Srbija tradicionalno, ni ove godine nema svoj štand na Sajmu u Bolonji, najvećem svetskom sajmu knjiga za decu. Njeno izdavaštvo predstavljaju samoinicijativno, „Kreativni centar“, „Laguna“ i „Pčelica“
Danas je otvoren 62. Međunarodni sajam knjiga za decu u Bolonji, na kome se predstavlja više od 1400 izlagača oko stotinu zemalja iz celog sveta.
Srbija nema svoj štand na ovom najvećem međunarodnom sajmu knjiga za decu. Samoinicijativno i samostalno (čitaj: bez pomoći države) na Sajmu u Bolonji iz Srbije učestvuje „Kreativni centar“ još od 2000, „Pčelica“, a od prošle godine i „Laguna“.
Kreativni centar
Ljiljana Marinković, direktorka Kreativnog centra ističe da redovno izlažu i na sajmovima knjiga u Bolonji i u Frankfurtu.
„To su veliki poslovni sajmovi na kojima možete da vidite sve što se u svetu izdaje za decu. Mogu reći da se u tom mnoštvu izdavača naša kuća dosta dobro snalazi – svakako nismo najveći, ali smo prepoznatljivi. Jezik dobrih ideja i dobrih ilustracija je univerzalan. Za trideset pet godina rada više od stotinu knjiga Kreativnog centra prevedeno je na preko trideset jezika i objavljeno u više od šezdeset zemalja“.
„Kreativni centar“ će kolegama na Sajmu knjiga u Bolonji predstaviti, između ostalih, i šest nagrađivanih romana objavljenih i na engleskom jeziku, u prevodu Nataše Srdić: Petra je stvarno otišla i Crna ptica Aleksandre Jovanović, Leto kada sam naučila da letim i Sve je u redu Jasminke Petrović, Lovac na maslačke Vesne Aleksić i Sve što (ni)sam želela Dragane Mladenović.
Laguna
„Laguna“ svoju produkciju na ovogodišnjem Sajmu u Bolonji „predstavlja u kolaboraciji sa inostranim partnerom Books Everywhere u hali u kojoj su pretežno engleski izdavači za decu, tako da imamo značajnu poziciju odmah pored poznatog svetskog izdavača Bloomsbury“, rekla je za portal „Vremena“ Nevena Milojević, književni agent „Lagune“.
Ona dodaje da je „nastup ’Lagune’ u Bolonji važan projekat koji povećava vidljivost srpskih pisaca na svetskom tržištu i njihovu interakciju sa novim čitaocima.“
Od naslova kojima se ovaj izdavač predstavlja, Nevena Milojević izdvaja nekoliko koji su već prvog dana izazvali interesovanje prisutnih u Bolonji. Kaže da su Urnebesna fizika, Urnebesna hemija, Urnebesna matematika, Urnebesna istorija i Urnebesna biologija privukli pažnju „stranim agentima zato što su u ovim knjigama snage udružili pisci i naučnici kako bi deci približili ove oblasti na zabavan i edukativan način“.
Zatim, „veliko je interesovanje i za slikovnice iz serijala Singi Lumba, našeg poznatog dizajnera Slavimira Stojanovića Futra, a na dobar prijem su naišle i knjige Tamare Lujak Rečnik slovenske mitologije (priče i legende) i Rečnik srpskih mitoloških bića (priče i legende), rekla je Milojević.
Pčelica
Iz „Pčelice“ navode da u Bolonji predstavljaju veliki broj novih naslova: dva stripa o labradorima Arčiju i Dori, ilustrovanu knjigu Hačiko: priča o vernosti, dva nova naslova iz edicije Bajke i mitovi naroda sveta: Šeherezada i Romul i Rem, i mnoge ilustrovane knjige.
A naročito izdvajaju biografsku knjigu o Hansu Kristijanu Andersenu iz edicije Male knjige o velikim ljudima, kojoj će biti posvećena posebna pažnja jer se ove godine navršava 220 godina od rođenja i 150 godina od smrti velikog danskog pisca bajki Hansa Kristijana Andersena, čiji se datum rođenja, 2. april, obeležava kao Međunarodni dan knjige za decu.
Da ponovimo: pomenuti izdavači predstavljaju svoju produkciju, ali su pre svega primer izdavaštva za decu iz Srbije iako ih ona ne sufinansira.
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari
Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
