Počeo je 60. sajam knjiga u Frankfurtu, najveći i najznačajniji sajam te vrste na svetu. U jubileju učestvuje, od 15. do 19. oktobra, više od 7000 izdavača iz 101 zemlje sveta sa 400.000 novih izdanja. Među njima su i izdavači Srbije.
„Prevaziđen je prošlogodišnji nesporazum sa upravom Sajma u Frankfurtu. Ministarstvo kulture je amortizovalo prošlogodišnje nesporazume tako što je Privredna komore Srbije, ovogodišnji izvršni realizator našeg nastupa u Frankfurtu, unapred platila zakup štanda“, obrazložio je Nebojša Bradić, ministar kulture Srbije, kako je ispunjen (osnovni) uslov da srpski izdavači budu deo najveće izložbe svetskog izdavaštva. Da podsetimo: prošle godine za nas nije bilo mesta u Frankfurtu zato što tadašnji organizator našeg nastupa, Udruženje izdavača i knjižara Srbije, nije izmirilo postojeći dug, plus, kako se kasnije otkrilo, zato što se niko nije prijavio na konkurs za organizovanje nacionalnog štanda.
„Naš ovogodišnji nastup na Frankfurtskom sajmu je najorganizovaniji do sada i prvi put ima fizionomiju“, ocenio je Mladen Vesković, savetnik za međunarodnu saradnju u oblasti jezika i književnosti, obrazlažući to unapred pripremljenim svakodnevnim programom, štampanim materijalom koji će ga pratiti, činjenicom da ove godine prvi put imamo komesara zaduženog za utisak koji će naše izdavaštvo ostaviti na svet u Frankfurtu i, naravno, pre svega knjigama: na pedesetak kvadratnih metara našeg štanda izloženo je 450 naslova od 34 izdavača, plus 80 prevedenih naših dela na nemački jezik.
„Izostajali smo sa Sajma u Frankfurtu našom greškom, pa sad pokušavamo da ofanzivnim programom dostignemo nekadašnji korak“, kaže Vida Ognjenović, komesar izložbe. „Ne može se reći da nismo prisutni u Evropi, naši pisci su prevođeni, ali ne dovoljno i Frankfurt je mesto gde se ta situacija može popraviti. Zato će se na našem štandu stalno dešavati nešto uočljivo, živo, kako se pored njega ne bi moglo proći mirno. Potrudili smo se dovedemo prevodioce naše literature kako bi posetiocima pričali o našim piscima i njihovim delima – zna se da su oni ti misionari koji prenose reči po svetu. Poezija je pomalo zanemarena u poslednje vreme, a mi smo joj posvetili jedan dan. Mislim da će nas taj program razlikovati od ostalih, a i naša poezija zaslužuje da joj posvetimo barem toliko. Pozvali smo i pesnike, imamo i video-materijal s intervjuima pesnika, sa snimcima na kojima pesnici govore stihove, a glumci Ana Sofrenović i Dragan Mićanović čitaće poeziju na nemačkom, engleskom i srpskom jeziku. Nismo zanemarili ni poslovni učinak Frankfurtskog sajma, pa je prvog dana organizovan razgovor sa izdavačima, piscima i prevodiocima iz regiona, a poslednjeg dana ćemo u sagovornike uključiti i kolege koje ćemo upoznati na Sajmu. Razgovaraćemo najviše, naravno, o razmeni knjiga. Pokušaćemo da u goste dovedemo i pisce koji su prevođeni kod nas. Orhan Pamuk je obećao da će doći, a mi ćemo se truditi da ih bude što više. Od domaćih autora tu su Radoslav Petković, Vladislava Gordić Petković, Mladen Vesković, Zoran Hamović i Dragan Velikić.“
Našem nastupu na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu prethodio je Moskovski sajam knjiga, koji je, ocenjeno je u Ministarstvu, bio i primećen i uspešan. Nakon Frankfurta, u novembru, srpsko izdavaštvo će se prvi put organizovano pojaviti u Beču, na regionalnom sajmu, od koga se očekuje dalja međunarodna afirmacija srpskog izdavaštva.
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
