Može li se sačuvati istorija

Početkom ovog meseca potpisan je protokol o saradnji između Narodnog muzeja Niš i SANU, a prvi zajednički projekat biće studijska izložba „Stevan Sremac, akademik i književnik“. Izložba će biti otvorena u okviru „Književno-memorijalne postavke“, u novom galerijskom prostoru, koju je grad nedavno ustupio. Inače, u okviru niškog muzeja postoji Memorijalna zbirka Stevana Sremca, koja sadrži 138 predmeta, piščevu ličnu biblioteku sa 447 knjiga, originalne rukopise, prvu verziju romana Zona Zamfirova, lične predmete, umetničke slike, nameštaj… Drugi projekat je izložba „Borivoje Bora Stevanović, akademik i slikar“, kada će prvi put biti izloženo 12 slika ovog umetnika. U pripremi je i izložba na kojoj će biti prikazani predmeti pronađeni u pećinama Velika i Mala Balanica, među kojima je i vilica fosilnog čovek stara oko pola miliona godina. To su samo neki od razloga da se poseti Niš i obiđu muzeji ovog grada.

Prvo odredište je Medijana, arheološki lokalitet nadomak Niša. Prvobitno predgrađe Naisusa, procvat je doživelo u 4. veku, kada je Konstantin proglašen za cara. On je ne samo bogato ukrasio rodni Naisus, već je i na Medijani počeo izgradnju raskošnih vila. Medijana je bila luksuzna rezidencija sedam rimskih careva uključujući i Konstantina. Koristili su je kao privremeno boravište kada su putovali u udaljene delove carstva, jer se nalazila na čuvenom Via militaris, putu od današnjeg Beograda (Singidunum) preko Viminacijuma, Naisusa, do Carigrada. Prva istraživanja na ovom lokalitetu počela su 1932, a 1961. godine urađeno je sistematsko sondiranje terena i tada je utvrđeno da se Medijana prostire na površini od 80 hektara. Locirano je više od dvadesetak građevina, ali su ponovo zatrpane, zbog nemogućnosti konzervacije. Nažalost, sedamdesetih godina prošlog veka preko ovog arheološkog nalazišta izgrađen je put, a na polovini prostora fabrike. Time je veliki broj objekata zauvek uništen. Srušen je i vodotoranj koji je služio za snabdevanje Medijane vodom i bio jedan od retkih, dobro očuvanih iz tog perioda. Pre dve godine počeli su radovi na natkrivanju nalazišta, a posetiocima su trenutno dostupni samo ostaci Vile sa peristilom i dva mozaika.

Kroz Medijanu nas vodi ljubazna Jovana Stojković, vodič na ovom lokalitetu. „Danas je moguće videti ostatke horeuma, rimskog skladišta za hranu, dve ranohrišćanske crkve s kraja 4. i početka 5. veka – jedna od njih ima mozaik hristovog monograma na podu, zanatski centar i naravno najistraženiji i najreprezentativniji objekat deo Vile sa peristilom. Prostirala se na 6000 metara kvadratnih, od čega su 1000 bili mozaici. Tu je bila carska rezidencija koja je zidovima ograđena od ostalog ekonomskog i sakralnog dela imanja. Ulaz je bio s južne strane kroz monumentalnu kapiju i ulazilo se u atrijum, s baštom i bazenom na sredini. Oko bašte se nalazio peristil, svaka kamena baza uz stazu imala je stub od belog mermera koji je bio pokriven tremom. Podovi su ukrašeni prelepim geometrijskim mozaicima – 470 metara kvadratnih je pod mozaicima u peristilu. Vila je bila luksuzno dekorisana statuama od belog mermera, raznih božanstava, a na zidovima peristila su bile freskodekoracije od crvenog porfira. Sa zapadne i istočne strane od peristila bile su kubikule, sobe za carevu administraciju kada je boravio ovde, a inače su bile prostorije za goste. Severni deo vile imao je rezidencijalni karakter sa tri svečane prostorije za prijem gostiju. Prva je stibadijum A sa tri sedeća mesta i fontanom u sredini, zatim aula koja je bila velika svečana prostorija gde je car primao goste sa dva prelepa figuralna mozaika na podu – glava krilate meduze u kružnom medaljonu i Herbus ili Fluvijus, rečno božanstvo, a odmah do aule, sa suprotne strane nalazi se i stibadijum B koji je takođe svečana prostorija poput trpezarije sa dva sedeća mesta i to je jedino mesto gde se sada vide mozaici. Sve tri prostorije bile su grejane sistemom hipokausta. U svom sastavu imala je i rimske terme-kupatila sa hladnom, toplom i mlakom vodom. Nije isključeno da je lekovita voda dovođena olovnim cevima iz Niške banje.“

Dok obilazimo Medijanu, primećujemo da dolazi mnogo stranaca, što potvrđuju vodiči. Otvaranjem niškog aerodroma, mnogi putnici pauzu između letova koristi da posete Niš i njegove muzeje. Većinu zanima znamenita Ćele kula. O ovom spomeniku ljudske surovosti uglavnom se zna. Posle bitke na Čegru, Turci su se na svirep način osvetili srpskom narodu. Od lobanja stradalih srpskih vojnika sagrađena je kula četiri metra visoka. Od 925 lobanja, danas je ostalo 58. Prosečna starost stradalih bila je 25 godina. Kula je posle oslobođenja od Osmanlija ograđena i natkrivena. Saznajemo i da ovaj spomenik posećuju i mnogi turski državljani. Reakcije su im različite, neki plaču, neki ne žele da čuju bilo kakvu informaciju o ovom spomeniku, a mladi su iznenađeni, jer u svojim udžbenicima nisu učili o ovim zverstvima.

Težak utisak ostavlja ne samo Ćele kula, nego i sledeće odredište – Memorijalni kompleks „12. februar“, koncentracioni logor na Crvenom krstu. Tokom Drugog svetskog rata ovde je zatočeno oko 30.000 Srba, Jevreja i Roma. Oko 10.000 je streljano na Bubnju, gde je spomen-park posvećen stradalim građanima Niša i južne Srbije. Veliki broj zatvorenika je interniran u Austriju, Nemačku, Poljsku i Norvešku. Iz njega je 12. februara 1942. godine 147 logoraša pokušalo proboj. Uspelo je da se spase njih 105, a 42 su poginula na logorskim žicama. To je bilo prvo organizovano bekstvo iz logora u porobljenoj Evropi. Svi objekti logora su sačuvani, a neizbrisiv trag na posetioce ostavljaju poruke na zidovima, obično inicijali i datumi dolaska u logor, često pisani krvlju, jer se za posedovanje olovke streljalo. Na podovima nekoliko samica je bodljikava žica, jer su kao dodatni vid torture terali zarobljenike da spavaju na njoj. Izloženo je i nekoliko pisama, gde na parčićima papira zatvorenici javljaju svojima da su živi.

Poslednje odrediše je Arheološka sala. Usput pitamo desetak prolaznika za lokaciju, ali niko ne zna da nam kaže. Pomažu naravno telefon i internet. Na malom prostoru prikazan je deo predmeta iz praistorije i antike. Tu su vredne skulpture, kao što su bronzani portret carice Teodore, statueta Jupitera, bronzana ograda sa dve očuvane herme sa glavama Asklepija i Lune, kao i replika glave cara Konstantina, pronađena 1900. godine u koritu Nišave. Muzej poseduje i vrednu kolekciju sa više od 20.000 komada grčkog, rimskog, vizantijskog i srednjovekovnog novca. Nažalost, samo deo je izložen, a ostalo se čuva u depoima.

Niš, iako treći po veličini grad u Srbiji nema zgradu muzeja, a po rečima v.d. direktora muzeja Nenada Spasića, preti mu da ostane i bez objekata koje sada poseduje: „Upravna zgrada je u procesu restitucije i mi imamo izvršno rešenje Agencije za restituciju da se imovina vrati vlasnicima. Zbog toga će muzej morati da traži alternativni prostor. Neposredno pored upravne zgrade muzeja 1994. je početa izgradnja nove zgrade, ali su iskopani samo temelji. Ta rupa, odnosno zemljište na kome se nalazi je takođe u procesu restitucije i očekuje se vraćanje vlasnicima. Imamo problem i sa depoima. Jedan deo logora na Crvenom krstu se koristi kao neuslovan depo i ometa prezentaciju logora u punom kapacitetu. Drugi deo predmeta se čuva u uređenom prostoru Vodovoda i tu su etnološke i likovne zbirke.“

Narodni muzej Niš ima u vlasništvu više od 40.000 predmeta, ali samo mali deo je dostupan javnosti. Na oko 40 hektara Medijane izgrađene su fabrike i ne zna se koliko je arheoloških predmeta zauvek izgubljeno. Ono što je locirano pre više od 50 godina, čeka arheologe i pitanje da li će i kada biti dostupno. Na onome što je otkriveno, nisu završeni konzervatorski radovi, pa je takođe nedostupno. I u ovim uslovima, Narodni muzej Niš beleži povećanje posete od 15 do 20 odsto godišnje, a sve više je i stranih turista. Nišlije su se nadale da će proslavom 17 vekova Milanskog edikta, Konstantinov grad prikazati bar deo onoga što poseduje.

Muzej bez zgrade

Od svog osnivanja, Niški muzej nije imao sreće sa zgradom. Ideja o izgradnji zgrade muzeja javila se 1900. godine, nakon pronalaženja bronzanog portreta Konstantina Velikog u koritu Nišave. Međutim, balkanski i Prvi svetski rat odložili su realizaciju ove zamisli. Muzej je zvanično osnovan 1. aprila 1933. godine, a u oktobru iste smešten je u kuću Hristodulovih, gde je bila stalna postavka. Nažalost, u savezničkom bombardovanju 2. septembra 1944. godine, srušen je Muzej grada Niša. Po rečima Jovana Mladenovića, višeg kustosa Narodnog muzeja Niš, pod ruševinama je nestao najveći deo praistorijske i etnografske zbirke, skoro polovina antičke i vizantijske zbirke, a najveći deo umetničke zbirke sa bibliotekom pretrpeo je teška oštećenja. Deo numizmatičke zbirke je sačuvan jer je stari novac bio u čeličnoj kasi, ali najvredniji primerci izloženi u vitrinama su uništeni. Stradala je izuzetna zbirka starog srpskog oružja i nekoliko komada turskog. Posebno veliki gubitak je to što su u ovom bombardovanju izgubljene Sulejmanova sablja, zastave ustanika protiv Turaka dobrovoljačkog odreda Koleta Rašića… Muzej je 1950. godine preseljen u prostorije u kojima se i danas nalazi. Nema svoju stalnu postavku, niti centralnu zgradu muzeja.