„Novi narativ“, teatrološka studija Marine Milivojević Mađarev ispituje kako dramski pisci, pišući o prošlosti, utiču na promenu njene percepcije u sadašnjosti, a time posredno i same sadašnjosti stvarajući nov narativ
Teatrološka studija „Novi narativ“ prof. dr Marine Milivojević Mađarev pozorišne kritičarke „Vremena“ analizira „Odnos prema nacionalnoj istoriji u dramskim delima u Srbiji na kraju 20. veka“, kako piše u podnaslovu. Izdavač je Pozorišni muzej Vojvodine.
Studija počinje citatima iz udžbenika istorije o odluci podizanja ustanka 4. julu 1941. godine. Prvi je iz 1978. a drugi je ovogodišnji, a oba dokazuju da „ne samo što se naše društvo od osamdesetih godina 20. veka do danas jako promenilo, što se promenilo ime države, njene granice, političko uređenje, već ni istorija u udžbenicima ne izgleda isto“.
„Zapitala sam se da li je pozorište učestvovalo u toj novoj interpretaciji. Tokom istraživanja za knjigu shvatila sam koliko jeste uticalo. Zanimalo me je kada počinje i kako se završava taj novi narativ“, rekla je autorka predstavljajući studiju.
Tema studije je kako dramski pisci, pišući o prošlosti, utiču na promenu njene percepcije u sadašnjosti, a time posredno i same sadašnjosti stvarajući nov narativ.
Odgovarajući na ovo pitanje, Marina Milivojević Mađarev počinje istraživanje od osamdesetih kada je glavna odlika srpske dramaturgije bila ponovno otkrivanje srpske nacionalne istorije i kritika socijalističkog uređenja.
Kao početak tog perioda, međutim, Marina Milivojević Mađarev s pravom označava dramu iz prethodne decenije Čudo u Šarganu (1976) Ljubomira Simovića o ljudima sa socijalne margine i pojavi duhova srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata koji traže pravdu. Već 1981. godina bila je obeležena prodorom političkog teatra, odnosno društveno angažovane drame i pozorišta.
O predstavama vremena koje analizira Marina Mađarev piše uz argumentaciju društvenog konteksta, što njenu analizu čini knjigom o kraju prošlog veka, viđenom očima pozorišta.
„Meni je tada pozorište bila važno kao način na koji formiramo mišljenje, a važno mi je i to da sada, u zrelim godinama, vidimo ko je, kako i zašto formirao naše mišljenje. Radeći ovu knjigu shvatila sam koliko su moji profesori uticali i koliko toga mi danas još uvek nosimo, a da to realno možda nismo potpuno osvestili“, rekla je Marina Mađarev.
Analizu je podelila na poglavlja Srednjovekovna istorija i narodna epska pesma kao inspiracija za dramsko pisanje u Srbiji 80-ih, Drame o 19. veku i početku 20. veka, Prvi svetski rat u drami i pozorištu 80-ih, Drugi svetski rat, revolucija i žrtve Informbiroa i poslednje poglavlje Dve posebne teme i jedno drugačije tumačenje. Te posebne teme su Drame o pozorištu i Dramski portret Albanca, dok se tumačenje odnosi na Golubnjaču Jovana Radulovića.
„Što se tiče Golubnjače, početkom 80-ih i zabranjene u Novom Sadu i slavljene u Beogradu, tada su svi raspravljali o njenoj nacionalnoj dimenziji, sukobu Hrvata i Srba, zanemarujući njen socijalni motiv i potencijal. Smatram da se u toj drami suštinski radi o zlostavljanju deteta i materijalnoj bedi u kojoj je živeo dobar deo stanovništva, te se pitam da li bi ratova 90-ih uopšte bilo da je ’Golubnjača’ drugačije pročitana?“.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
