Oktobar je bolji termin za Fest, kraj leta treba iskoristiti za nacionalni festival, a i bolje je imati manje filmskih konkursa kako bi filmovi dobijali veći početni kapital, najavio je Ivan Karl
Ovogodišnji Fest će početi 23. februara i trajaće do 3. marta – odlučio je Odbor ovog najvećeg međunarodnog filmskog festivala u Srbiji. Pa ipak, ne treba se začuditi ako bude drugačije.
Jer, Ivan Karl v.d. direktora Filmskog centra Srbije, pred kraj prošle godine govoreći o planovima u ovoj, podsetio je na svoj predlog još iz vremena dok je bio sekretar Beograda za kulturu, da Fest treba pomeriti za oktobar.
„Fest bi tada imao aktraktivniji, jači i povoljniji program. Ako mislimo da Fest bude konkurentan, atraktivan i da trči trku sa mnogim festivalima u okruženju, trebalo bi razmišljati o promeni termina, pre ili kasnije – kazao je i pojasnio da se oktobar poklapa sa sezonom u Holivudu i našim premijernim filmovima, da su naslovi s Kanskog festivala još aktuelni, a naročito oni s Venecije koja se završava u septembru.
„Kad vam neko čuva film iz Kana ili Venecije šest ili osam meseci do Festa, cena raste, a efekat ne mora da bude u rangu sa cenom, jer je publika taj film već mogla negde da pogleda na platformi.“
Najavio je i potrebu za novim filmskim festivalom. Po njemu, iako već ima mnogo festivala, Srbiji nedostaje onaj – nacionalni.
„Nacionalni festival bi na početku ili kraju leta trebalo da bude godišnji presek nacionalne kinematografije sa dodelom nagrada u svim važnim kategorijama. Sada smo na putu ka tome“, smatra Karl.
I, kao treću promenu po srpsku kinematografiju u ovoj godini, najavio je manje konkursa za nove filmove.
„U prošlosti je konkursa bilo malo više nego što treba“, rekao je i
apelovano na komisije koje se bave analizom projekata da koliko god je moguće biraju manji broj filmova sa većom podrškom.
„Danas ako neki projekat dobije 20 miliona dinara, to jesu veliki novci, ali nisu dovoljni da taj film bude snimljen. Mislim da je bolje da manje projekata dobije više sredstava, jer je to garancija da budu snimljeni.“
„U proseku 40 miliona po filmu dobar je početni kapital.“
Karl je ocenio da je za Srbiju, imajući u vidu broj bioskopa i navike gledalaca, optimalan broj deset do 12 snimljenih domaćih filmova godišnje, uz prosečan broj od oko 100.000 prodatih ulaznica po naslovu, odnosno oko milion do 1.200.000 gledalaca. Napomenuo je da se domaći veliki hitovi, „mega filmovi sa milionskom posetom“, dešavaju jednom u 20 godina. Podsetio je da je „Tesna koža“ 1982. imala preko milion gledalaca, a sličan broj je postigla dve decenije kasnije „Zona Zamfirova“, uz nedavni uspeh „Tome“.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
