Prvi privatni muzej u Srbiji otvoren je u maju 2008. godine u Novim Banovcima. Vlasnik je Vladimir Macura, kolekcionar, koji poseduje možda i najznačajniju zbirku umetničkih dela iz perioda avangarde 20-ih i 30-ih godina, i moderne umetnosti 60-ih i 70-ih godina prošlog veka nastale na tlu Jugoslavije
Ime Vladimira Macure prvi put je zapaženo na izložbi „Nadrealizam u Beogradu: Umetnost nemogućeg“ u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti 2002. godine, kada su između ostalih predstavljeni i radovi iz njegove kolekcije. Dve godine kasnije u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ Macura je predstavio dela likovne i primenjene umetnosti avangardnih pokreta 20. veka, a u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu prikazan je i deo njegove kolekcije „Svakodnevni život stolica/Gorgona“, 2006. godine.
Vladimir Macura je rođen 1965. u Erveniku kod Knina, odande je otišao na studije istorije umetnosti u Ljubljanu, neko vreme glumio u pozorištu Ljubiše Ristića, a onda odlazi u Beč, gde je otvorio malu prodavnicu umetničkih predmeta. Bili su to klasični radovi koje je prodavao, a u isto vreme je nabavljao i ono što je njega interesovalo, pre svega dela avangarde iz srednje i istočne Evrope. Od samog početka želeo je da svoju zbirku izloži na jednom mestu. Sticajem okolnosti zbirka je stigla u Srbiju, jer je Macura sagradio muzej u Novim Banovcima na obali Dunava, u ulici kojoj je sam dao ime Zenit. Pronašao je neobično uzan i dugačak plac, koji se spušta do samog Dunava, i obratio se arhitektama Ivanu Kucini i Nenadu Katiću. Prvobitni projekat je predviđao niskobudžetnu galeriju od 180m² uz upotrebu jeftinih materijala i konstrukcije. Pokušano je da se u okviru što manje površine osnove ostvari što veća površina zidova za izlaganje. Tako se došlo do arhitektonske osnove oblika ćiriličnog slova P. Macura je u tome prepoznao sliku „Meander“ Julija Knipfera iz sopstvene kolekcije, što ga je inspirisalo da zamisli mnogo veću zgradu i tako je projekat galerije prerastao u projekat muzeja. Muzej je površine 650 m² i njegov upečatljiv, kockasti profil koji se izdiže iz novobanovačke ravnice vidi se sa autoputa Beograd–Novi Sad.
Siva kuća, kubus pored izložbenog prostora na dva nivoa, ima depo, stambeno-radni prostor i kafe bar sa prodajnim pultom. Muzej je ograđen i ima sopstveni parking, park sa voćnjakom, skulpture i rezidencijalni objekat za goste. Park se jednim delom strmo spušta prema Dunavu. Na kapiji muzejskog imanja s voćnjakom piše: Mom narodu.
Muzej „Macura“ prvenstveno funkcioniše kao institucija zadužena za čuvanje, proučavanje i izlaganje umetničkih i istorijskih predmeta iz zbirke njegovog osnivača.
Zbirka neprocenjive vrednosti formirana je po ličnom ukusu velikog ljubitelja umetnosti Vladimira Macure, a Muzej je ostvarenje njegovog sna. Zbirka bi mogla da se podeli u celine: zenitizam, yugo-dada, ruski i poljski konstruktivizam, srednjoevropske avangarde, beogradski nadrealizam, EXAT51, Gorgona, visoka moderna, konceptualna umetnost, bečki akcionizam, vojvođanska neoavangarda, minimalizam, Grupa šest umetnika, Grupa šestorice umetnika; ili pak da se podeli na slike, skulpture, stolice, objekte, instalacije, video-radove, fotografije, crteže, knjige umetnika, pisma, projekte, predmete primenjene umetnosti, knjige, časopise…
„Vreme“ je došlo do dokumenta koji ukazuje da je i Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda predložio ukidanje statusa kulturnog dobra Generalštaba, istog dana i po istom principu kao što je to uradio Republički zavod - protivzakonito. Goranu Vasiću iz Republičkog zavoda se zbog toga sudi, a Aleksandar Ivanović iz Gradskog zavoda je avanzovao
Iako mandat Svetislava Goncića na čelu nacionalnog teatra traje do decembra 2026, upravnik Narodnog pozorišta je iz ličnih i porodičnih razloga odlučio da se povuče i 5. jula ode u penziju
U 76. godini života, na nepodnošljivih 36 stepeni, puna tri sata je The Boss do poslednjeg atoma snage isterivao svoje. Kao i uvek, publici je dao baš sve - litre znoja, 28 pesama, nekoliko važnih poruka, podsticaj, ohrabrenje i veče za pamćenje
Organizatori dva letnja filmska festivala u Srbiji otkazali su ili odložili ovogodišnje planove zbog aktuelne krize u društvu. Kako politika utiče na scenu
Barak Obama je 2012. godine poslao svog ministra finansija da urazumi nemačkog kolegu koji je, protiv prezaduženih Grka, naglašavao moralni značaj trpljenja bola na kratke staze, zarad integriteta na duge staze. Ubeđivanje nije uspelo. U svakom slučaju, bez ordoliberalizma ne može se razumeti nastanak EU, kao ni nemačka pozicija u Evropi. Bez njega se, zapravo, ne može tumačiti ni XX vek
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
