Nakon 39 godina čekanja, otvoren je Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića na dan Rastkovog rođenja, za odabrane medije
Juče je, 15. maja, nakon 39 godina, otvoren Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović, koji je deo Narodnog muzeja Srbije. Otvaranje je uptriličeno na dan rođenja Rastka Petrovića „čime se Narodni muzej Srbije i Ministarstvo kulture pridružuju praksi istorijske tačnosti i doslednosti u predstavljanju ličnosti od nacionalnog značaja“, rekao je ministar Nikola Selaković otvarajući Muzej.
Svečanost je bila zatvorenog tipa, barem za većinu medija. Špekuliše se da je svemu kriv Generalštab, odnosno pitanja s njim u vezi koja bi ministru eventualno mogli da postave novinari.
Ministar Selaković je podsetio da je „u ovoj kući, na adresi Ljubomira Stojanovića 25, u srcu beogradske Profesorske kolonije, živela Ljubica Luković, čuvar porodičnog nasleđa porodice Petrović koja je zaveštala svoju kuću Narodnom muzeju sa željom da ona postane dom sećanja na Nadeždu i Rastka. Iako je muzej otvoren 1977. godine, uslovi nisu dozvoljavali dugotrajno očuvanje zbirke. Od 1986. godine do danas, ova kuća je bila zatvorena ali nikada zaboravljena“.
Tematski koncept stalne postavke povezuje izgled i duh porodičnog doma i muzejskog prostora.
Prema rečima Bojane Borić Brešković, direktorke Narodnog muzeja Srbije, stalna postavka Spomen-muzeja „napravljena je u čast najmlađeg Petrovića, Rastka – pisca, strastvenog kolekcionara, diplomate i putopisca, renesansnog čoveka modernog doba, i njegove sestre Nadežde, predvodnice naše moderne likovne umetnosti, prve žene“ srpske fotografije, humaniste, aktivnog učesnika kulturnog i društvenog života tokom prvih, burnih decenija 20. veka.“
Borić-Brešković je objasnila da „ova važna kuća sećanja oživljava izuzetna umetnička dela Nadežde Petrović i neobjavljenu rukopisnu građu, kolekcionarske i upotrebne predmete, crteže i retka pisma Rastka Petrovića, koja svedoče o njegovoj dubokoj povezanosti sa evropskim kulturnim centrima, ali i geografskim tačkama od Afrike do Severne Amerike.“
Prilikom jučerašnjeg otvaranja naglašeno je da je izabran dan Rastkovog rođendana po Gregorijanskom kalendaru.
Izvor: Večernje novosti
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
