Srbija tradicionalno, ni ove godine nema svoj štand na Sajmu u Bolonji, najvećem svetskom sajmu knjiga za decu. Njeno izdavaštvo predstavljaju samoinicijativno, „Kreativni centar“, „Laguna“ i „Pčelica“
Danas je otvoren 62. Međunarodni sajam knjiga za decu u Bolonji, na kome se predstavlja više od 1400 izlagača oko stotinu zemalja iz celog sveta.
Srbija nema svoj štand na ovom najvećem međunarodnom sajmu knjiga za decu. Samoinicijativno i samostalno (čitaj: bez pomoći države) na Sajmu u Bolonji iz Srbije učestvuje „Kreativni centar“ još od 2000, „Pčelica“, a od prošle godine i „Laguna“.
Kreativni centar
Ljiljana Marinković, direktorka Kreativnog centra ističe da redovno izlažu i na sajmovima knjiga u Bolonji i u Frankfurtu.
„To su veliki poslovni sajmovi na kojima možete da vidite sve što se u svetu izdaje za decu. Mogu reći da se u tom mnoštvu izdavača naša kuća dosta dobro snalazi – svakako nismo najveći, ali smo prepoznatljivi. Jezik dobrih ideja i dobrih ilustracija je univerzalan. Za trideset pet godina rada više od stotinu knjiga Kreativnog centra prevedeno je na preko trideset jezika i objavljeno u više od šezdeset zemalja“.
„Kreativni centar“ će kolegama na Sajmu knjiga u Bolonji predstaviti, između ostalih, i šest nagrađivanih romana objavljenih i na engleskom jeziku, u prevodu Nataše Srdić: Petra je stvarno otišla i Crna ptica Aleksandre Jovanović, Leto kada sam naučila da letim i Sve je u redu Jasminke Petrović, Lovac na maslačke Vesne Aleksić i Sve što (ni)sam želela Dragane Mladenović.
Laguna
„Laguna“ svoju produkciju na ovogodišnjem Sajmu u Bolonji „predstavlja u kolaboraciji sa inostranim partnerom Books Everywhere u hali u kojoj su pretežno engleski izdavači za decu, tako da imamo značajnu poziciju odmah pored poznatog svetskog izdavača Bloomsbury“, rekla je za portal „Vremena“ Nevena Milojević, književni agent „Lagune“.
Ona dodaje da je „nastup ’Lagune’ u Bolonji važan projekat koji povećava vidljivost srpskih pisaca na svetskom tržištu i njihovu interakciju sa novim čitaocima.“
Od naslova kojima se ovaj izdavač predstavlja, Nevena Milojević izdvaja nekoliko koji su već prvog dana izazvali interesovanje prisutnih u Bolonji. Kaže da su Urnebesna fizika, Urnebesna hemija, Urnebesna matematika, Urnebesna istorija i Urnebesna biologija privukli pažnju „stranim agentima zato što su u ovim knjigama snage udružili pisci i naučnici kako bi deci približili ove oblasti na zabavan i edukativan način“.
Zatim, „veliko je interesovanje i za slikovnice iz serijala Singi Lumba, našeg poznatog dizajnera Slavimira Stojanovića Futra, a na dobar prijem su naišle i knjige Tamare Lujak Rečnik slovenske mitologije (priče i legende) i Rečnik srpskih mitoloških bića (priče i legende), rekla je Milojević.
Pčelica
Iz „Pčelice“ navode da u Bolonji predstavljaju veliki broj novih naslova: dva stripa o labradorima Arčiju i Dori, ilustrovanu knjigu Hačiko: priča o vernosti, dva nova naslova iz edicije Bajke i mitovi naroda sveta: Šeherezada i Romul i Rem, i mnoge ilustrovane knjige.
A naročito izdvajaju biografsku knjigu o Hansu Kristijanu Andersenu iz edicije Male knjige o velikim ljudima, kojoj će biti posvećena posebna pažnja jer se ove godine navršava 220 godina od rođenja i 150 godina od smrti velikog danskog pisca bajki Hansa Kristijana Andersena, čiji se datum rođenja, 2. april, obeležava kao Međunarodni dan knjige za decu.
Da ponovimo: pomenuti izdavači predstavljaju svoju produkciju, ali su pre svega primer izdavaštva za decu iz Srbije iako ih ona ne sufinansira.
„Lavirint devedesetih“ je naziv izložbe koja je stalna, pa je prostor u centru Beograda gde je postavljena već nazvan "Muzej devedesetih". Njeni autori pozivaju na preispitivanje: da li smo još uvek zarobljeni u deceniji koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima
Ne bežeći od bluza već ga šireći i obogaćujući srodnim muzičkim izrazima, Katarina Pejak je kreativno na liniji koja se pruža od Nine Simon ka Nori Džouns, sada već kao kantautorka koja s lakoćom barata korenitim stilovima popularne muzike
U vreme kad država od kulture oduzima i ono malo novca koje joj je dodelila, ministar Nikola Selaković najavljuje osnivanje Festivala patriotske pesme
„Duboko je cinično gledati filmove o ljubavi i braku dok Izrael intenzivno sprovodi genocid nad palestinskim stanovništvom“, piše u apelu kojim je traženo da se otkažu Dani izraelskog filma
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
