Tokom četrdeset tri godine Oktobarskog salona bilo je mnogih i svakakvih promena, a ovogodišnje, moguće, radikalnije od prethodnih, i skoro sigurno bitna za budući život najprestižnije, najvažnije i najstarije umetničke manifestacije kod nas
Može se reći da su uspostavljene tri promene.
Prva je imenovanje umetničkih direktora. Radove koji reprezentuju umetničku scenu između dva salona izabrali su umetnički direktori, po jedan za likovnu i primenjenu umetnost. To su Lidija Merenik i Dragana Palavestra, obe po profesiji i istoričari umetnosti i kritičari. Do sada su za izbor radova bili odgovorni selektori, po profesiji kritičari ili umetnici. Ljiljana Ćinkul, predsednik saveta prošlog i ovog salona kaže za „Vreme“ da su „prethodnih godina sve kombinacije isprobane“ i da je ideja o „istoričaru umetnosti, dakle, čoveku koji je stručan da odlučuje šta reprezentuje likovnu scenu, stalno provejavala proteklih godina“. Ona podseća da i „na velikim svetskim izložbama radove bira umetnički direktor, autoritet po vlastitom kriterijumu“. Prošle godine je bilo devet selektora i svi su ponudili svoj pojedinačni projekt na temu „kako u sopstvenom vremenu biti i posmatrač i učesnik“, što je, po oceni Ljiljane Ćinkul, „bio pokušaj saveta da revitalizuje manifestaciju zastarelog modela“.
ISTORIJSKI PREGLED: Posledica ili rezultat toga i prva promena ovogodišnjeg salona je njegova koncepcija. Lidija Merenik i Dragana Palavestra ponudile su publici pregled sadašnjeg i prošlog u umetničkom životu, u celinama „Aktuelnosti“ i „Retrospektiva“. Ljiljana Ćinkul objašnjava „da je na pragu XXI veka primereno napraviti pregled druge polovine prošlog veka „pa je prihvaćena ideja umetničkih direktora da se u Muzeju ‘25. maj’ izlože nagrađeni radovi na salonima od 1960. do 2001. godine. „Biće to prilika da se današnjim očima, na primeru najboljih radova, pročita istorija salona, pa tako i stvaralaštva.“ Najviše reakcija, međutim, očekuje se povodom „Aktuelnosti“, selekcije umetničkih direktora. „I taj segment salona ove godine je promenjen. Naime, zbog mnogih reakcija nakon prethodnih salona da zbog načina biranja svi ne mogu ravnopravno da konkurišu za učešće na najvećoj umetničkoj manifestaciji, dakle, da u obzir dolaze samo radovi koji su po ukusu selektora, raspisali smo konkurs na koji je mogao da se javi svaki građanin“, objašnjava Ljiljana Ćinkul treću promenu. Prispeli radovi su žirirani i predstavljeni posebnom izložbom, koja je ravnopravna s izložbom radova po izboru umetničkog direktora.
Naslov ovogodišnjeg „Oktobarca“ „Zum in – zum out“ sugeriše višeznačnost ovogodišnje koncepcije. Salon će se održavati u desetak galerija. „Otvaranje je po tradiciji u paviljonu ‘Cvijeta Zuzorić’, što ne znači da je tu i glavna izložba“, kaže Svetlana Petrović, kustos salona. Ona navodi da su radovi aktuelne likovne umetnosti po izboru Lidije Merenik postavljeni u „Cvijeti“, u podrumu Pedagoškog muzeja i galeriji „Zvono“, a u galeriji Ulusa žirirani su radovi s konkursa. Retrospektiva nagrađenih radova s prethodnih salona je u Muzeju „25. maj“. Radovi aktuelne primenjene umetnosti po izboru Dragane Palavestre su u galeriji Progres, Jugoslovenskoj galeriji umetničkih dela i galeriji Žad, dok su radovi izabrani konkursom u galeriji SULUJ-a. Svetlana Petrović navodi da će po pozivu umetničkih direktora, na salonu biti izložen 81 rad 60 umetnika, a da je konkursom izabrano 26 dela 13 umetnika. „Retrospektiva prethodnih salona planirana je pre tri godine povodom jubileja, ali je tada tako nešto bilo nemoguće organizovati. Mislim da će taj istorijski pregled biti stimulans stručnoj javnosti da prozbori o značaju Oktobarskog salona u kreiranju umetničke scene“, kaže Svetlana Petrović.
KORAK KA INTERNACIONALNOM: Oktobarski salon je prva kulturna manifestacija koju je osnovala Skupština grada Beograda. Poslednjih petnaest godina organizacija „Oktobarca“ poveravana je Kulturnom centru Beograda. „Pretpostavljam da smo taj važan posao dobili zato što smo se pokazali ažurnim i sposobnim da realizujemo različite programske koncepcije saveta salona i selektora. Uspevali smo da tehnički odgovorimo svim potrebama medija i formi koje je on predstavljao. Saveti i selektori su se menjali, a mi smo sve to sačuvali“, kaže Vesna Danilović, pomoćnik direktora Kulturnog centra. Ona podseća da je njihova galerija godinama bila domaćin izložbi „Oktobarca“ i da su inicirali mnoge teme važne za koncipiranje salona. „Istakla bih naše nastojanje da ova manifestacija postane internacionalna, što će se, duboko verujem, i ostvariti.“ Ljiljana Ćinkul kaže da pokušaj da se ove godine dovedu strani umetnici nije uspeo. „Nismo mogli da obezbedimo sumu novca za osiguranje koje je tražio galerista mladog francuskog umetnika Alija Mahdavija – profesor mu je bio Vladimir Veličković – čiji su nam radovi preporučeni. Mislim da će nedavno uspostavljena saradnja s Bečom i Parizom učiniti da idući salon nema tih problema.“ Vesna Danilović hvali saradnju sa skupštinom grada. „Za ovakvu manifestaciju podrška gradske skupštine je izuzetno važna, zato što salon nije komercijalan kao ostale kulturne manifestacije. Zato i nikada nije mogao da dobije marketinšku kampanju onog obima koji imaju Bitef i Fest, niti sponzore kakve oni imaju. Salon je artistička manifestacija, ne kažem da druge to nisu, ali je nama potrebno više napora da animiramo publiku i sponzore nego što je potrebno Bitefu ili Festu.“
„VREME„: Ideja ovogodišnje koncepcije je grupisanje radova na one koje ste vi odabrali, koje je odabrao žiri konkursa, i na retrospektivu. Zašto ste se odlučili za takav pristup?
LIDIJA MERENIK: Moja koncepcija, s kojom se složila i Dragana Palavestra, jeste i nije novost. Prikazala sam na jednom mestu dosadašnji način rada salona u pokušaju da ih revalorizujem. Salon postoji toliko dugo, i toliko je kombinacija isprobano da ne verujem da postoji apsolutno novi i nikad pokazani model. Izlagani su i radovi po pozivu, a prvih godina je bilo i konkursa.
Retrospektivna izložba, pored sagledavanja učinjenog, ima i svečarski prizvuk. Da li njome označavate novo doba salona?
Ništa ne označavamo, pogotovo zato što ne znamo da li će i kakvo to novo doba biti. Čini se da će biti dobro, ali, videćemo. Namera Retrospektive je da pre svega stručnoj javnosti ponudi novu mogućnost sagledavanja i vrednovanja tokova, pojava, ideja i jezika srpske umetničke scene.
Kako objašnjavate mali odziv na konkurs za učešće na salonu?
Odavno postoje ostrašćene kritike salona kojima se zahteva konkurs. I, kad smo ove godine dali priliku svima da konkurišu, javilo ih se stotinak. Među njima nisu svi bili profesionalci. Očekivala sam da ćemo imati problema kako da od obilja pretendenata odaberemo broj radova koje je moguće smestiti u galeriju Ulusa, ali se ispostavilo da nam to nije problem. Ništa zato, dobili smo malu ali lepu izložbu desetak učesnika.
Radove po svom izboru rasporedili ste u tri prostora. Na osnovu čega?
Pravljene su male suvisle celine, spajani su radovi koji korespondiraju međusobno, ne kao medij, nego kao ideja. Na primer, u galeriji Zvono složeni su serija printova Vuka Veličkovića, kolaži Branke Kuzmanović i video rad i skulptura Gabrijela Glida.
Odlučili ste se za mlađe autore.
Radovi za Oktobarski salon se biraju iz tekuće ponude, a na njoj ima više mladih. Očigledno su aktivniji pa je i težište na njima.
„VREME„: Kakvo viđenje ovogodišnje produkcije sugerišete svojim izborom?
DRAGANA PALAVESTRA: Pokušala sam da različitim pristupima pokažem da se u primenjenoj umetnosti više ne vidi samo nešto upotrebno i funkcionalno već da ona govori novim izrazima, izrazima drugih medija, ali da istovremeno zadržava svoje jasno prepoznatljive osnovne elemente. Te nove tendencije su očigledne, naročito kod mlađih autora, pa oni zato preovladavaju u mom izboru. Koliko i u čemu se razlikuju, najbolje se vidi kada se njihovi radovi uporede na retrospektivi u Muzeju primenjene umetnosti. Taj deo izložbe naslovljen je „Od narodne radinosti do digitalne radosti“.
Kako ste kreirali postavku radova aktuelne umetnosti?
U galeriji Progres je izbor mlađe i srednje generacije, uz jednu neobičnost: svi radovi su crno-beli. Time je dobijena smirena celina radova koji su možda malo tradicionalni, ali su avangardni u pokušaju da pokažu novu tendenciju primene likovnog jezika. Protivteža ove izložbe je u Galeriji jugoslovenske umetnosti. Tu su dela kojima dominira maštovitost, koloristika, nove tehnološke mogućnosti. Preovlađuje grafički dizajn, strip, kompjuterska animacija. Treći segment „Aktuelnosti“ je u galeriji Žad, koja je još u formiranju, tu je arhitektonska instalacija Ivana Kucine „Mrtvi grad“, rad za koji je posmatrač veoma važan deo priče o teskobnom okruženju. Na izložbi radova s konkursa samo su tri autorke – Nives Pavlović-Vuković s prostornom tapiserijom, Ljubica Jocić s tri keramike i Gordana Stevović s tri kostima, skulpturalna objekta. Njihovi radovi su u istom tonu jer sam se u svakom prostoru pridržavala tonskog jedinstva. Eto to je moje predstavljanje na salonu.
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Ksenija Radulović:
Otvaranje granica – stručna recepcija Bitefa u Srbiji;
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 2023.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
