Nakon četvorogodišnjeg renoviranja opet je otvorena Biblioteka Foldžer u Vašingtonu, pa su sada prvi put izloženi njihovi najvredniji eksponati – retke knjige
Verovali ili ne, najveća kolekcija dela Vilijema Šekspira na svetu, Biblioteka Foldžer, nalazi se u Vašingtonu.
Osnovali su je naftni magnat Henri i njegova supruga Emili Foldžer, koji su krajem 19. veka počeli da prikupljaju izdanja Šekspirovih dela i knjiga o njemu, i zatim 1932. godine otvorili biblioteku na Kapitol hilu blizu američkog Kongresa i zgrade Vrhovnog suda.
Danas jer u Biblioteci Foldžer je oko 60.000 rukopisa, 90.000 grafičkih ilustracija i oko 280.000 štampanih izdanja.
Nakon četvorogodišnjeg renoviranja, Šekspirova biblioteka je opet dostupna za javnost. Kako je rekla za Glas Amerike Pegi O’Brajen, biblioteka sada ima više od hiljadu kvadratnih metara izložbenog prostora, što je ogromna stvar za nas, i imamo prostor koji nam omogućava da prikažemo retke knjige koje ranije nismo mogli da izložimo.“
Prvo izdanje Sabranih dela je najveće blago Foldžer bliblioteke. To je prva objavljena zbirka Šekspirovih drama koja potiče iz 1623. godine. Na svetu danas postoji samo 230 kopija. Pet se čuva u Britanskoj biblioteci u Londonu. Foldžer biblioteka ima 82 kopije.
Pored tih retkih izdanja izložena je i rekonstruisana štamparska presa iz 17. veka, kao i predmeti iz Šekspirovog života, i oni koji se odnose na njegov uticaj na svetsku kulturu – od portreta kraljice Elizabete do razglednice na kojoj je Ajra Eldridž, prvi crni glumac koji je igrao Otela, u Engleskoj sredinom 19. veka.
Izložba takođe sadrži prvo izdanje verovatno najslavnije zabranjene knjige iz 17. veka – Dijalog o dva glavna sistema sveta, čuvenog astronoma Galilea Galileja, sa potpisom autora.
Tu je i prvo komercijalno izdanje Vini Pua, sa potpisom autora Alana Milna, kao i rukopis Žila Verna za naučnofantastični klasik Put u središte zemlje.
U Foldžer biblioteci se takođe nalazi Elizabetansko pozorište, koje će ovu jesenju sezonu otvoriti tragedijom Romeo i Julija.
Izvor: VoA
Prema saznanjima „Vremena“, na sastanku u utorak većina beogradskih pozorišta je glasala za obustavu rada. Njihove kolege iz drugih gradova će se izjasniti do četvrtka kada se očekuje i konačna odluka
Očekuje se da će predstavnici pozorišta i predsedništvo Udruženja dramskih umetnika sutra odlučiti da li i na koji način obustaviti rad
Udruženje likovnih umetnika i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije pridružili su se zahtevu studenata Univerziteta umetnosti da obustave sve javne programe. Svoje resurse stavljaju na raspolaganje studentima
I reditelji traže od RTS-a da ne emituje njihove filmove. RTS, međutim, nije u zakonskoj obavezi da im udovolji. Isto važi i za scenariste, koji su ranije zahtevali isto to
Beogradska pozorišta se dogovaraju o obustavi rada, umetnici, dobitnici Politikine nagrade poručuju ovoj kući – nemojte nas terati da vraćamo nagrade, scenaristi traže od RTS-a da ne emituje njihova dela....
Šta znače pretnje Aleksandra Vučića upotrebom državne prisile? Zapravo ništa, dok zaista ne bude pokušao da ih ostvari
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
