Prošle godine Nezavisna kulturna scena dobila je od Ministarstva kulture oko 27 miliona dinara a ne 40, kao što je javnosti objavio ministar kulture Nikola Selaković iz zaključena zgrade, bezbedan od onih koji protestuju
Dok su u ponedeljak ljudi koji proizvode kulturu u ovoj zemlji blokirali zgradu Ministarstva kulture u Vlajkovićevoj ulici protestujući zbog svega onoga što ovo telo ne radi kako treba ili ne radi uopšte, ministar Nikola Selaković je u zaključanoj zgradi, bezbedan od protestanata, snimao video poruku njima.
Poručio im je da je u kulturi sve u najboljem redu i da je njihov protest nepotreban i bezrazložan.
Nije tačno
Jedan od Selakovićevih argumenata je da je prošle godine kroz različite konkurse i projekte Asocijacija NKSS dobila preko 40 miliona dinara.
Asocijacija Nezavisne kulturne scene Srbije tvrdi da je taj podatak netačan. Njihovi dokazi su sledeći:
„Asocijacija NKSS je krovna mreža sa preko 100 organizacija koje deluju u čitavoj Srbiji. Prošle godine Ministarstvo kulture podržalo je ukupno 69 od 148 projekata članica Asocijacije NKSS, u ukupnom iznosu od 27.290.000 dinara odnosno u proseku 395.500 dinara po projektu (3.380 EUR), što je poprilično mizerna cifra imajući u vidu da su to često godišnji programi ili kompleksne produkcije koji podrazumevaju učešće velikog broja ljudi, tehničko-materijalne troškove i još mnogo toga.“
Zato traže od Ministarstva kulture da javnosti (ne samo njima) dostavi na uvid detaljnu dokumentaciju na osnovu koje ministar iznosi finansijske podatke.
Ujedno, NKSS podseća da Ministarstvo, barem do sad, nije sprovodilo ovakve analize.
„Smatramo da bi redovno i sistematsko sprovođenje ovih analiza od strane Ministarstva povećalo transparentnost, smanjilo prostor za malverzacije i oslobodilo NKSS od potrebe da ove analize radi o sopstvenom trošku“, kažu u NKSS i podsećaju na svoju studiju “Vežbe iz anatomije kulture – deset godina monitoringa trošenja budžetskih sredstava za kulturu u Republici Srbiji”.
Smatraju da bi na osnovu dosadašnjih rezultata bilo „pogrešno očekivati da bi Nikola Selaković, doktorant Pravnog Fakulteta u Beogradu, koji je završio i visoke studije odbrane i bezbednosti kao pripadnik osme klase i čije su kvalifikacije za prvog čoveka srpske kulture u najmanju ruku diskutabilne, mogao da se suoči sa ozbiljnim problemima u kojima se nalazi kultura u Srbiji.“
Zašto Ekspo
Posebno ih je uvredilo što u momentu dok ljudi za koje je odgovoran protestuju ispred Ministarstva, on govori o Ekspou, „projektu izuzetno sumnjivog karaktera“, a ne o pitanjima koja su suštinska za kulturu:
„Zašto Srbija izdvaja za kulturu najmanje po glavi stanovnika u regionu – šest i po puta manje od Slovenije, šest puta manje od Hrvatske i dva puta manje od Crne Gore? Zbog čega je za vreme njegovog mandata u 2024. godini objavljivanje rezultata 8 konkursa kasnilo više od 100 dana, a tri konkursa više od 200 dana? Možda da objasni projekte upitne smislenosti koje je on inicirao ili podržao – pokušaj uništenja privatnog izdavaštva u Srbiji, kroz otkupljivanje isključivo ćiriličnih izdanja ili pokušaj uništenja biblioteka, kroz taksu na autorska prava za domaće i strane, žive i mrtve autore (od koga se srećom odustalo). Ili da javnosti podnese izveštaj koliki je bio budžet na osnovu diskrecionog prava ministra u 2024. godini i na šta je potrošen.“
Odgovorima se ne nadaju, jer ih ni do sada nije bilo.
Učenici Škole za dizajn, autori humanitarne izložbe „DizaLica“ koja je upravo u toku, sav prihod namenili su studentima u blokadi Fakulteta likovnih i Fakulteta primenjenih umetnosti. Kažu da im je izložba bila neka vrsta spasa, „osetili smo za šta smo sposobni i da kao umetnici imamo moć“
Predstava koju je dovela direktorka Šabačkog pozorište nije predstava Teatra „Slavija“ kao što ona tvrdi. Ne zna se kojim novcem je plaćena ni koliko. Zna se samo da su ulaznice podeljene besplatno SNS kolektivima
Sa nekim našim pesnicima, jednim filozofom anarhizma i drugim prijateljima, pravili smo neke hepeninge na kojima smo na bini kuvali špagete. Na dva-tri gostovanja ovog hepeninga oterali su nas sa bine, jer je to bilo previše ludo. Bio sam ubeđen sam da će “Pankrti” trajati koliko i ti hepeninzi. Ali desilo se sledeće: kad smo svirali u Moščanskoj gimnaziji svoj prvi koncert – koji smo inače reklamirali kao “Prvi pank koncert iza Gvozdene zavese” – toliko je puno ljudi došlo da smo se iznenadili. Da su pripadnici sile reda i zakona tom prilikom svratili, ne bi ni mogli da uđu unutra, jer je u sali sve bilo skroz puno, a i da su nekako ušli, ne bi ništa razumeli
Izdavačka kuća Biblioteka XX vek organizovala je, dan pre nego što će se ovaj broj “Vremena” pojaviti na kioscima, svoj sajam knjiga u Novom Sadu i posvetila ga Teofilu Pančiću. Objavio je Teofil u XX veku šest knjiga: Urbani Bušmani 2001, Čuvari bengalske vatre 2004, Kroz klisurine 2007, Vremeplov na remontu 2010, Kritika vatrene moći 2013, svih pet s podnaslovom “Život i smrt u srpskom postkomunizmu”, te Karma koma 2007, a neposredno pred novosadski sajam pojavilo se drugo izdanje Urbanih bušmana, “ojačano” predgovorom Ivana Čolovića i indeksom imena
Snežana, “Dizni”, režija Mark Veb,
scenario Greta Gervin i Erin Kreside Vilson,
uloge Rejčel Zegler, Endru Bernap i Gal Gadot
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
