„Novi narativ“, teatrološka studija Marine Milivojević Mađarev ispituje kako dramski pisci, pišući o prošlosti, utiču na promenu njene percepcije u sadašnjosti, a time posredno i same sadašnjosti stvarajući nov narativ
Teatrološka studija „Novi narativ“ prof. dr Marine Milivojević Mađarev pozorišne kritičarke „Vremena“ analizira „Odnos prema nacionalnoj istoriji u dramskim delima u Srbiji na kraju 20. veka“, kako piše u podnaslovu. Izdavač je Pozorišni muzej Vojvodine.
Studija počinje citatima iz udžbenika istorije o odluci podizanja ustanka 4. julu 1941. godine. Prvi je iz 1978. a drugi je ovogodišnji, a oba dokazuju da „ne samo što se naše društvo od osamdesetih godina 20. veka do danas jako promenilo, što se promenilo ime države, njene granice, političko uređenje, već ni istorija u udžbenicima ne izgleda isto“.
„Zapitala sam se da li je pozorište učestvovalo u toj novoj interpretaciji. Tokom istraživanja za knjigu shvatila sam koliko jeste uticalo. Zanimalo me je kada počinje i kako se završava taj novi narativ“, rekla je autorka predstavljajući studiju.
Tema studije je kako dramski pisci, pišući o prošlosti, utiču na promenu njene percepcije u sadašnjosti, a time posredno i same sadašnjosti stvarajući nov narativ.
Odgovarajući na ovo pitanje, Marina Milivojević Mađarev počinje istraživanje od osamdesetih kada je glavna odlika srpske dramaturgije bila ponovno otkrivanje srpske nacionalne istorije i kritika socijalističkog uređenja.
Kao početak tog perioda, međutim, Marina Milivojević Mađarev s pravom označava dramu iz prethodne decenije Čudo u Šarganu (1976) Ljubomira Simovića o ljudima sa socijalne margine i pojavi duhova srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata koji traže pravdu. Već 1981. godina bila je obeležena prodorom političkog teatra, odnosno društveno angažovane drame i pozorišta.
O predstavama vremena koje analizira Marina Mađarev piše uz argumentaciju društvenog konteksta, što njenu analizu čini knjigom o kraju prošlog veka, viđenom očima pozorišta.
„Meni je tada pozorište bila važno kao način na koji formiramo mišljenje, a važno mi je i to da sada, u zrelim godinama, vidimo ko je, kako i zašto formirao naše mišljenje. Radeći ovu knjigu shvatila sam koliko su moji profesori uticali i koliko toga mi danas još uvek nosimo, a da to realno možda nismo potpuno osvestili“, rekla je Marina Mađarev.
Analizu je podelila na poglavlja Srednjovekovna istorija i narodna epska pesma kao inspiracija za dramsko pisanje u Srbiji 80-ih, Drame o 19. veku i početku 20. veka, Prvi svetski rat u drami i pozorištu 80-ih, Drugi svetski rat, revolucija i žrtve Informbiroa i poslednje poglavlje Dve posebne teme i jedno drugačije tumačenje. Te posebne teme su Drame o pozorištu i Dramski portret Albanca, dok se tumačenje odnosi na Golubnjaču Jovana Radulovića.
„Što se tiče Golubnjače, početkom 80-ih i zabranjene u Novom Sadu i slavljene u Beogradu, tada su svi raspravljali o njenoj nacionalnoj dimenziji, sukobu Hrvata i Srba, zanemarujući njen socijalni motiv i potencijal. Smatram da se u toj drami suštinski radi o zlostavljanju deteta i materijalnoj bedi u kojoj je živeo dobar deo stanovništva, te se pitam da li bi ratova 90-ih uopšte bilo da je ’Golubnjača’ drugačije pročitana?“.
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
