši pisci su prevođeni, ali ne dovoljno i Frankfurt je mesto gde se ta situacija može popraviti. Zato će se na našem štandu stalno dešavati nešto uočljivo, živo, kako se pored njega ne bi moglo proći mirno. Potrudili smo se dovedemo prevodioce naše literature kako bi posetiocima pričali o našim piscima i njihovim delima – zna se da su oni ti misionari koji prenose reči po svetu. Poezija je pomalo zanemarena u poslednje vreme, a mi smo joj posvetili jedan dan. Mislim da će nas taj program razlikovati od ostalih, a i naša poezija zaslužuje da joj posvetimo barem toliko. Pozvali smo i pesnike, imamo i video-materijal s intervjuima pesnika, sa snimcima na kojima pesnici govore stihove, a glumci Ana Sofrenović i Dragan Mićanović čitaće poeziju na nemačkom, engleskom i srpskom jeziku. Nismo zanemarili ni poslovni učinak Frankfurtskog sajma, pa je prvog dana organizovan razgovor sa izdavačima, piscima i prevodiocima iz regiona, a poslednjeg dana ćemo u sagovornike uključiti i kolege koje ćemo upoznati na Sajmu. Razgovaraćemo najviše, naravno, o razmeni knjiga. Pokušaćemo da u goste dovedemo i pisce koji su prevođeni kod nas. Orhan Pamuk je obećao da će doći, a mi ćemo se truditi da ih bude što više. Od domaćih autora tu su Radoslav Petković, Vladislava Gordić Petković, Mladen Vesković, Zoran Hamović i Dragan Velikić.“
Našem nastupu na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu prethodio je Moskovski sajam knjiga, koji je, ocenjeno je u Ministarstvu, bio i primećen i uspešan. Nakon Frankfurta, u novembru, srpsko izdavaštvo će se prvi put organizovano pojaviti u Beču, na regionalnom sajmu, od koga se očekuje dalja međunarodna afirmacija srpskog izdavaštva.
Dirigentkinja orkestra Narodnog pozorišta napadnuta je u petak nakon opere „Pepeljuga“, a zbog povreda je prevezena u Urgentni centar, saopštio je orkestar. Sama opera završena je tako što se dirigentkinja, sa crvenom rukavicom na ruci, poklonila pred publikom
Film "Pored nas" Stevana Filipovića odbili su da prikažu u Jagodini, Novom Pazaru, Ivanjici i u Subotici. Treba verovati da rediteljeva podrška studentima nema veze sa ovom cenzurom
Dva muzeja kakve Srbija nema, najavio je ministar Selaković poslednjih dana ove godine. Arheološki će stići za Ekspo a Muzej ćirilice već 2025. Istakao je i nastajanje nove kulturne celine kod Beograda na vodi
Ove subote ujutro počelo je rušenje još dve lepe vile na Neimaru, zidane početkom prošlog veka: u Hadži Milentijevoj 72 i 47. Predlog da Neimar postane zaštićena prostorna celina je predat još pre dve i po godine
Igraču upravo objavljene besplatne video-igre „Fantomi: Most ostaje“ je lako da se poistoveti sa njenom pričom zato što je živi i u realnosti: Savski most su napali maskirani huligani, brojni su i moćni. Igrač se protiv takve sile bori nepristajanjem, pravdom i sličnim nepobedivim vrednostima
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
