Na početku filma – gusta magla negde u Atlantskom okeanu blizu obala Brazila; na kraju – Očenaš nad telima mrtvih mornara ušivenim u pogrebne vreće, negde u Tihom okeanu blizu Galapagosa. Između je jednostavna – kao što i treba da bude – priča o lovu na neprijatelja.
A može i ovako. U aprilu 1805, dok Napoleon hara Evropom, britanska fregata Surprise u vodama zapadnog Atlantika, pod zapovedništvom kapetana Džona Obrija zvanog Srećni Džo, dobija naređenje da pronađe, zarobi, onesposobi ili potopi francusku fregatu Acheron čiji je zadatak da evropski rat prenese na okean. Acheron je – inače i ime reke mrtvih preko koje čamdžija Haron prevozi seni u Had – znatno moćnije naoružan od Broda Njenog/Njegovog Veličanstva Iznenađenje (HMS Surprise). Po broju topova 44:28 za Francuze, plus čvršća konstrukcija i veća brzina.
Od početka, kada je, izranjajući iz magle, gotovo potopio Iznenađenje – spaseno koliko srećom, toliko i zahvaljujući Obrijevoj pribranosti – Aheron je taj koji iznenađuje. Prvenstveno bezličnošću jer, za razliku od kapetana Obrija i posade Iznenađenja, lice neprijatelja vidi se – kao što i treba – tek u završnim kadrovima. A onda će gledalac shvatiti da je mrtav francuski kapetan živ i da potera nije okončana. Niti će biti. Kao što i treba da bude.
Ima bar dva objašnjenja za neodoljivu privlačnost filma koji nosi rogobatno ime Gospodar i komandant – Daleka strana sveta (Master and Commander – The far Side of the World). On je „avantura“, najbolja od svih tj. pomorska. I, s obzirom na dominirajuću produkciju animiranih filmova koji se lažno predstavljaju kao igrani – razni matriksi, terminatori i tome slično pa nalik – nevidljivost specijalnih efekata i digitalnih intervencija u Gospodaru i komandantu zaista je neka vrsta metavirtuelnog dostignuća.
![]()
Na dva okeanaDEAR SURPRISE: Na vest o smrti Patrika O´Brajena, autora serije pomorskih istorijskih romana u kojima su glavni junaci kapetan Džek Obri i brodski lekar Stiven Metarin, ilustrator Džof Hant nacrtao je „dragu Surprise“, uveren da je kapetan Obri, jedreći negde na Jelisejskim morima, zastao i odao sve propisane počasti svom autoru.
U izvesnom smislu, nevidljivo je i sve drugo čime taj film kupuje većinu gledalaca. Ne postavlja zahteve, osim elementarne pismenosti. Lako ga je gledati kao prastaru priču o obračunu dvojice svojeglavih ljudi. Na sasvim drugom kraju, on iskusnijem gledaocu – i čitaocu, mora se dodati – nudi svu silu asocijacija, počev od prisećanja na slavne filmske srodnike po moru, Pobunu na brodu Baunti ili Bilija Bada. Brodski hirurg i prirodnjak-amater Stiven Metarin – usput prijatelj i alter ego kapetana Obrija – lako bi mogao biti Čarls Darvin na Biglu, neku deceniju kasnije. Kadeti Kraljevske mornarice imaju po 12 godina, a poručnici jedva da su punoletni pre no što poginu ili budu osakaćeni, ubiju se ili udave u oluji. Mornari se ipak razlikuju od civilnog brodskog ološa, mada podložni sujeverju, rumu i plenu.
Ukratko, u filmu nema mnogo prevare – ako gledalac nije dibidus namćor – a ima kadrova koji možda ne zaustavljaju dah, ali zato izgledaju stvarno. Škripa drveta, zujanje snasti, lepet i tresak jedara, valjanje mora, neprobojnost magle, sporost džinovskih kornjača, masna lica, težina broda, skučenost, smrad i mrak potpalublja.
Gospodar i komandant je već viđen da pokupi najviše Oskara u narednom deljenju. Kritičari ga opisuju kao trijumf avanturističkog filma, još jedno remek delo Pitera Vira (i to posle petogodišnje pauze), gotovo savršeno tačnu sliku ratnog pomorstva s početka XIX veka, snažan film o dužnosti, časti, evoluciji, poznavanju i priznavanju mesta pojedinca u opštem poretku stvari, divan film, film koji žanrovski, kao ratni, možda ne privlači – dok ga ne odgledate. Pohvale štedro dele i stručnjaci; ne bi trebalo zanemariti ocenu da – što se tiče istorijskih detalja života na ratnom jedrenjaku britanske kraljevske mornarice – film uopšte nije „holivudski“. Ali, ni stručnu ocenu da bi u stvarnosti svaki kapetan na mestu Džeka Obrija razumno odustao od proganjanja mnogo moćnijeg neprijatelja.
I, pošto je Holivud već pomenut, još malo soli: u originalnom predlošku za scenario, HMS Surprise ne proganja francusku već – američku fregatu. Holivud taj detalj nije mogao da proguta, čak i da su mu ga scenaristi ponudili. Tako su se Napoleon i Francuzi našli kao prihvatljiviji neprijatelj. Piter Vir je temu za film našao u prvom i desetom od celih dvadeset istorijskih romana engleskog pisca Ričarda O´Brajena (1915-2000), specijaliste za pomorsko ratovanje u prve dve decenije XIX veka. U njegovoj priči, kapetan Obri upleten je u anglo-američki rat 1812–1814. godine (ne beznačajan, uostalom: Englezi su tom prilikom zauzeli i Vašington, spalili Kapitol, Belu kuću i sve što su stigli – da bi mir bio potpisan u Gentu, 24. decembra 1814) i goni američku fregatu koja gusari i potapa britanske kitolovce.
Primedbi te vrste, iz sada već stogodišnjeg spora o (ne)uspešnosti prenošenja literature na film, ima još. Ali, u suštini, nemoguće ih je razrešiti. Mislim, može se istovremeno – makar i različito – voleti i Konradovo Srce tame i Kopolina Apokalipsa sad.
Možda Gospodara i komandanta treba gledati kao dečji film. To jest, film za one koji još sanjaju o moru kao izvoru i kraju svih avantura, o nepoznatim i neotkrivenim obalama.
HMS Surprise kapetana Obrija u knjigama Ričarda O´Brajena i filmu Pitera Vira ne samo što je zaista postojao, nego je bio ovenčan ratnom slavom. Kao jedna od pet korveta istog tipa izgrađen je u brodogradilištima L’Havra 1794. godine. Pri porinuću dobio je ime L´Unité. Gotovo ništa se ne zna o njegovoj službi u francuskoj ratnoj mornarici Prvog (Napoleonovog) carstva. Dve godine kasnije (aprila 1796) zarobila ga je britanska fregata Inconstant u mediteranskoj luci Bona, danas Anaba u Alžiru.
Britanci su francusku korvetu, naoružanu s 24 topa od osam libri (što znači da su ispaljivali đulad težine nešto manje od četiri kg) preoružali, preimenovali u HMS Surprise i uveli u kraljevsku ratnu flotu. Brod je svrstan u klasu fregata s 28 topova, mada ih je nosio više: na topovskoj palubi 24 koronade – topovi na postolju za blisku borbu – od 32 libre, još osam istih na palubi, plus četiri duga topa od 6 libri na pramcu. Više nego solidno naoružan u odnosu na deplasman, Surprise je već u julu 1796. pod komandom kapetana Edvarda Hamiltona plovio na Jamajku.
Trenutak slave stigao je tri godine kasnije, 24. oktobra 1799. Nešto pre toga, na francuskoj fregati Hermiona, koja je plovila u vodama Kariba, došlo je do pobune. Pošto je ubila kapetana Pigota i oficire, posada Hermione predala se Špancima. Usidrena u prijateljskoj luci Puerto Cabello (danas u Venecueli), Hermiona je bila pod zaštitom oko 200 tvrđavskih i obalskih topova. Uprkos tome i činjenici da je njegovo približavanje primećeno i praćeno, Surprise je – pod direktnim zapovedništvom kapetana Hamiltona – uplovio u luku, zauzeo francusku fregatu i pod vatrom isplovio. Među Englezima je bilo 19 ranjenih; na suprotnoj strani, Španci su imali 119 mrtvih i 97 ranjenih. Po povratku u matičnu luku, kapetan Hamilton dobio je za taj podvig titulu viteza, a Hermiona mesto u britanskoj ratnoj mornarici. HMS Surprise je u februaru 1802. prodat u luci Deptford.
S popularnošću filma Master and Commander naglo je poraslo – i inače među ljubiteljima istorijskih romana veliko – interesovanje za autora Patrika O´Brajena. O piscu koji je smatran ekspertom za ratnu mornaricu prve dve decenije XIX veka u međuvremenu su objavljene mnoge bizarnosti. Tako „Atlanta žurnal“ otkriva da je prvi roman objavio s punih 55 godina (1970), da nije bio Irac već sin propalog lekara, rođen pod imenom Ričard Ras. Napustio je ženu i dvoje dece, s drugom ženom preselio se u Francusku i izmislio sopstvenu prošlost. Tako, nije nikada bio pilot RAF-a, niti je studirao u Oksfordu.
