TV stanica se zove – Super! Znači odmah u glavu, ekstra, u TV programu Supera ima emisija u produkciji Južnog vetra. To mu opet dođe kao klasika u klasici – vrh vrhova. Tokom odjave emisije primetio sam voditeljski par, uparađen u etno motive ili po starinski – u narodnoj nošnji. Nije folklor, nego nošnja užičkog kraja – znači, imamo etno voditeljski par. Tokom etno odjave oni su pozdravili – „etno–meraklije“ što je valjda metafora za gledaoce širom sveta. Za razliku od klasičnog, običnog konzumenta, etno-meraklija zna šta ‘oće i zna šta neće. Muzika ekstra, najave nadahnute, pa da se pozdravi ko treba, da se našali, da se zapeva i nazdravi. U etno scenografiji se vidi ambijent, čist hedonizam – da ne kažem merak. Kao u Sirogojnu, gde sam ovoga leta video etno-gospođu, da ne kažem babu, koju bi iz momenta angažovao na RTS–u u etno meraku. Uđeš u kuću, zemljani naboj, sa veriga visi kazan, okolo tronošci, preslice, sanduk, zemljana peć. U mraku čuči etno baba u šiljanima – zabrađena. Mi sa dečurlijom obiđemo krug, a onda se gospođa nakašlje, ustane, prikopča vunen prsluk, palcem i kažiprstom obriše uglove usana, namesti maramu i počne priču. Je l’ nam neko objašnjav’o – nije, evo ona će – bio viđen domaćin, ovde se jelo, gore držalo žito, a u kući spavali domaćin i domaćica. Samo ponekad porodilja, ako baš zazimi. Tu se ložilo, tu se živelo, kako je bilo mesta, nisu bila čeljad besna. Onda se baba odjavi, mi odosmo dalje do kačare i etno kafane, da ne kažem birtije, na proju sa kiselim mlekom.
Tako je Radoš Bajić snimao svojevremeno emisije o Božiću – pa deda unese badnjak i kaže „Eve ga badnjak u kuću!“ Bucko unuk odgovara: „E super!“
Posle sam video da „Etno-merak“ na Superu ima i koreografa – Vesnu Rivas, prvu vlasnicu pravoslavnih čivava kučića na svetu. Osveštani!
Posle sam na RTS-u video realiti šou o bebama. Posle 48 sati svadbe dolazi beba. Mama i tata su se mnooogo voleli, gledali zajedno televiziju i mami je porastao stomak. Gledamo, dakle, kako očevima cepaju košulje, onda se baba i deda svirnu, mislim od alkohola iako deda godinama nije pio zbog zdravstvenih razloga. Onda su se ponovo napili kod davanja imena, red je, pa su mamurni sa starijim detetom otišli da obiđu mamu. Starije dete, šta zna mučeno, pita – kako je ovo izašlo iz maminog stomaka. Mama pocrvenela, nek joj tata posle objasni. U to će i prija, snajka je gle divote – Bugarka, pa stiže prija i čudom se čudi – eto još jedno Srpče. Dok je bila trudna, mlada je non-stop cepala beli i crni luk. Ako zdravo je, al’ ne jedu toliko luka u Bugarskoj. Znači, test za porodilje: hukni de mlada da vidimo je l’ naše. Mislim da je emisija o roditeljstvu neophodna, al’ valjda ima još nešto osim etno-meraka i nazdravljanja. Nisam video da je neko skupljao papire za dodatak ili premiju za prvo dete. Da l’ ima nešto oko porodiljskog bolovanja – da ne bude ko u Kniću gde smeniše predsednicu opštine kad se porodila. Ajd što smeniše, nego plus otkaz – trudnoća je bolest, dobiješ bolovanje, nisi ni zašta, sedi kući gledaj decu. Da li će neko ponuditi očevima da prisustvuju porođaju, da mladica eventualno proba epidural, il će biti etno porođaj u štali na slami, pa ako baš zastudi, onda sa bebom kod svekra i svekrve.
Posle sam gledao emisiju o etno-kriminalu koja se zove „Crvena linija“ na RTS-u. Saznao sam da u istočnoj Srbiji postoji već česta pojava svojevrsnog lapota. Prvo ostareli roditelji prepišu deci imanje, a deca, po pravilu dugogodišnji gastarbajteri – obrnu ćurak naopako. U senci velelepnih kućerina, žive babe i dede u psećim straćarama, često mlaćeni, bez hrane i nege. Tako babu sa poseda koji vredi milione evra (a koja i bukvalno skapava od gladi i zime) opština smešta u starački dom kao socijalni slučaj. Godine odvojenosti kao da su potpuno izbrisale osećaj porodične bliskosti – valjda se samo čeka da etno-starčad pocrka, pa da se raspali etno-merak. Čak je i bivši ukućanin iz kvalifikacija za VB-a (deklarisani gej – Antal) pod sumnjom da je ubio majku nožem u nekom zabitom banatskom selu. Da li ovaj uznemirujući podatak pokazuje da u Srbiji među pedesetak ukućana (toliko je valjda do sada prošlo kroz kuću VB-a) dolazi po jedan ubica? Možda je dobro što nam televizija prikazuje i tu mračnu stranu našeg mentaliteta kao neko upozorenje. Etno je super, dok ne krene klanje keve.
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Nagradu „Pavle Vasić“ dobila je Una Popović za tekst u monografiji „Goranka Matić“
Do kraja marta a od početka godine, biće deset jubilarnih izvođenja pozorišnih predstava. Od toga u dve glumi Voja Brajović, a tri su u „Zvezdara teatru“
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
