U beogradskoj Galeriji Artget u petak se otvara izložba fotografija Goranke Matić pod nazivom "Mreža sećanja"
To su fotografije poslate mejlom, u različitim prilikama, za različite potrebe, najzad, u različitim veličinama. Upravo to je osnovni kriterijum njihovog izbora za ovu izložbu. Možda su ih primaoci prosledili dalje, možda su objavljene negde, na webu, u novinama, ili katalozima… Možda su printane u obližnjim fotografskim radnjama kako bi završile na zidovima, ili u fiokama. Neke su prosto zaboravljene na hard diskovima, u folderima koji sve više zamenjuju porodične, retko otvarane albume. Samim tim što su poslate, ove fotografije već iscrtavaju određene putanje, ali istovremeno i moguće vektore koji kartografišu jednu virtuelnu mrežu prijatelja.
Izabrane po ovakvom kriterijumu, fotografije Goranke Matić se približavaju onim slikama-prizorima, slikama-situacijama, koje u svesti posmatrača prizivaju nejasne obrise horizonta događaja. Sa ovim izmeštanjem izvan ustaljenog čitanja fotografije težište više nije na uhvaćenom trenutku ili na režiranoj situaciji, već pre na serijama, gde slike koje čine seriju više nisu povezane jasnom kauzalnom vezom, već su slučajne i diskontinuirane. S onu stranu fotografskih žanrova ove fotografije postaju slike koje su „okružene izvesnom atmosferom sveta“ (Sartr).
(…) Ove fotografije nije potrebno svesti pod neku zajedničku odrednicu, kao što i svako svrstavanje prema fotografskim žanrovima ovde nema nikakvog značaja, jer je u pitanju njihov odnos kao singularnih slika, gde one, s onu stranu bilo kakvih razvrstavanja, grade sasvim privatni haosmos. Čini se da ovaj haosmos neprekidno balansira na samoj ivici ponora melanholije, ali ipak ne upada u nju, upravo zbog tog haotičnog, braunovskog kruženja samog sećanja. Pad u melanholiju postaje moguć kada se slika-sećanje aktuelizuje u nekom „pažljivom prepoznavanju“, u nastojanju da se neka situacija, neko lice (grimasa), neki razgovor što detaljnije rekonstruišu u bartovskom smislu – „to je bilo“.
(…) Na neki paradoksalan način na ovim fotografijama su „prijatelji“, aktuelni ili virtuelni – oni koji se svaki dan sreću i oni koji se nikada nisu videli. Mnogi od njih, koji su na ovim slikama, se i ne poznaju, ali virtuelno postoji putanja između svakog od njih. Između ova dva pola, aktuelnog i virtuelnog, nalaze se svi mogući „slučajevi“; prijatelji koji se redovno viđaju, prijatelji koji se ponekad čuju, oni koji su prestali da razgovaraju čak i ako su zaboravili zašto, oni kojih više nema, kao i oni koji su u međuvremenu odrasli, oni koji… Između ove dve tačke mogući su najrazličitije „situacije“ i najneobičniji scenariji, oni koje pokreće neka emocija, neki afekat, ali i oni, koji zamrznuti u nekoj vremenskoj slici, nezaustavljivo tonu u vlastiti zaborav. Tako se u slučaju „pažljivog prepoznavanja“ može učiniti da neko nedostaje na jednoj fotografiji, ili pak da neko ne pripada nekoj situaciji, da je slučajno uhvaćen, ali to bi značilo brzopleto svođenje „prijateljstva“ na neki okoštali obrazac „prijateljstva“.
Mreža sećanja neprekidno upućuje s onu stranu ovakve okamenjene slike prijateljstva, neprestano prizivajući, ne samo najrazličitije virtualne susrete i neobične scenarije, već i jednu „zajednicu“ onih koji dele isti/srodan… osećaj vremena u kojem žive. A upravo je ovakva zajednica, zasnovana na mrežama sećanja, preduslov jedne drugačije politike.
Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva obeležava 50 godina postojanja, a proslava tog jubileja počela je izložbom „Aleksandar Zograf – 40 godina od objavljivanja stripova“
FCS nije poslao „Vremenu“ listu 53 filma za koja tvrdi da su nezavršeni iako su dobili njihovu podršku. Prema listi UFUS-a, takvih je samo 12
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
