Dok Spajdermen hara bioskopskim blagajnama, najave prenošenja na filmsko platno avantura drugih popularnih strip heroja stižu jedna drugu. Razloge za ekranizaciju popularnih stripova ne treba tražiti u sferi estetike, već pre u imperativima komercijalnog. Pretpostavlja se da popularnost stripskog predloška unapred garantuje bioskopski uspeh, jer je već samo ime junaka brend koji prodaje proizvod
Film Spajdermen Sema Rejmija upravo obara sve rekorde gledanosti u američkim bioskopima. Tokom prva tri dana prikazivanja zaradio je celih 114 miliona dolara i time oborio rekord filma Hari Poter i Kamen mudrosti koji je za isto vreme prošle godine zaradio 90,3 miliona dolara. Pored toga, filmska storija o čoveku pauku, čiji je budžet iznosio oko 120 miliona dolara, ostvarila je dosad najveću zaradu tokom jednog dana (43,7 miliona dolara) i najbrže u istoriji filmske industrije dostigla cifru od 100, odnosno 200 miliona dolara. Posle deset dana prikazivanja Rejmijev film zaradio je neverovatnih 223,6 miliona dolara. Uz sve to, ekranizacija slavnog stripa Stena Lija koji je prvi put ugledao svetlo dana daleke 1962. godine tek je deo aktuelnog talasa interesovanja filmskih producenata za svet devete umetnosti.
Dok Spajdermen, baš kao pre njega Asteriks i Obeliks, From Hell, Ghost World, X–man ili Dardevil, hara bioskopskim blagajnama, najave prenošenja na filmsko platno avantura drugih popularnih strip heroja stižu jedna drugu. Pomenimo samo neke od najzanimljivijih. I kod nas poznatog Marvelovog čudovišnog strip junaka Hulka već uveliko snima Ang Li, reditelj Pritajenog tigra, skrivenog zmaja. U novom Lijevom filmu glavnu ulogu nesrećnog doktora Brusa Banera, koji se po marvelovskom scenariju svako malo pretvori u zelenog diva po imenu Hulk, tumačiće Erik Bana, junak Pada crnog jastreba Ridlija Skota. Slavni Poručnik Bluberi Žan-Mišela Šarlijea i Žana Žiroa biće ekranizovan pod rediteljskom palicom Jana Kounena, holandskog režisera najpoznatijeg po filmu Doberman iz 1997. godine. Kventin Tarantino, koji se u svojim filmovima dosad vešto poigravao poetskim postulatima devete umetnosti, najavljuje filmsku adaptaciju stripa Mort: Mrtvi tinejdžer. Strip autor Enki Bilal po svom albumu La Femme Piege (Žena klopka) režira film u kojem će igrati i Linda Hardi, nekadašnja Miss Francuske, a poznati strip scenarista i reditelj Alehandro Jodorovski snima film pod nazivom Abelkain, u kome pored njega glumi i Merilin Menson. Stiven Norington priprema filmsku verziju slavnog Akire, a najavljene su i ekranizacija stripova Gvozdena pesnica, Blejk i Mortimer, XIII, Torgal. U Sjedinjenim Državama u toku je emitovanje televizijske serije Džeremaja, urađene po motivima istoimenog slavnog Hermanovog stripa. Naslovnog junaka igra zvezda tv-serije Beverli Hils Luk Peri (i drugi junak ove serije Džejson Pristli jedan je od epizodista), dok Kurdija igra junak Kozbi šoua crnoputi Malkolm Džamal Vorner. Zanimljivo je da se na službenom plakatu serije, pored glavnih junaka, u pozadini vide i ratne ruševine Sarajeva – srušena zgrada u sarajevskoj ulici Georgi Dimitrova, u kojoj se do 1992. nalazio svetski zastupnik Hermanovih stripova studio Ervina Rustemagića Strip Art Features, kao i zgrada „Oslobođenja“ iz koje je izlazila nekadašnja slavna strip revija „Strip Art“. Kad smo već kod televizije, treba spomenuti da je u toku snimanje dva filma po motivima Balade o slanom moru Huga Prata. U ekranizaciji avanture mornara Korta Maltezea, koju režiraju Matje Folk i Mark Sket, igraju Gijom Depardje i fudbaler Erik Kantona.
Strip i film su vršnjaci. Iste, 1885. godine, kada su braća Limijer u podrumu jedne pariske kafane prvi put prikazali svoje pokretne slike, na stranicama američkih novina „New York World“ pojavio se Yellow Kid, prvi pravi moderan strip. Od tada ove dve umetnosti razvijaju se paralelno, međusobno se prožimajući i preuzimajući jedna od druge tehnike, motive i junake, zadržavajući istovremeno sopstvenu umetničku autonomnost. Ekranizacija uspešnih strip serijala počela je vrlo rano. Tako, strip Skipi Persija Krozbija biće ekranizovan već 1931, dok će se slavni strip junak Aleksa Rejmonda Flaš Gordon prvi put pojaviti na bioskopskom platnu već 1936. u filmu Rocketship Frederika Stefanija. Dik Trejsi Čestera Gulda snima se 1938, a Mandrak Mađioničar Lija Falka 1939. godine. Fosterov Princ Valijant prvi put se na filmu pojavio u ostvarenju Henrija Hataveja 1954, s Robertom Vagnerom u glavnoj ulozi, dok Modesti Blejz u istoimenom filmu Džozefa Louzija iz 1966. igra Monika Viti. Popaja u filmu Roberta Altmana iz 1980. godine igra Robin Vilijams, a Mirka i Slavka, čuvene strip junake gornjomilanovačke edicije Nikad robom, 1973. režira Tori Janković. Barbarela, Džim iz Džungle, Dijabolik, Fleš, Maska, Teri i pirati, Dilan Dog, Dok Sevidž samo su još neki od brojnih strip heroja koji su se s manje ili više neuspeha oprobali na filmu.
Bilo je i suprotnih primera – da filmski lik postane strip junak, od Čaplinovog Šarloa preko Džejmsa Bonda, Indijane Džonsa, Terminatora, sve do članova orkestra Balkan Ekspresa i Prleta i Tihog. Pored toga, neki od najslavnijih likova stripa nastali su po likovima glumaca. Korto Malteze nacrtan je prema liku Berta Lankestera, poručnik Bluberi prema Žan-Pol Belmondu, a Ken Parker prema liku Roberta Redforda. Bilal, Jodorovski, Mebijus ogledaju se i na filmu, dok je Felini (junak stripova Mila Manare) na početku karijere pisao scenarija za stripove. Mnogi reditelji, od Hjustona i Godara do Besona i Tarantina priznali su uticaj stripa na formiranje svoje filmske poetike. Estetika stripa prepoznaje se najbolje u filmovima kao što su Peti element Lika Besona (za koji je Mebijus radio scenografiju), Matriks braće Vašovski ili Dobar, loš, zao Serđa Leonea – oni izgledaju kao fantastične adaptacije nenacrtanih stripova.
Sve do kraja sedamdesetih godina ekranizacija stripa uglavnom je potpadala u kategoriju filmske B-produkcije. Tada se pojavljuju najpre visokobužetni Supermen (1979) Ričarda Donera s Kristoferom Rivom u glavnoj ulozi (za kojim su usledila i dva uspešna nastavka 1981. i 1983. u režiji Ričarda Lestera), Konan (1980), remek-delo Džona Milijusa, koje je umnogome promenilo perspektivu filmskog čitanja stripa, a onda i Betmen (1989) Tima Bartona sa svojim uspešnim nastavcima. Tokom devedesetih, visokobudžetne neuspešne filmske adaptacije dobili su i Dik Trejsi, Sudija Dred, Princ Valijant…
Razloge za ekranizaciju popularnih stripova ne treba tražiti u sferi estetike, već pre u imperativima komercijalnog. Pretpostavlja se da popularnost stripskog predloška unapred garantuje bioskopski uspeh jer je već samo ime junaka brend koji prodaje proizvod. Pojava najnovijeg talasa ekranizovanja stripova s akcentom na marvelovskim superherojima može se objasniti i razvojem kompjuterskih tehnika koje su danas toliko uznapredovale da ne postoji čudo kojeg može da se seti strip autor a koje je nemoguće dovoljno ubedljivo prikazati na ekranu. Na stranu to što je učinak filmskih adaptacija stripa u vrednosnom smislu, uz svega nekoliko izuzetaka, uglavnom prilično mršav. Naime, pored brojnih drugih, ipak se suštinska razlika između ova dva medija zasniva na razlici između pasivne uloge gledaoca u prihvatanju iluzije kontinuiranog pokreta na filmu s jedne, i s druge strane stripovske kinetske sugestije, koja se postiže aktivnim učitavanjem čitaočevog doživljaja u prostor avanture koji se nalazi u belini između dva strip kadra. Oni koji ne vode računa o tome – mešaju babe i žabe, što je, nažalost, najčešći slučaj. Ali, svejedno, sa svakim novim filmskim strip naslovom uredno plaćamo bioskopsku ulaznicu u nadi da ćemo se prijatno iznenaditi.
Kakav je aktuelni filmski Spajdermen u odnosu na svog stripovskog pretka? Najpre, kostim je prilično veran originalu, što je s vizuelne strane veliki napredak u odnosu na prethodnog ekranizovanog Spajdermena kojeg je ovdašnja dobropamteća publika imala prilike da vidi u bioskopima pre dvadesetak godina, ne znajući da se zapravo radi o televizijskom filmu iz 1977. Ovo je sasvim dovoljno da početna identifikacija s junakom iz detinjstva bude obezbeđena. Ali, postoje i razlike. U filmu, na čijem scenariju je sarađivao i tvorac lika čoveka pauka Sten Li, Pitera Parkera ujeo je genetski modifikovan pauk, što smotanog, kratkovidog mladića obdari nadnaravnim sposobnostima, kao što su veranje uz vertikalan zid, okretnost, brzina, snaga, instinkt za opasnost. U stripu, međutim, pauk je bio tek radioaktivan. Objašnjenje za ovo odstupanje od originala jeste da je nauka od 1962. godine poprilično napredovala, pa su se i mogućnosti devijacije prilično proširile. Robi Megvajer je kao Parker prilično ubedljiv, ali njegovom Spajdermenu nedostaje osobina koja je za onog stripskog jedna od ključnih. A to je cinizam, duhovitost, koji pravog Spajdermena ne napušta ni u najbezizlaznijim situacijama. Upravo ova osobina izdvaja Spajdermena iz gomile smrtno ozbiljnih marvelovskih superheroja i jedna je od presudnih za totalno obožavanje i apsolutnu identifikaciju od strane avanture željnih jedanaestogodišnjaka. Dalje, njujorškim betonskim klisurama Spajdermen leti zahvaljujući paukovoj mreži koju baca naokolo. Međutim, Megvajeru paukova mreža izlazi direktno iz nadlanice, luči je valjda pravo iz vene, a stripovski Spajdermen za to koristi specijalne ampule koje je sam konstruisao i instalirao i aktiviraju se pritiskom na dugme smešteno na dlanu ispod kostima. Ali, na ove detalje, sem cepidlaka, izgleda niko više ne obraća pažnju. Specijalni efekti su ubedljivi i uzbudljivi, film je lak, zabavan, i – dobro se prodaje.
Naslov izložbe „Mehur u vremenu“ odnosi se pre svega na digitalnu fotografiju i ogromnu produkciju zapisa u virtuelnom obliku koji u jednom trenutku mogu nestati kao mehur od sapunice, kaže profesor Karanović
Ako nećete sami, zovite policiju - poručila je Uprava Narodnog pozorišta obezbeđenju koje se usprotivilo naredbi da spreči glumce da pred publiku iznesu transparent „Narodno je narodno“
Rezultati analize Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije dokazuju da aktuelna vlast uništava kulturu svoje države
„Najduža noć filma“ za najdužu noć u godini, maraton tri filma od kojih je "Izlet" svetska a "Karmadona" domaća premijera
Za samo pet dana od kad je otvoreno posle dvomesečne pauze, Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu izdala je već dve Odluke kojima bi da sputa slobodu zaposlenih. Oni se, međutim ne obaziru
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
