Ovogodišnji Beogradski internacionalni teatarski festival apsolutno se izdvaja u odnosu na sva njegova skorašnja izdanja. Drugim rečima, ovo će biti najbitefovskiji Bitef u poslednjih desetak godina, tako da će gledaoci sa nešto konzervativnijim ukusom malo šta moći za sebe da pronađu
Pored slogana koji se menja svake godine, Bitef ima i svoj stalni moto – „nove pozorišne tendencije“. Ovaj moto je u potpunosti bio prikladan u doba nastanka Bitefa, u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka, kada su još mogle da se prepoznaju i relativno pregledno definišu različite tendencije u pozorištu istorijske avangarde. Danas sintagma „nove pozorišne tendencije“ zvuči nekako retro, pošto su i pojmovi „nove“ i „tendencije“ postali diskutabilni, jer se gotovo sve značajne teatarske pojave posmatraju u estetičkom koordinantnom sistemu koji same postavljaju. Zato bi danas bilo prikladnije da se ono pozorište koje Bitef želi da promoviše odredi kao „radikalne teatarske prakse“, ili nešto slično tome.
A, ako ćemo o radikalnosti, onda se odmah mora istaći da se u tom pogledu 39. Bitef apsolutno izdvaja u odnosu na sva skorašnja svoja izdanja. Drugim rečima, ovo će biti najbitefovskiji Bitef u poslednjih desetak godina, tako da će gledaoci sa nešto konzervativnijim ukusom malo šta moći za sebe da pronađu. Pre svega, u ovogodišnjem programu dominiraju predstave iz oblasti savremenog plesa, tako da smo, valjda, jednom za svagda raščistili s tom neshvatljivo konzervativnom dilemom da li je „baletu“ – kako ovu teatarsku formu još uvek zovu neki naši kritičari – mesto na Bitefu ili ne. Od plesnih predstava, sigurno se izdvajaju, bar po renomeu svojih autora, Just for Show i Jednom. Prvu izvodi čuvena britanska trupa „fizičkog teatra“ (kako se sami definišu) DV8 – jedan od onih nedostajućih bisera u Bitefovoj kolekciji koji čekamo već godinama; koreograf i izvođač druge predstave je An Tereza de Kirsmaker, koja je novo ime za našu publiku, mada je reč o vodećoj figuri nove generacije flamanskog savremenog plesa.
Međutim, „radikalne teatarske prakse“ne svode se samo na predstave iz oblasti savremenog plesa; ova sintagma određuje i rad dvojice, verovatno, najekskluzivnijih i najprestižnijih reditelja na 39. Bitefu – Hajnera Gebelsa i Renea Poleša. Gebelsovo delo, za koje je dobio i evropsku pozorišnu nagradu u Taormini, teško može da se odredi, ono spada u neku „graničnu oblast“ savremenog teatra; na osnovu jedne njegove predstave koju sam video, mogao bih da ovaj rad, krajnje ovlaš, odredim kao hiperkonceptualan, hermetičan, eklektičan u svom spajanju muzičkih i pozorišnih formi. Predstavu Pablo u Plusfilijali (o njoj smo u „Vremenu“ već pisali) nemačkog pisca i reditelja Renea Poleša karakteriše, takođe, veoma radikalna pozorišna forma. Tekst spaja potpuno divergentne teme (privredno-finansijske i emotivno-seksualne); razgrađuje se dramska struktura, a posebno koncept lika; ističe se izvođačeva personalnost, video se koristi na originalan način (prenosi se radnja koja se dešava u unutrašnjosti dekora), ostvaruje se društveni angažman, ali bez ikakve oporosti i cinizma…
Od značajnih autorskih imena koja su nova za našu publiku, trebalo bi još izdvojiti Alvisa Hermanisa sa predstavom Dug život (Riga, Letonija), koja dolazi s vrlo dobrim referencama, i slovenačkog reditelja Diega de Breu sa postavkom drame Edvard II Kristofera Marloua, tragedije o kralju čija je vladarska slabost posledica ljubavi prema njegovom štićeniku Gavestonu. Projektom Edvard II nastavlja se dobra praksa, započeta prošle godine, da Bitef ima i vlastitu produkciju (koproducent je, ovoga puta, Slovensko narodno gledališče iz Ljubljane)… Poslednje, ali ne i najmanje važno, na 39. Bitefu imaćemo priliku da vidimo novo delo starog poznanika, Euđenija Barbe; reč je o predstavi Andersenov san koja je, sudeći bar po naslovu, bila glavna inspiracija Jovanu Ćirilovu za slogan ovogodišnjeg festivala – Na tragu bajke i antibajke.
Sudeći po najavljenom repertoaru i manifestacijama Pratećeg programa Bitefa, poslednje sedmice septembra u gradu će se jasno osetiti da je pozorišni festival u toku.
Deset takmičarskih predstava (iz Izraela, Švajcarske, Slovenije, Belgije, Francuske, Nemačke, Engleske, dve domaće i dve koprodukcije naših i slovenačkih pozorišta) objedinjene su temom „Na tragu bajke i antibajke“ osmišljenom povodom svetske proslave dvestagodišnjice rođenja Hansa Kristijana Andersena. Namera selektora Jovana Ćirilova bila je da ovim izborom publici pokaže suštinski presek novih evropskih tendencija.
Novi direktor Bitefa Nikita Milivojević i njegovi saradnici pronašli su u nezvaničnom delu festivala veliki prostor za brojne dodatne prateće programe, pa će u Beogradu svakodnevno, od 16. do 29. septembra, osim takmičarskog programa, na raznim prostorima biti još po nekoliko bitefovskih događaja.
Prvi put u istoriji Bitefa organizovan je program kolokvijalno nazvan „Bitef za strance“ a zvanično „Show case“ – gostima Festivala ponuđene su predstave našeg pozorišnog repertoara rađene pod uticajem Bitefa. Selektor ovog programa Anja Suša izabrala je 11 predstava nekonvencionalnog promišljanja prikazanih na Belefu, na redovnom beogradskom repertoaru i predstave iz Vranja (Zona Zamfirova), Užica (Ko se boji Virdžinije Vulf) i novosadskog Ujvideki Sinhaza (Medeas cirkles). Druga novina Pratećeg programa ovogodišnjeg Bitefa u odnosu na prethodne su premijere Bitef teatra. Predviđene su tri: Budite ledi jedan dan Maje Pelević, Fake porno Milene Bogavac i Senke Ivane Ašković.
„Bitef na filmu“, od ranije afirmisani deo Pratećeg programa koji se održava u Jugoslovenskoj kinoteci, nazvan je „Hans Kristijan Andersen“. Selektor Vera Konjović uvrstila je i jugoslovenske filmove: nekad zabranjeni Carevo novo ruho Babaje i Sreća dolazi u devet Nikole Tanhofera. Program „Bitef polifonija“ održavaće se u Domu omladine, Školigrici i na gradskim ulicama. Glumačku radionicu „Mihail Čehov“ vodiće njen direktor Skot Filding (nama poznat kao saradnik reditelja na predstavi Kralj Lir u Ateljeu 212) a ilustrovaće je predstava Blato zagrebačke grupe Etra. Baletsku radionicu „Pepeljugine cipelice“ vodiće Suzan Linke, Kristina Kono i Miloš Sofrenović. Zakazana su dva međunarodna simpozijuma, „Artivizam sad“ i „Kontrolisana iluzija svetlosti i senke“, i izložba „Pozorište od papira“.
Najnekonvencionalniji deo Bitefa je program „Posle deset“: zabava i druženje sa učesnicima i predstavljanje njihovih zemalja.
Sonja Ćirić
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
