Apsolutni hitovi septembarske klase 2002. su 187, Esma i Magazin, kompilacije himni City i Croatia Recordsa sve sa Leontinom, Harijem Mata Harijem, Severinom i sličnima. Urbaniji segment vojnika našao je u pesmama Beogradskog sindikata i V.I.P.-a dovoljno podrške za učinjene im sitne nepravde nad nepravdama
Muzika ima specifičan značaj za život vojnika, ona je jedna od retkih veza sa spoljašnjim svetom (civilstvom), razbija klaustrofobiju kasarne i filtrira nagomilana osećanja prema voljenima, nostalgiju za kućom i večito navikavanje na nepromenjen režim u kasarni koji pojedini oficiri od milja nazivaju – pravilima službe.
Nije mi poznato kako je muzički život bio organizovan u doba JNA i pre, ali je nesumnjivo bio u funkciji osokoljavanja mladića na još veće žrtve za otadžbinu. Danas, sasvim sigurno, muzika i njeno prisustvo nisu više podložni nikakvoj cenzuri. Jedino što se diskretno moli (naređuje) jeste da se uši ne paraju. Otuda je realno pretpostaviti da je opus Direktora i dalje anarholiteratura. Muzika na engleskom (i drugim NATO jezicima) prisutna je dok god dežurni na razglasu potiče iz naselja sa više od 10.000 stanovnika. YU-nostalgija nema gde drugde nego da se sa vojskom seća kako je nekada bilo, dok turbofolk dive i divovi, barem u najsevernijim delovima Srbije, ne nalaze mnogo prostora u etru kasarne.
Srpska kasarna danas u razglasnoj sobi uglavnom ima sačuvane ostatke nekadašnjih čuda tehnike. Sa njih se emituju himna i raznorazni zvučni fragmenti. Ostatak muzičkog programa pokriven je šetnjom po radio-stanicama lokala. Plesni letnji hitići na minus Košavi, splet regea, BiH nirvane od Merlina do Harija Mata Harija nesebično od nedeljnih popodneva prave studije o samosažaljenju.
Korak unapred odigrao se na planu spavaoničkog vojničkog života gde je najnepoželjnija vojnička inicijativa – uradi sam ipak dovela do stanovite emancipacije. Vojnicima je dopušteno da u spavaonama drže muzičke uređaje (ne znam da li je i pre bilo tako). Zajedničkim samodoprinosom nabavlja se portabl uređaj marke „sonashi“ (recimo…), koji ima CD, kasetofon i radio. E, tu je već svaki vojnik prepušten sopstvenoj grlatosti, fizičkoj snazi, sposobnosti da ujedini mase oko svog predloga, kao i opštepopularnosti svoje kolekcije nosača zvuka. Oni koji su iz doma poneli bisere opskurne gitarske alternative ostaju zatvoreni u kabini svog discmana.
Apsolutni hitovi septembarske klase 2002. su 187, Esma i Magazin, kompilacije himni City i Croatia Recordsa sve sa Leontinom, Harijem Mata Harijem, Severinom i sličnima. Urbaniji segment vojnika našao je u pesmama Beogradskog sindikata i V.I.P.-a dovoljno podrške za učinjene im sitne nepravde nad nepravdama. Nije toliko maliciozno zaključiti da gro perifernih zona Srbije i dalje ostaje veran Sinanu (caru!) Sakiću i sličnoj ibarskomagistralnoj aristokratiji, unutar koje Ceca i Dragana s pravom izgledaju kao prvoligašice Sanrema. Momenti otadžbine naše sačuvani su za dane brigada i sličnih prigodnih manifestacija.
Investiranjem u skromnu, ali modernu tehniku, formiranje kasarnog radija s malim, ali odabranim programom, s promišljenom funkcijom informisanja i zabavljanja sasvim sigurno bi doprinelo aklimatizaciji na vojnički život i unelo malo živosti u kasarnu. Do tada, nastavljamo da precrtavamo dane.
Ministarstvo kulture raspisalo je ovog meseca tri konkursa za sufinansiranje projekata, uz napomenu sitnim slovima na kraju strane u kojoj piše da sve u vezi dinamike raspisivanja konkursa zavisi od Ministarstva finansija
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
