Iz Ministarstva kulture se niko nije oglasio povodom kašnjenja rezultata konkursa, na šta su danas upozorili iz NKSS, ULUS-a i Stanice. Medijima su prosleđene samo informacije o aktivnostima ministarke Gojković
Žalbe povodom rada Ministarstva kulture, na neispunjavanje obaveza prema onima zbog kojih postoji, gotovo su svakodnevne.
Pre nekoliko dana članovi Udruženja likovnih umetnika (ULUS) su najavili da će svoja prava u vezi paviljona „Cvijeta Zuzorić“ tražiti na sudu s obzirom da Ministarstvo ne poštuje zajednički dogovor, a danas je stiglo saopštenje protiv Ministarstva.
Povod je kašnjenje rezultata konkursa Ministarstva kulture Republike Srbije, a na koji su javno ukazali Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, ULUS i Stanica Servis za savremeni ples.
Rezultati kasne za tri konkursa: za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti likovnih, primenjenih, vizuelnih umetnosti, dizajna i arhitekture, zatim iz iz oblasti umetnička igra – klasičan balet, narodna igra, savremena igra (stvaralaštvo, produkcija i interpretacija), te Gradovi u fokusu 2024.
Prema odredbama tih konkursa koje je odredilo samo Ministarstvo a u skladu sa zakonom, rok za prijavu projekata biti je 26. decembar 2023. godine, a rok za objavljivanje rezultata konkursa je najviše 60 dana.
Ukratko, Ministarstvo kulture krši zakon.
„Godina je uveliko u toku, a zbog kašnjenja za mnoge aktere u kulturi još uvek nije moguće planiranje iste, što ostavlja i kratkoročne i dugoročne posledice na kulturnu produkciju i ponudu na nivou čitave Republike“, piše u današnjem saopštenju.
„Budući da godina počinje u januaru, konkursne procedure za narednu godinu morale bi da budu gotove najkasnije krajem decembra prethodne godine, a mi imamo situaciju da su prvi konkursi tada tek objavljeni“, ističu, po ko zna koji put, umetnici.
Ministarstvo kulture Srbije objavilo je 30 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u 2024. iz isto toliko oblasti kulture. Većina ih je objavljena poslednjih dana 2023. godine, manji deo u drugoj polovini novembra, a tri čak u februaru ove godine.
Umetnici godinama unazad ukazuju da je to prekasno: konkurs koji je kao na primer tri pomenuta istekao 26. decembra, prema zakonu čeka na rezultate još 60 dana pa zatim još nekoliko meseci na uplatu novca. Zbog toga, prva realizacija planiranog programa moguća je tek u poslednjem kvartalu godine.
Rad i egzistencija ljudi u kulturi zavise od toga da li se Ministarstvo kulture pridržava rokova. Ne poštovanje rokova ovog Ministarstva postalo je praksa.
Iz Ministarstva se niko nije oglasio, objasnio zašto se kasni, izvinio. Danas su od njih medijima stigla dva mejla: u jednom je informacija da je ministarka Maja Gojković posetila Muzej ćirilice u Rači kod Bajine Bašte uz napomenu da je za adaptaciju muzeja odvojeno 37 milion dinara, a u drugom informacija da će sutra medijima predstaviti sliku Paje Jovanovića „Odmor bašibozuka“.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
