Ovogodišnji Beogradski internacionalni teatarski festival apsolutno se izdvaja u odnosu na sva njegova skorašnja izdanja. Drugim rečima, ovo će biti najbitefovskiji Bitef u poslednjih desetak godina, tako da će gledaoci sa nešto konzervativnijim ukusom malo šta moći za sebe da pronađu
Pored slogana koji se menja svake godine, Bitef ima i svoj stalni moto – „nove pozorišne tendencije“. Ovaj moto je u potpunosti bio prikladan u doba nastanka Bitefa, u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka, kada su još mogle da se prepoznaju i relativno pregledno definišu različite tendencije u pozorištu istorijske avangarde. Danas sintagma „nove pozorišne tendencije“ zvuči nekako retro, pošto su i pojmovi „nove“ i „tendencije“ postali diskutabilni, jer se gotovo sve značajne teatarske pojave posmatraju u estetičkom koordinantnom sistemu koji same postavljaju. Zato bi danas bilo prikladnije da se ono pozorište koje Bitef želi da promoviše odredi kao „radikalne teatarske prakse“, ili nešto slično tome.
A, ako ćemo o radikalnosti, onda se odmah mora istaći da se u tom pogledu 39. Bitef apsolutno izdvaja u odnosu na sva skorašnja svoja izdanja. Drugim rečima, ovo će biti najbitefovskiji Bitef u poslednjih desetak godina, tako da će gledaoci sa nešto konzervativnijim ukusom malo šta moći za sebe da pronađu. Pre svega, u ovogodišnjem programu dominiraju predstave iz oblasti savremenog plesa, tako da smo, valjda, jednom za svagda raščistili s tom neshvatljivo konzervativnom dilemom da li je „baletu“ – kako ovu teatarsku formu još uvek zovu neki naši kritičari – mesto na Bitefu ili ne. Od plesnih predstava, sigurno se izdvajaju, bar po renomeu svojih autora, Just for Show i Jednom. Prvu izvodi čuvena britanska trupa „fizičkog teatra“ (kako se sami definišu) DV8 – jedan od onih nedostajućih bisera u Bitefovoj kolekciji koji čekamo već godinama; koreograf i izvođač druge predstave je An Tereza de Kirsmaker, koja je novo ime za našu publiku, mada je reč o vodećoj figuri nove generacije flamanskog savremenog plesa.
Međutim, „radikalne teatarske prakse“ne svode se samo na predstave iz oblasti savremenog plesa; ova sintagma određuje i rad dvojice, verovatno, najekskluzivnijih i najprestižnijih reditelja na 39. Bitefu – Hajnera Gebelsa i Renea Poleša. Gebelsovo delo, za koje je dobio i evropsku pozorišnu nagradu u Taormini, teško može da se odredi, ono spada u neku „graničnu oblast“ savremenog teatra; na osnovu jedne njegove predstave koju sam video, mogao bih da ovaj rad, krajnje ovlaš, odredim kao hiperkonceptualan, hermetičan, eklektičan u svom spajanju muzičkih i pozorišnih formi. Predstavu Pablo u Plusfilijali (o njoj smo u „Vremenu“ već pisali) nemačkog pisca i reditelja Renea Poleša karakteriše, takođe, veoma radikalna pozorišna forma. Tekst spaja potpuno divergentne teme (privredno-finansijske i emotivno-seksualne); razgrađuje se dramska struktura, a posebno koncept lika; ističe se izvođačeva personalnost, video se koristi na originalan način (prenosi se radnja koja se dešava u unutrašnjosti dekora), ostvaruje se društveni angažman, ali bez ikakve oporosti i cinizma…
Od značajnih autorskih imena koja su nova za našu publiku, trebalo bi još izdvojiti Alvisa Hermanisa sa predstavom Dug život (Riga, Letonija), koja dolazi s vrlo dobrim referencama, i slovenačkog reditelja Diega de Breu sa postavkom drame Edvard II Kristofera Marloua, tragedije o kralju čija je vladarska slabost posledica ljubavi prema njegovom štićeniku Gavestonu. Projektom Edvard II nastavlja se dobra praksa, započeta prošle godine, da Bitef ima i vlastitu produkciju (koproducent je, ovoga puta, Slovensko narodno gledališče iz Ljubljane)… Poslednje, ali ne i najmanje važno, na 39. Bitefu imaćemo priliku da vidimo novo delo starog poznanika, Euđenija Barbe; reč je o predstavi Andersenov san koja je, sudeći bar po naslovu, bila glavna inspiracija Jovanu Ćirilovu za slogan ovogodišnjeg festivala – Na tragu bajke i antibajke.
Sudeći po najavljenom repertoaru i manifestacijama Pratećeg programa Bitefa, poslednje sedmice septembra u gradu će se jasno osetiti da je pozorišni festival u toku.
Deset takmičarskih predstava (iz Izraela, Švajcarske, Slovenije, Belgije, Francuske, Nemačke, Engleske, dve domaće i dve koprodukcije naših i slovenačkih pozorišta) objedinjene su temom „Na tragu bajke i antibajke“ osmišljenom povodom svetske proslave dvestagodišnjice rođenja Hansa Kristijana Andersena. Namera selektora Jovana Ćirilova bila je da ovim izborom publici pokaže suštinski presek novih evropskih tendencija.
Novi direktor Bitefa Nikita Milivojević i njegovi saradnici pronašli su u nezvaničnom delu festivala veliki prostor za brojne dodatne prateće programe, pa će u Beogradu svakodnevno, od 16. do 29. septembra, osim takmičarskog programa, na raznim prostorima biti još po nekoliko bitefovskih događaja.
Prvi put u istoriji Bitefa organizovan je program kolokvijalno nazvan „Bitef za strance“ a zvanično „Show case“ – gostima Festivala ponuđene su predstave našeg pozorišnog repertoara rađene pod uticajem Bitefa. Selektor ovog programa Anja Suša izabrala je 11 predstava nekonvencionalnog promišljanja prikazanih na Belefu, na redovnom beogradskom repertoaru i predstave iz Vranja (Zona Zamfirova), Užica (Ko se boji Virdžinije Vulf) i novosadskog Ujvideki Sinhaza (Medeas cirkles). Druga novina Pratećeg programa ovogodišnjeg Bitefa u odnosu na prethodne su premijere Bitef teatra. Predviđene su tri: Budite ledi jedan dan Maje Pelević, Fake porno Milene Bogavac i Senke Ivane Ašković.
„Bitef na filmu“, od ranije afirmisani deo Pratećeg programa koji se održava u Jugoslovenskoj kinoteci, nazvan je „Hans Kristijan Andersen“. Selektor Vera Konjović uvrstila je i jugoslovenske filmove: nekad zabranjeni Carevo novo ruho Babaje i Sreća dolazi u devet Nikole Tanhofera. Program „Bitef polifonija“ održavaće se u Domu omladine, Školigrici i na gradskim ulicama. Glumačku radionicu „Mihail Čehov“ vodiće njen direktor Skot Filding (nama poznat kao saradnik reditelja na predstavi Kralj Lir u Ateljeu 212) a ilustrovaće je predstava Blato zagrebačke grupe Etra. Baletsku radionicu „Pepeljugine cipelice“ vodiće Suzan Linke, Kristina Kono i Miloš Sofrenović. Zakazana su dva međunarodna simpozijuma, „Artivizam sad“ i „Kontrolisana iluzija svetlosti i senke“, i izložba „Pozorište od papira“.
Najnekonvencionalniji deo Bitefa je program „Posle deset“: zabava i druženje sa učesnicima i predstavljanje njihovih zemalja.
Sonja Ćirić
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Nagradu „Pavle Vasić“ dobila je Una Popović za tekst u monografiji „Goranka Matić“
Do kraja marta a od početka godine, biće deset jubilarnih izvođenja pozorišnih predstava. Od toga u dve glumi Voja Brajović, a tri su u „Zvezdara teatru“
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
