Najavljen je nov termin Festa, manje filmskih konkursa i nacionalni festival

Ovogodišnji Fest će početi 23. februara i trajaće do 3. marta – odlučio je Odbor ovog najvećeg međunarodnog filmskog festivala u Srbiji. Pa ipak, ne treba se začuditi ako bude drugačije.

Jer, Ivan Karl v.d. direktora Filmskog centra Srbije, pred kraj prošle godine govoreći o planovima u ovoj, podsetio je na svoj predlog još iz vremena dok je bio sekretar Beograda za kulturu, da Fest treba pomeriti za oktobar.

„Fest bi tada imao aktraktivniji, jači i povoljniji program. Ako mislimo da Fest bude konkurentan, atraktivan i da trči trku sa mnogim festivalima u okruženju, trebalo bi razmišljati o promeni termina, pre ili kasnije – kazao je i pojasnio da se oktobar poklapa sa sezonom u Holivudu i našim premijernim filmovima, da su naslovi s Kanskog festivala još aktuelni, a naročito oni s Venecije koja se završava u septembru.

„Kad vam neko čuva film iz Kana ili Venecije šest ili osam meseci do Festa, cena raste, a efekat ne mora da bude u rangu sa cenom, jer je publika taj film već mogla negde da pogleda na platformi.“

Najavio je i potrebu za novim filmskim festivalom. Po njemu, iako već ima mnogo festivala, Srbiji nedostaje onaj – nacionalni.

„Nacionalni festival bi na početku ili kraju leta trebalo da bude godišnji presek nacionalne kinematografije sa dodelom nagrada u svim važnim kategorijama. Sada smo na putu ka tome“, smatra Karl.

I, kao treću promenu po srpsku kinematografiju u ovoj godini, najavio je manje konkursa za nove filmove.

„U prošlosti je konkursa bilo malo više nego što treba“, rekao je i

apelovano na komisije koje se bave analizom projekata da koliko god je moguće biraju manji broj filmova sa većom podrškom.

„Danas ako neki projekat dobije 20 miliona dinara, to jesu veliki novci, ali nisu dovoljni da taj film bude snimljen. Mislim da je bolje da manje projekata dobije više sredstava, jer je to garancija da budu snimljeni.“

„U proseku 40 miliona po filmu dobar je početni kapital.“

Karl je ocenio da je za Srbiju, imajući u vidu broj bioskopa i navike gledalaca, optimalan broj deset do 12 snimljenih domaćih filmova godišnje, uz prosečan broj od oko 100.000 prodatih ulaznica po naslovu, odnosno oko milion do 1.200.000 gledalaca. Napomenuo je da se domaći veliki hitovi, „mega filmovi sa milionskom posetom“, dešavaju jednom u 20 godina. Podsetio je da je „Tesna koža“ 1982. imala preko milion gledalaca, a sličan broj je postigla dve decenije kasnije „Zona Zamfirova“, uz nedavni uspeh „Tome“.